Knjiga fraza

bs U restoranu 1   »   nn At the restaurant 1

29 [dvadeset i devet]

U restoranu 1

U restoranu 1

29 [tjueni]

At the restaurant 1

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski nynorsk Igra Više
Da li je sto slobodan? Er dette -or--- l-dig? E- d---- b----- l----- E- d-t-e b-r-e- l-d-g- ---------------------- Er dette bordet ledig? 0
Molim Vas Molim Vas, htio / htjela bih jelovnik. K-n eg -å m-ny-n? K-- e- f- m------ K-n e- f- m-n-e-? ----------------- Kan eg få menyen? 0
Šta možete preporučiti? K----il -u--nb-f-l-? K-- v-- d- a-------- K-a v-l d- a-b-f-l-? -------------------- Kva vil du anbefale? 0
Rado bih pivo. Eg-v-l ----n---- e-- ø-. E- v-- g----- h- e-- ø-- E- v-l g-e-n- h- e-n ø-. ------------------------ Eg vil gjerne ha ein øl. 0
Rado bih mineralnu vodu. Eg v-l-----n- ---m----a-va--. E- v-- g----- h- m----------- E- v-l g-e-n- h- m-n-r-l-a-n- ----------------------------- Eg vil gjerne ha mineralvatn. 0
Rado bih sok od narandže. Eg---- g-e--- -a -p-------u-. E- v-- g----- h- a----------- E- v-l g-e-n- h- a-p-l-i-j-s- ----------------------------- Eg vil gjerne ha appelsinjus. 0
Rado bih kafu. Eg---l --er-------aff-. E- v-- g----- h- k----- E- v-l g-e-n- h- k-f-i- ----------------------- Eg vil gjerne ha kaffi. 0
Rado bih kafu sa mlijekom. E- v-- g-e--- ha -af-i-me-----lk. E- v-- g----- h- k---- m-- m----- E- v-l g-e-n- h- k-f-i m-d m-ø-k- --------------------------------- Eg vil gjerne ha kaffi med mjølk. 0
Sa šećerom, molim. M-d---k--r,-er--- ---ll. M-- s------ e- d- s----- M-d s-k-e-, e- d- s-i-l- ------------------------ Med sukker, er du snill. 0
Htio / htjela bih čaj. E----- -je-n- -a-e-- -e. E- v-- g----- h- e-- t-- E- v-l g-e-n- h- e-n t-. ------------------------ Eg vil gjerne ha ein te. 0
Htio / htjela bih čaj sa limunom. E- v-l---e--- h- e-n t---e----tr--. E- v-- g----- h- e-- t- m-- s------ E- v-l g-e-n- h- e-n t- m-d s-t-o-. ----------------------------------- Eg vil gjerne ha ein te med sitron. 0
Htio / htjela bih čaj sa mlijekom. Eg vil g-------a -in-t- --d-m-øl-. E- v-- g----- h- e-- t- m-- m----- E- v-l g-e-n- h- e-n t- m-d m-ø-k- ---------------------------------- Eg vil gjerne ha ein te med mjølk. 0
Imate li cigarete? Ha---u---gar-t---? H-- d- s---------- H-r d- s-g-r-t-a-? ------------------ Har du sigarettar? 0
Imate li pepeljaru? H-r--- -i- os-e-ege-? H-- d- e-- o--------- H-r d- e-t o-k-b-g-r- --------------------- Har du eit oskebeger? 0
Imate li vatre? H-r -u ---? H-- d- f--- H-r d- f-r- ----------- Har du fyr? 0
Nedostaje mi viljuška. E- m--gla- e-n---ff--. E- m------ e-- g------ E- m-n-l-r e-n g-f-e-. ---------------------- Eg manglar ein gaffel. 0
Nedostaje mi nož. Eg -an--ar--in k---. E- m------ e-- k---- E- m-n-l-r e-n k-i-. -------------------- Eg manglar ein kniv. 0
Nedostaje mi kašika. Eg -a--l-r-e---k--. E- m------ e- s---- E- m-n-l-r e- s-e-. ------------------- Eg manglar ei skei. 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Gramatika sprječava laži!

Svaki jezik ima posebna obilježja. Neki jezici posjeduju svojstva koja su jedinstvena u cijelom svijetu. U te jezike spada jezik trio. Trio je indijanski jezik u Južnoj Americi. Govori ga oko 2.000 ljudi u Brazilu i Surinamu. Posebnost jezika trio je gramatika. Jer prisiljava govornika da uvijek govori istinu. Za to je zaslužan takozvani frustrativni nastavak. Taj nastavak se u jeziku trio dodaje glagolima. On ukazuje na stepen istinitosti rečenice. Jednostavan primjer objašnjava kako to tačno funkcionira. Uzmimo za primjer rečenicu Dijete je otišlo u školu. U triu govornik mora staviti određeni nastavak na glagol. Kroz nastavak može reći da li je vidio dijete. Takođe može kazati da li je isto saznao od drugih. Ili pak nastavkom može iskazati da zna da je to laž. Govornik se dakle mora obavezati na ono što kaže. Što znači da mora izraziti istinitost svoje izjave. Na taj način ne može ništa prešutjeti ili uljepšati. Ukoliko govornik ispusti nastavak, smatra ga se lažovom. Službeni jezik u Surinamu je holandski. Prijevodi s nizozemskog na trio su često problematični. Jer je većina jezika puno manje precizna. Jezici govornicima omogućavaju dvosmislenost. Stoga tumači ne paze uvijek da se obavežu na ono što kažu. Komunikacija s govornicima tria je stoga teška. Možda bi frustrativ i u ostalim jezicima bio koristan!? Ne samo u političkom jeziku...
Da li ste to znali?
Makedonski je maternji jezik oko 2 miliona ljudi. Spada u južnoslavenske jezike. Najviše je srodan s bugarskim. Govornici ova dva jezika mogu bez problema razgovarati jedni s drugima. U pisanom obliku ova dva jezika se više međusobno razlikuju. U Makedoniji je oduvijek živjelo puno različitih narodnosti. To se, naravno, odrazilo i na jezik zemlje. Na jezik je utjecalo puno drugih jezika. Susjedna Srbija je tokom dugih godina ostavila posebno snažan pečat na makedonski jezik. Leksički fond sadrži puno pojmova iz ruskog, turskog i engleskog. Jedna tako velika jezička raznolikost ne postoji u puno zemalja. Zato je makedonskom trebalo dugo vremena da ga se prizna kao poseban jezik. I makedonska književnost je iz ovog razloga puno trpjela. U međuvremenu se makedonski etablirao kao standardni jezik. Pa je stoga važan dio makedonskog identiteta.