Zbirka izraza

hr Čitati i pisati   »   id Membaca dan Menulis

6 [šest]

Čitati i pisati

Čitati i pisati

6 [enam]

Membaca dan Menulis

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski indonezijski igra Više
Ja čitam. S-y--m--baca. S___ m_______ S-y- m-m-a-a- ------------- Saya membaca. 0
Ja čitam jedno slovo. Sa-a -----ca s--u-h--ur-f. S___ m______ s_____ h_____ S-y- m-m-a-a s-b-a- h-r-f- -------------------------- Saya membaca sebuah huruf. 0
Ja čitam jednu riječ. S-y- -embac- -e--ah-kata. S___ m______ s_____ k____ S-y- m-m-a-a s-b-a- k-t-. ------------------------- Saya membaca sebuah kata. 0
Ja čitam jednu rečenicu. Sa-- ----ac- seb-a---a--m-t. S___ m______ s_____ k_______ S-y- m-m-a-a s-b-a- k-l-m-t- ---------------------------- Saya membaca sebuah kalimat. 0
Ja čitam jedno pismo. Saya--e-b--a --l-m-a- -u-a-. S___ m______ s_______ s_____ S-y- m-m-a-a s-l-m-a- s-r-t- ---------------------------- Saya membaca selembar surat. 0
Ja čitam jednu knjigu. S-y- -em-aca --bua--b-k-. S___ m______ s_____ b____ S-y- m-m-a-a s-b-a- b-k-. ------------------------- Saya membaca sebuah buku. 0
Ja čitam. Sa---mem----. S___ m_______ S-y- m-m-a-a- ------------- Saya membaca. 0
Ti čitaš. K--u--emb--a. K___ m_______ K-m- m-m-a-a- ------------- Kamu membaca. 0
On čita. Di- m--b-c-. D__ m_______ D-a m-m-a-a- ------------ Dia membaca. 0
Ja pišem. Say---enulis. S___ m_______ S-y- m-n-l-s- ------------- Saya menulis. 0
Ja pišem jedno slovo. Say- m-nul----ebu-- h-ru-. S___ m______ s_____ h_____ S-y- m-n-l-s s-b-a- h-r-f- -------------------------- Saya menulis sebuah huruf. 0
Ja pišem jednu riječ. S-y--men-----s---ah-k-ta. S___ m______ s_____ k____ S-y- m-n-l-s s-b-a- k-t-. ------------------------- Saya menulis sebuah kata. 0
Ja pišem jednu rečenicu. Sa-- men-lis----ua----li-at. S___ m______ s_____ k_______ S-y- m-n-l-s s-b-a- k-l-m-t- ---------------------------- Saya menulis sebuah kalimat. 0
Ja pišem jedno pismo. S----men-l-s--ele---r sur--. S___ m______ s_______ s_____ S-y- m-n-l-s s-l-m-a- s-r-t- ---------------------------- Saya menulis selembar surat. 0
Ja pišem jednu knjigu. Saya -enu--- ---u----u-u. S___ m______ s_____ b____ S-y- m-n-l-s s-b-a- b-k-. ------------------------- Saya menulis sebuah buku. 0
Ja pišem. S----me--l--. S___ m_______ S-y- m-n-l-s- ------------- Saya menulis. 0
Ti pišeš. Kamu---nuli-. K___ m_______ K-m- m-n-l-s- ------------- Kamu menulis. 0
On piše. D---m-----s. D__ m_______ D-a m-n-l-s- ------------ Dia menulis. 0

Internacionalizmi

Globalizacija se odražava i na jezike. Porast internacionalizama je očigledan. Internacionalizmi su riječi kojih ima u mnogim jezicima. Riječi pritom imaju isto ili slično značenje. Izgovor im je često isti. I pisanje takvih riječi je također često jako slično. Zanimljivo je širenje internacionalizama. Ono se ne obazire na granice. Barem ne na geografske. A posebno ne na jezične granice. Postoje riječi koje se mogu razumjeti na svakom kontinentu. Riječ hotel je dobar primjer za to. Ta riječ postoji gotovo svugdje u svijetu. Mnogo internacionalizama dolazi iz područja znanosti. Tehnički pojmovi se također brzo šire diljem svijeta. Stari internacionalizmi imaju zajednički korijen. Razvili su se iz iste riječi. Internacionalizmi se obično temelje na posuđenicama. To znači da se riječi jednostavno inkorporiraju u druge druge jezike. Kulturni krugovi igraju važnu ulogu kod preuzimanja. Svaka civilizacija ima svoju tradiciju. Zato se novi koncepti ne prihvataju svugdje. Kulturalne norme odlučuju koje ideje će se usvojiti. Neke stvari postoje samo u određenim dijelovima svijeta. Druge stvari se brzo šire cijelim svijetom. Ali tek kad se stvari proširuju, širi se i njihovo ime. Upravo zato su internacionalizmi tako uzbudljivi! Otkrivajući jezike, otkrivamo i kulture...
Dali si znao?
Kineski je jezik s najvećim brojem govornika na svijetu. Međutim, ne postoji jedan kineski jezik, već se može reći da ih ima više. Svi oni spadaju u porodicu sinotibetskih jezika. Oko 1,3 milijarde ljudi govori kineski. Većina njih živi u Narodnoj Republici Kini i Tajvanu. Najveći kineski jezik je književni kineski, koji se još zove i mandarinski. Kao službeni jezik Narodne Republike Kine to je materinski jezik 850 milijuna ljudi. Ostali kineski jezici se često samo nazivaju narječjima. Mandarinski razumiju skoro svi ljudi koji govore kineski. Svi Kinezi imaju zajedničko pismo koje je staro 4000 do 5000 godina. Time kineski ima najdužu tradiciju pismenosti. Kineski pisani znakovi su teži nego alfabetski sistemi. Gramatika se relativno brzo nauči tako da se vrlo brzo može ostvariti uspjeh u učenju. A sve više ljudi želi naučiti kineski… Usudite se jer kineski je jezik budućnosti!