Zbirka izraza

hr U školi   »   pa ਸਕੂਲ ਵਿੱਚ

4 [četiri]

U školi

U školi

4 [ਚਾਰ]

4 [Cāra]

ਸਕੂਲ ਵਿੱਚ

[sakūla vica]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski punjabi igra Više
Gdje smo mi? ਅ--- ਕਿ--ੇ--ਾਂ? ਅ--- ਕ---- ