Zbirka izraza

hr Čitati i pisati   »   pa ਪੜ੍ਹਨਾ ਅਤੇ ਲਿਖਣਾ

6 [šest]

Čitati i pisati

Čitati i pisati

6 [ਛੇ]

6 [Chē]

ਪੜ੍ਹਨਾ ਅਤੇ ਲਿਖਣਾ

[paṛhanā atē likhaṇā]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski punjabi igra Više
Ja čitam. ਮ-- -ੜ-ਹ---- --੍ਹ-ੀ--ਾਂ। ਮੈਂ ਪ___ / ਪ___ ਹਾਂ_ ਮ-ਂ ਪ-੍-ਦ- / ਪ-੍-ਦ- ਹ-ਂ- ------------------------ ਮੈਂ ਪੜ੍ਹਦਾ / ਪੜ੍ਹਦੀ ਹਾਂ। 0
ma-----ṛ--dā/-p-ṛhadī hāṁ. m___ p_______ p______ h___ m-i- p-ṛ-a-ā- p-ṛ-a-ī h-ṁ- -------------------------- maiṁ paṛhadā/ paṛhadī hāṁ.
Ja čitam jedno slovo. ਮ---ਇੱਕ ਅੱ-ਰ ਪੜ-ਹਦਾ---ਪ--ਹਦੀ--ਾ-। ਮੈਂ ਇੱ_ ਅੱ__ ਪ___ / ਪ___ ਹਾਂ_ ਮ-ਂ ਇ-ਕ ਅ-ਖ- ਪ-੍-ਦ- / ਪ-੍-ਦ- ਹ-ਂ- --------------------------------- ਮੈਂ ਇੱਕ ਅੱਖਰ ਪੜ੍ਹਦਾ / ਪੜ੍ਹਦੀ ਹਾਂ। 0
Mai--ika akh-ra p-ṛhadā/--aṛh--ī hā-. M___ i__ a_____ p_______ p______ h___ M-i- i-a a-h-r- p-ṛ-a-ā- p-ṛ-a-ī h-ṁ- ------------------------------------- Maiṁ ika akhara paṛhadā/ paṛhadī hāṁ.
Ja čitam jednu riječ. ਮੈਂ -----ਬ-----ਹਦ- - ਪ---ਦ-----। ਮੈਂ ਇੱ_ ਸ਼__ ਪ___ / ਪ___ ਹਾਂ_ ਮ-ਂ ਇ-ਕ ਸ਼-ਦ ਪ-੍-ਦ- / ਪ-੍-ਦ- ਹ-ਂ- -------------------------------- ਮੈਂ ਇੱਕ ਸ਼ਬਦ ਪੜ੍ਹਦਾ / ਪੜ੍ਹਦੀ ਹਾਂ। 0
M-i--i-- --b--- -aṛ-a-ā--p------ h-ṁ. M___ i__ ś_____ p_______ p______ h___ M-i- i-a ś-b-d- p-ṛ-a-ā- p-ṛ-a-ī h-ṁ- ------------------------------------- Maiṁ ika śabada paṛhadā/ paṛhadī hāṁ.
Ja čitam jednu rečenicu. ਮੈ---ੱ- ਵ-ਕ-ਪ-੍-ਦਾ --ਪੜ-----ਹ-ਂ। ਮੈਂ ਇੱ_ ਵਾ_ ਪ___ / ਪ___ ਹਾਂ_ ਮ-ਂ ਇ-ਕ ਵ-ਕ ਪ-੍-ਦ- / ਪ-੍-ਦ- ਹ-ਂ- -------------------------------- ਮੈਂ ਇੱਕ ਵਾਕ ਪੜ੍ਹਦਾ / ਪੜ੍ਹਦੀ ਹਾਂ। 0
M--ṁ--ka v--a-pa---dā----ṛ--------. M___ i__ v___ p_______ p______ h___ M-i- i-a v-k- p-ṛ-a-ā- p-ṛ-a-ī h-ṁ- ----------------------------------- Maiṁ ika vāka paṛhadā/ paṛhadī hāṁ.
Ja čitam jedno pismo. ਮ-- --ਤਰ -ੜ੍-ਦਾ / ਪੜ੍-ਦ---ਾ-। ਮੈਂ ਪੱ__ ਪ___ / ਪ___ ਹਾਂ_ ਮ-ਂ ਪ-ਤ- ਪ-੍-ਦ- / ਪ-੍-ਦ- ਹ-ਂ- ----------------------------- ਮੈਂ ਪੱਤਰ ਪੜ੍ਹਦਾ / ਪੜ੍ਹਦੀ ਹਾਂ। 0
Ma-ṁ p-ta---paṛ----- -aṛ---ī --ṁ. M___ p_____ p_______ p______ h___ M-i- p-t-r- p-ṛ-a-ā- p-ṛ-a-ī h-ṁ- --------------------------------- Maiṁ patara paṛhadā/ paṛhadī hāṁ.
Ja čitam jednu knjigu. ਮੈ--ਪ-ਸਤ--ਪ-੍ਹਦਾ -----ਹਦ- ਹ--। ਮੈਂ ਪੁ___ ਪ___ / ਪ___ ਹਾਂ_ ਮ-ਂ ਪ-ਸ-ਕ ਪ-੍-ਦ- / ਪ-੍-ਦ- ਹ-ਂ- ------------------------------ ਮੈਂ ਪੁਸਤਕ ਪੜ੍ਹਦਾ / ਪੜ੍ਹਦੀ ਹਾਂ। 0
M-i- -us---k- --ṛh--ā/ paṛ---- --ṁ. M___ p_______ p_______ p______ h___ M-i- p-s-t-k- p-ṛ-a-ā- p-ṛ-a-ī h-ṁ- ----------------------------------- Maiṁ pusataka paṛhadā/ paṛhadī hāṁ.
Ja čitam. ਮੈ---ੜ੍-ਦਾ / ਪ-੍--- --ਂ। ਮੈਂ ਪ___ / ਪ___ ਹਾਂ_ ਮ-ਂ ਪ-੍-ਦ- / ਪ-੍-ਦ- ਹ-ਂ- ------------------------ ਮੈਂ ਪੜ੍ਹਦਾ / ਪੜ੍ਹਦੀ ਹਾਂ। 0
M-iṁ -a---dā- -a-h--ī h-ṁ. M___ p_______ p______ h___ M-i- p-ṛ-a-ā- p-ṛ-a-ī h-ṁ- -------------------------- Maiṁ paṛhadā/ paṛhadī hāṁ.
Ti čitaš. ਤੂੰ ਪ------- ਪ-੍ਹਦ---ੈ-। ਤੂੰ ਪ___ / ਪ___ ਹੈਂ_ ਤ-ੰ ਪ-੍-ਦ- / ਪ-੍-ਦ- ਹ-ਂ- ------------------------ ਤੂੰ ਪੜ੍ਹਦਾ / ਪੜ੍ਹਦੀ ਹੈਂ। 0
T- p-ṛ--d-------a-----iṁ. T_ p_______ p______ h____ T- p-ṛ-a-ā- p-ṛ-a-ī h-i-. ------------------------- Tū paṛhadā/ paṛhadī haiṁ.
On čita. ਉ- ਪੜ੍ਹ-- --। ਉ_ ਪ___ ਹੈ_ ਉ- ਪ-੍-ਦ- ਹ-। ------------- ਉਹ ਪੜ੍ਹਦਾ ਹੈ। 0
U-a p--h--- h-i. U__ p______ h___ U-a p-ṛ-a-ā h-i- ---------------- Uha paṛhadā hai.
Ja pišem. ਮ-- --ਖਦਾ / --ਖਦੀ -ਾ-। ਮੈਂ ਲਿ__ / ਲਿ__ ਹਾਂ_ ਮ-ਂ ਲ-ਖ-ਾ / ਲ-ਖ-ੀ ਹ-ਂ- ---------------------- ਮੈਂ ਲਿਖਦਾ / ਲਿਖਦੀ ਹਾਂ। 0
M--ṁ------d-----kha-- hāṁ. M___ l_______ l______ h___ M-i- l-k-a-ā- l-k-a-ī h-ṁ- -------------------------- Maiṁ likhadā/ likhadī hāṁ.
Ja pišem jedno slovo. ਮ-ਂ ਇੱਕ--ੱਖਰ ਲ-ਖ-ਾ------ਦ- ਹਾ-। ਮੈਂ ਇੱ_ ਅੱ__ ਲਿ__ / ਲਿ__ ਹਾਂ_ ਮ-ਂ ਇ-ਕ ਅ-ਖ- ਲ-ਖ-ਾ / ਲ-ਖ-ੀ ਹ-ਂ- ------------------------------- ਮੈਂ ਇੱਕ ਅੱਖਰ ਲਿਖਦਾ / ਲਿਖਦੀ ਹਾਂ। 0
M------a akh-r----k-a-ā/ l-kh-------. M___ i__ a_____ l_______ l______ h___ M-i- i-a a-h-r- l-k-a-ā- l-k-a-ī h-ṁ- ------------------------------------- Maiṁ ika akhara likhadā/ likhadī hāṁ.
Ja pišem jednu riječ. ਮੈ----- ਸ਼-ਦ-ਲਿਖਦ- / --ਖਦ---ਾ-। ਮੈਂ ਇੱ_ ਸ਼__ ਲਿ__ / ਲਿ__ ਹਾਂ_ ਮ-ਂ ਇ-ਕ ਸ਼-ਦ ਲ-ਖ-ਾ / ਲ-ਖ-ੀ ਹ-ਂ- ------------------------------ ਮੈਂ ਇੱਕ ਸ਼ਬਦ ਲਿਖਦਾ / ਲਿਖਦੀ ਹਾਂ। 0
Ma---i-- ś----- -i----ā/ --k-------ṁ. M___ i__ ś_____ l_______ l______ h___ M-i- i-a ś-b-d- l-k-a-ā- l-k-a-ī h-ṁ- ------------------------------------- Maiṁ ika śabada likhadā/ likhadī hāṁ.
Ja pišem jednu rečenicu. ਮ-- ਇੱ- ਵਾ---ਿ-ਦ--/ -ਿਖਦ- ---। ਮੈਂ ਇੱ_ ਵਾ_ ਲਿ__ / ਲਿ__ ਹਾਂ_ ਮ-ਂ ਇ-ਕ ਵ-ਕ ਲ-ਖ-ਾ / ਲ-ਖ-ੀ ਹ-ਂ- ------------------------------ ਮੈਂ ਇੱਕ ਵਾਕ ਲਿਖਦਾ / ਲਿਖਦੀ ਹਾਂ। 0
M-iṁ-ika--āka -i-had-/---k-a-ī h--. M___ i__ v___ l_______ l______ h___ M-i- i-a v-k- l-k-a-ā- l-k-a-ī h-ṁ- ----------------------------------- Maiṁ ika vāka likhadā/ likhadī hāṁ.
Ja pišem jedno pismo. ਮ-ਂ-ਇੱਕ ਪ--ਰ ਲਿਖ-ਾ - -ਿਖਦੀ--ਾਂ। ਮੈਂ ਇੱ_ ਪੱ__ ਲਿ__ / ਲਿ__ ਹਾਂ_ ਮ-ਂ ਇ-ਕ ਪ-ਤ- ਲ-ਖ-ਾ / ਲ-ਖ-ੀ ਹ-ਂ- ------------------------------- ਮੈਂ ਇੱਕ ਪੱਤਰ ਲਿਖਦਾ / ਲਿਖਦੀ ਹਾਂ। 0
Ma--------at--a --k--d-/ li--a-ī--āṁ. M___ i__ p_____ l_______ l______ h___ M-i- i-a p-t-r- l-k-a-ā- l-k-a-ī h-ṁ- ------------------------------------- Maiṁ ika patara likhadā/ likhadī hāṁ.
Ja pišem jednu knjigu. ਮ----ੱਕ ਪੁਸਤ- ਲਿਖਦ--/---ਖਦੀ -ਾਂ। ਮੈਂ ਇੱ_ ਪੁ___ ਲਿ__ / ਲਿ__ ਹਾਂ_ ਮ-ਂ ਇ-ਕ ਪ-ਸ-ਕ ਲ-ਖ-ਾ / ਲ-ਖ-ੀ ਹ-ਂ- -------------------------------- ਮੈਂ ਇੱਕ ਪੁਸਤਕ ਲਿਖਦਾ / ਲਿਖਦੀ ਹਾਂ। 0
M-i--ik- --sa--ka -------/ --k-a-ī hā-. M___ i__ p_______ l_______ l______ h___ M-i- i-a p-s-t-k- l-k-a-ā- l-k-a-ī h-ṁ- --------------------------------------- Maiṁ ika pusataka likhadā/ likhadī hāṁ.
Ja pišem. ਮ-- ਲਿਖਦਾ /-ਲ---ੀ ਹ--। ਮੈਂ ਲਿ__ / ਲਿ__ ਹਾਂ_ ਮ-ਂ ਲ-ਖ-ਾ / ਲ-ਖ-ੀ ਹ-ਂ- ---------------------- ਮੈਂ ਲਿਖਦਾ / ਲਿਖਦੀ ਹਾਂ। 0
M-iṁ ----adā--lik--d--h-ṁ. M___ l_______ l______ h___ M-i- l-k-a-ā- l-k-a-ī h-ṁ- -------------------------- Maiṁ likhadā/ likhadī hāṁ.
Ti pišeš. ਤ-- -ਿ-ਦ--- ਲ-ਖ-- ਹ-। ਤੂੰ ਲਿ__ / ਲਿ__ ਹੈ_ ਤ-ੰ ਲ-ਖ-ਾ / ਲ-ਖ-ੀ ਹ-। --------------------- ਤੂੰ ਲਿਖਦਾ / ਲਿਖਦੀ ਹੈ। 0
Tū-likh-----l-k-----h--. T_ l_______ l______ h___ T- l-k-a-ā- l-k-a-ī h-i- ------------------------ Tū likhadā/ likhadī hai.
On piše. ਉ--ਲਿ-ਦ---ੈ। ਉ_ ਲਿ__ ਹੈ_ ਉ- ਲ-ਖ-ਾ ਹ-। ------------ ਉਹ ਲਿਖਦਾ ਹੈ। 0
Uha lik-adā--a-. U__ l______ h___ U-a l-k-a-ā h-i- ---------------- Uha likhadā hai.

