Knjiga fraza

bs U restoranu 1   »   sk V reštaurácii 1

29 [dvadeset i devet]

U restoranu 1

U restoranu 1

29 [dvadsaťdeväť]

V reštaurácii 1

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski slovački Igra Više
Da li je sto slobodan? Je ten -t-- ----ý? J- t-- s--- v----- J- t-n s-ô- v-ľ-ý- ------------------ Je ten stôl voľný? 0
Molim Vas Molim Vas, htio / htjela bih jelovnik. Pros-m -- je-á----lís--k. P----- s- j------ l------ P-o-í- s- j-d-l-y l-s-o-. ------------------------- Prosím si jedálny lístok. 0
Šta možete preporučiti? Čo m--m---te----o-učiť? Č- m- m----- o--------- Č- m- m-ž-t- o-p-r-č-ť- ----------------------- Čo mi môžete odporučiť? 0
Rado bih pivo. R-d b---o- -- -al pivo. R-- b- s-- s- d-- p---- R-d b- s-m s- d-l p-v-. ----------------------- Rád by som si dal pivo. 0
Rado bih mineralnu vodu. P-osím-si-m--e---n---odu. P----- s- m-------- v---- P-o-í- s- m-n-r-l-u v-d-. ------------------------- Prosím si minerálnu vodu. 0
Rado bih sok od narandže. P--s-m s---o-ara--o-ú-š-a-u. P----- s- p---------- š----- P-o-í- s- p-m-r-n-o-ú š-a-u- ---------------------------- Prosím si pomarančovú šťavu. 0
Rado bih kafu. P-o--m s---á--. P----- s- k---- P-o-í- s- k-v-. --------------- Prosím si kávu. 0
Rado bih kafu sa mlijekom. P--sím--- -ávu-- -l-e-om. P----- s- k--- s m------- P-o-í- s- k-v- s m-i-k-m- ------------------------- Prosím si kávu s mliekom. 0
Sa šećerom, molim. S --k-om, pro-ím. S c------ p------ S c-k-o-, p-o-í-. ----------------- S cukrom, prosím. 0
Htio / htjela bih čaj. Dal-/ --l- -y s-m----č-j. D-- / d--- b- s-- s- č--- D-l / d-l- b- s-m s- č-j- ------------------------- Dal / dala by som si čaj. 0
Htio / htjela bih čaj sa limunom. Dal-/-------y -o--si -aj - -----n-m. D-- / d--- b- s-- s- č-- s c-------- D-l / d-l- b- s-m s- č-j s c-t-ó-o-. ------------------------------------ Dal / dala by som si čaj s citrónom. 0
Htio / htjela bih čaj sa mlijekom. Da--/--ala-b---o--si-č-- s--l----m. D-- / d--- b- s-- s- č-- s m------- D-l / d-l- b- s-m s- č-j s m-i-k-m- ----------------------------------- Dal / dala by som si čaj s mliekom. 0
Imate li cigarete? M--- -ig--et-? M--- c-------- M-t- c-g-r-t-? -------------- Máte cigarety? 0
Imate li pepeljaru? M-te p-pol-í-? M--- p-------- M-t- p-p-l-í-? -------------- Máte popolník? 0
Imate li vatre? Mát- ----? M--- o---- M-t- o-e-? ---------- Máte oheň? 0
Nedostaje mi viljuška. C---- m- v--l-čka. C---- m- v-------- C-ý-a m- v-d-i-k-. ------------------ Chýba mi vidlička. 0
Nedostaje mi nož. Ch-ba -- nô-. C---- m- n--- C-ý-a m- n-ž- ------------- Chýba mi nôž. 0
Nedostaje mi kašika. C--b- mi-l-ž----. C---- m- l------- C-ý-a m- l-ž-č-a- ----------------- Chýba mi lyžička. 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Gramatika sprječava laži!

Svaki jezik ima posebna obilježja. Neki jezici posjeduju svojstva koja su jedinstvena u cijelom svijetu. U te jezike spada jezik trio. Trio je indijanski jezik u Južnoj Americi. Govori ga oko 2.000 ljudi u Brazilu i Surinamu. Posebnost jezika trio je gramatika. Jer prisiljava govornika da uvijek govori istinu. Za to je zaslužan takozvani frustrativni nastavak. Taj nastavak se u jeziku trio dodaje glagolima. On ukazuje na stepen istinitosti rečenice. Jednostavan primjer objašnjava kako to tačno funkcionira. Uzmimo za primjer rečenicu Dijete je otišlo u školu. U triu govornik mora staviti određeni nastavak na glagol. Kroz nastavak može reći da li je vidio dijete. Takođe može kazati da li je isto saznao od drugih. Ili pak nastavkom može iskazati da zna da je to laž. Govornik se dakle mora obavezati na ono što kaže. Što znači da mora izraziti istinitost svoje izjave. Na taj način ne može ništa prešutjeti ili uljepšati. Ukoliko govornik ispusti nastavak, smatra ga se lažovom. Službeni jezik u Surinamu je holandski. Prijevodi s nizozemskog na trio su često problematični. Jer je većina jezika puno manje precizna. Jezici govornicima omogućavaju dvosmislenost. Stoga tumači ne paze uvijek da se obavežu na ono što kažu. Komunikacija s govornicima tria je stoga teška. Možda bi frustrativ i u ostalim jezicima bio koristan!? Ne samo u političkom jeziku...
Da li ste to znali?
Makedonski je maternji jezik oko 2 miliona ljudi. Spada u južnoslavenske jezike. Najviše je srodan s bugarskim. Govornici ova dva jezika mogu bez problema razgovarati jedni s drugima. U pisanom obliku ova dva jezika se više međusobno razlikuju. U Makedoniji je oduvijek živjelo puno različitih narodnosti. To se, naravno, odrazilo i na jezik zemlje. Na jezik je utjecalo puno drugih jezika. Susjedna Srbija je tokom dugih godina ostavila posebno snažan pečat na makedonski jezik. Leksički fond sadrži puno pojmova iz ruskog, turskog i engleskog. Jedna tako velika jezička raznolikost ne postoji u puno zemalja. Zato je makedonskom trebalo dugo vremena da ga se prizna kao poseban jezik. I makedonska književnost je iz ovog razloga puno trpjela. U međuvremenu se makedonski etablirao kao standardni jezik. Pa je stoga važan dio makedonskog identiteta.