Zbirka izraza

hr Godišnja doba i vrijeme   »   pa ਰੁੱਤਾਂ ਅਤੇ ਮੌਸਮ

16 [šesnaest]

Godišnja doba i vrijeme

Godišnja doba i vrijeme

16 [ਸੋਲਾਂ]

16 [Sōlāṁ]

ਰੁੱਤਾਂ ਅਤੇ ਮੌਸਮ

[rutāṁ atē mausama]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski punjabi igra Više
Ovo su godišnja doba: ਰ-ੱ--ਂ-ਇਸ-ਪ੍ਰ-ਾ- ਹ--ਦੀ---ਹ-: ਰੁੱ_ ਇ_ ਪ੍___ ਹੁੰ__ ਹ__ ਰ-ੱ-ਾ- ਇ- ਪ-ਰ-ਾ- ਹ-ੰ-ੀ-ਂ ਹ-: ---------------------------- ਰੁੱਤਾਂ ਇਸ ਪ੍ਰਕਾਰ ਹੁੰਦੀਆਂ ਹਨ: 0
rut----s- --akā-a----ī'---ha--: r____ i__ p______ h______ h____ r-t-ṁ i-a p-a-ā-a h-d-'-ṁ h-n-: ------------------------------- rutāṁ isa prakāra hudī'āṁ hana:
Proljeće, ljeto, ਬ---,-ਰ-ੀ ਬ______ ਬ-ੰ-,-ਰ-ੀ --------- ਬਸੰਤ,ਗਰਮੀ 0
Ba--t-------ī B____________ B-s-t-,-a-a-ī ------------- Basata,garamī
jesen i zima. ਪ-ਝ- ਅ-ੇ ---ੀ ਪ___ ਅ_ ਸ__ ਪ-ਝ- ਅ-ੇ ਸ-ਦ- ------------- ਪਤਝੜ ਅਤੇ ਸਰਦੀ 0
p-taj-aṛa---- sara-ī p________ a__ s_____ p-t-j-a-a a-ē s-r-d- -------------------- patajhaṛa atē saradī
Ljeto je vruće. ਗਰਮੀ-ਗਰਮ------ ਹ-। ਗ__ ਗ__ ਹੁੰ_ ਹੈ_ ਗ-ਮ- ਗ-ਮ ਹ-ੰ-ੀ ਹ-। ------------------ ਗਰਮੀ ਗਰਮ ਹੁੰਦੀ ਹੈ। 0
ga--mī--a-a-a --d- --i. g_____ g_____ h___ h___ g-r-m- g-r-m- h-d- h-i- ----------------------- garamī garama hudī hai.
Ljeti sija sunce. ਗ--- -ਿ----ੂਰ- ਚ-----ਹ-। ਗ__ ਵਿੱ_ ਸੂ__ ਚ___ ਹੈ_ ਗ-ਮ- ਵ-ੱ- ਸ-ਰ- ਚ-ਕ-ਾ ਹ-। ------------------------ ਗਰਮੀ ਵਿੱਚ ਸੂਰਜ ਚਮਕਦਾ ਹੈ। 0
G-r-mī-v-ca sūr-j---a------ hai. G_____ v___ s_____ c_______ h___ G-r-m- v-c- s-r-j- c-m-k-d- h-i- -------------------------------- Garamī vica sūraja camakadā hai.
Ljeti rado idemo šetati. ਸਾਨੂ- ਗ-ਮੀ-ਵਿੱ- ਟ--ਲ----ੰਗਾ -ੱਗ-- ਹੈ। ਸਾ_ ਗ__ ਵਿੱ_ ਟ___ ਚੰ_ ਲੱ__ ਹੈ_ ਸ-ਨ-ੰ ਗ-ਮ- ਵ-ੱ- ਟ-ਿ-ਣ- ਚ-ਗ- ਲ-ਗ-ਾ ਹ-। ------------------------------------- ਸਾਨੂੰ ਗਰਮੀ ਵਿੱਚ ਟਹਿਲਣਾ ਚੰਗਾ ਲੱਗਦਾ ਹੈ। 0
Sā-- ---am- v--- -ahila-- -ag---aga-ā--ai. S___ g_____ v___ ṭ_______ c___ l_____ h___ S-n- g-r-m- v-c- ṭ-h-l-ṇ- c-g- l-g-d- h-i- ------------------------------------------ Sānū garamī vica ṭahilaṇā cagā lagadā hai.
Zima je hladna. ਸਰ---ਠੰਡ- --ੰ-ੀ --। ਸ__ ਠੰ_ ਹੁੰ_ ਹੈ_ ਸ-ਦ- ਠ-ਡ- ਹ-ੰ-ੀ ਹ-। ------------------- ਸਰਦੀ ਠੰਡੀ ਹੁੰਦੀ ਹੈ। 0
Sa-ad- ---ḍ- --d---a-. S_____ ṭ____ h___ h___ S-r-d- ṭ-a-ī h-d- h-i- ---------------------- Saradī ṭhaḍī hudī hai.
Zimi pada snijeg ili kiša. ਸ-ਦ----ੱਚ ਬਰਫ-----ੀ ਹ- -ਾਂ ਬਾਰਿਸ਼ ਹੁੰ-- ਹੈ। ਸ__ ਵਿੱ_ ਬ__ ਪੈਂ_ ਹੈ ਜਾਂ ਬਾ__ ਹੁੰ_ ਹੈ_ ਸ-ਦ- ਵ-ੱ- ਬ-ਫ ਪ-ਂ-ੀ ਹ- ਜ-ਂ ਬ-ਰ-ਸ਼ ਹ-ੰ-ੀ ਹ-। ------------------------------------------ ਸਰਦੀ ਵਿੱਚ ਬਰਫ ਪੈਂਦੀ ਹੈ ਜਾਂ ਬਾਰਿਸ਼ ਹੁੰਦੀ ਹੈ। 0