Internacionalizmi

Globalizacija se odražava i na jezike. Porast internacionalizama je očigledan. Internacionalizmi su riječi kojih ima u mnogim jezicima. Riječi pritom imaju isto ili slično značenje. Izgovor im je često isti. I pisanje takvih riječi je također često jako slično. Zanimljivo je širenje internacionalizama. Ono se ne obazire na granice. Barem ne na geografske. A posebno ne na jezične granice. Postoje riječi koje se mogu razumjeti na svakom kontinentu. Riječ hotel je dobar primjer za to. Ta riječ postoji gotovo svugdje u svijetu. Mnogo internacionalizama dolazi iz područja znanosti. Tehnički pojmovi se također brzo šire diljem svijeta. Stari internacionalizmi imaju zajednički korijen. Razvili su se iz iste riječi. Internacionalizmi se obično temelje na posuđenicama. To znači da se riječi jednostavno inkorporiraju u druge druge jezike. Kulturni krugovi igraju važnu ulogu kod preuzimanja. Svaka civilizacija ima svoju tradiciju. Zato se novi koncepti ne prihvataju svugdje. Kulturalne norme odlučuju koje ideje će se usvojiti. Neke stvari postoje samo u određenim dijelovima svijeta. Druge stvari se brzo šire cijelim svijetom. Ali tek kad se stvari proširuju, širi se i njihovo ime. Upravo zato su internacionalizmi tako uzbudljivi! Otkrivajući jezike, otkrivamo i kulture...
Dali si znao?
Kineski je jezik s najvećim brojem govornika na svijetu. Međutim, ne postoji jedan kineski jezik, već se može reći da ih ima više. Svi oni spadaju u porodicu sinotibetskih jezika. Oko 1,3 milijarde ljudi govori kineski. Većina njih živi u Narodnoj Republici Kini i Tajvanu. Najveći kineski jezik je književni kineski, koji se još zove i mandarinski. Kao službeni jezik Narodne Republike Kine to je materinski jezik 850 milijuna ljudi. Ostali kineski jezici se često samo nazivaju narječjima. Mandarinski razumiju skoro svi ljudi koji govore kineski. Svi Kinezi imaju zajedničko pismo koje je staro 4000 do 5000 godina. Time kineski ima najdužu tradiciju pismenosti. Kineski pisani znakovi su teži nego alfabetski sistemi. Gramatika se relativno brzo nauči tako da se vrlo brzo može ostvariti uspjeh u učenju. A sve više ljudi želi naučiti kineski… Usudite se jer kineski je jezik budućnosti!