Sar--- vic- ba-apha ---n-ī hai j----ā-i-- hud- --i. S_____ v___ b______ p_____ h__ j__ b_____ h___ h___ S-r-d- v-c- b-r-p-a p-i-d- h-i j-ṁ b-r-ś- h-d- h-i- --------------------------------------------------- Saradī vica barapha paindī hai jāṁ bāriśa hudī hai.
Zimi rado ostajemo doma. ਸ--ੂ--ਗ-ਮ--ਵਿੱ- -- ਵ--ਚ -ਹਿ-- -ੰਗ---ੱਗ-ਾ-ਹ-। ਸਾ_ ਗ__ ਵਿੱ_ ਘ_ ਵਿੱ_ ਰ__ ਚੰ_ ਲੱ__ ਹੈ_ ਸ-ਨ-ੰ ਗ-ਮ- ਵ-ੱ- ਘ- ਵ-ੱ- ਰ-ਿ-ਾ ਚ-ਗ- ਲ-ਗ-ਾ ਹ-। -------------------------------------------- ਸਾਨੂੰ ਗਰਮੀ ਵਿੱਚ ਘਰ ਵਿੱਚ ਰਹਿਣਾ ਚੰਗਾ ਲੱਗਦਾ ਹੈ। 0
Sān- -aramī -i-a-ghar- -ic----h--- -a-ā --g--- -a-. S___ g_____ v___ g____ v___ r_____ c___ l_____ h___ S-n- g-r-m- v-c- g-a-a v-c- r-h-ṇ- c-g- l-g-d- h-i- --------------------------------------------------- Sānū garamī vica ghara vica rahiṇā cagā lagadā hai.
Hladno je. ਠ-----। ਠੰ_ ਹੈ_ ਠ-ਡ ਹ-। ------- ਠੰਡ ਹੈ। 0
Ṭh-ḍa ---. Ṭ____ h___ Ṭ-a-a h-i- ---------- Ṭhaḍa hai.
Pada kiša. ਬਾਰ-- ਹ--ਰ-ੀ-ਹੈ। ਬਾ__ ਹੋ ਰ_ ਹੈ_ ਬ-ਰ-ਸ਼ ਹ- ਰ-ੀ ਹ-। ---------------- ਬਾਰਿਸ਼ ਹੋ ਰਹੀ ਹੈ। 0
Bāriś-----r-h- h--. B_____ h_ r___ h___ B-r-ś- h- r-h- h-i- ------------------- Bāriśa hō rahī hai.
Vjetrovito je. ਤ-ਫ----ਹੈ। ਤੂ__ ਹੈ_ ਤ-ਫ-ਨ- ਹ-। ---------- ਤੂਫਾਨੀ ਹੈ। 0
T-ph--ī-ha-. T______ h___ T-p-ā-ī h-i- ------------ Tūphānī hai.
Toplo je. ਗ--ੀ---। ਗ__ ਹੈ_ ਗ-ਮ- ਹ-। -------- ਗਰਮੀ ਹੈ। 0
Ga-amī -a-. G_____ h___ G-r-m- h-i- ----------- Garamī hai.
Sunčano je. ਧ-ੱ- ਹੈ। ਧੁੱ_ ਹੈ_ ਧ-ੱ- ਹ-। -------- ਧੁੱਪ ਹੈ। 0
Dhupa --i. D____ h___ D-u-a h-i- ---------- Dhupa hai.
Vedro je. ਤਿੱ-- ਧ-ੱਪ ਹ-। ਤਿੱ_ ਧੁੱ_ ਹੈ_ ਤ-ੱ-ੀ ਧ-ੱ- ਹ-। -------------- ਤਿੱਖੀ ਧੁੱਪ ਹੈ। 0
Tik-----up- --i. T____ d____ h___ T-k-ī d-u-a h-i- ---------------- Tikhī dhupa hai.
Kakvo je vrijeme danas? ਅੱ- -ੌ-- -ਿ-- -ਿਹ--ਹ-? ਅੱ_ ਮੌ__ ਕਿ_ ਜਿ_ ਹੈ_ ਅ-ਜ ਮ-ਸ- ਕ-ਹ- ਜ-ਹ- ਹ-? ---------------------- ਅੱਜ ਮੌਸਮ ਕਿਹੋ ਜਿਹਾ ਹੈ? 0
A----au-a-- ---ō-ji-ā---i? A__ m______ k___ j___ h___ A-a m-u-a-a k-h- j-h- h-i- -------------------------- Aja mausama kihō jihā hai?
Danas je hladno. ਅੱਜ--ੰਡ ਹ-। ਅੱ_ ਠੰ_ ਹੈ_ ਅ-ਜ ਠ-ਡ ਹ-। ----------- ਅੱਜ ਠੰਡ ਹੈ। 0
Aj--ṭha-- -ai. A__ ṭ____ h___ A-a ṭ-a-a h-i- -------------- Aja ṭhaḍa hai.
Danas je toplo. ਅ-ਜ ਗ--ੀ--ੈ। ਅੱ_ ਗ__ ਹੈ_ ਅ-ਜ ਗ-ਮ- ਹ-। ------------ ਅੱਜ ਗਰਮੀ ਹੈ। 0
A----a-amī-ha-. A__ g_____ h___ A-a g-r-m- h-i- --------------- Aja garamī hai.

Učenje i osjećaji

Radujemo se kad možemo komunicirati na stranom jeziku. Ponosni smo na sebe i svoj napredak u učenju. U suprotnom, ljuti smo i razočarani ako nismo uspješni. S učenjem su dakle povezani različiti osjećaji. Nova istraživanja su došla do daljnjih zanimljivih rezultata. Ona pokazuju da osjećaji igraju ulogu već prilikom učenja. Zato jer osjećaji utječu na uspješnost našeg učenja. Učenje našem mozgu uvijek predstavlja “problem”. A on taj problem želi riješiti. Hoće li biti uspješan pritom ovisi o našim osjećajima. Ako vjerujemo da ćemo moći riješiti problem, tada smo samouvjerni. Ta emocionalna stabilnost nam pomaže kod učenja. Pozitivno razmišljanje potiče naše intelektualne sposobnosti. S druge strane, učenje pod stresom funckionira puno gore. Sumnjičavost i briga ne donose dobre rezultate. Naročito loše učimo ako se bojimo. U tom slučaju naš mozak ne može dobro spremiti nove sadržaje. Stoga je bitno da smo kod učenja uvijek motivirani. Osjećaji, dakle, utječu na učenje. No učenje također utječe na naše osjećaje. Strukture mozga zadužene za obradu činjenica također obrađuju osjećaje. Stoga nas učenje može radovati, a onaj tko se raduje bolje i uči. Naravno da učenje nije uvijek zabavno; može biti i mukotrpno. Stoga si uvijek moramo postavljati male ciljeve. Na taj način nećemo preopteretiti mozak. I garantiramo da ćemo ispuniti svoja očekivanja. Naš uspjeh je tada nagrada koja nas uvijek iznova motivira. Dakle: Učite i smijte se pritom!
Dali si znao?
Grčki spada u indoeuropske jezike. Međutim, ni s jednim drugim jezikom na svijetu nije zaista u bliskom srodstvu. Ne smije se miješati moderni grčki sa starogrčkim. Taj antički grčki jezik se i danas podučava u mnogim školama i na mnogim sveučilištima. Prije je to bio jezik filozofije i nauke. I onaj tko je putovao antičkim svijetom, koristio je grčki kao lingua franca. Novogrčki je, s druge strane, danas materinski jezik oko 13 milijuna ljudi. Razvio se iz starogrčkog. Kad je točno nastao suvremeni grčki, teško je reći. Ali je sigurno da je jednostavnije strukture nego starogrčki. Ipak su se u novogrčkom zadržali brojni arhaični oblici. To je takođe veoma ujednačen jezik u kojem nema jako izraženih dijalekata. Piše se grčkom abecedom koja je stara skoro 2500 godina. Interesantno je da grčki spada u jezike koji ima najveći leksički fond. Ko rado uči riječi, treba početi od grčkog...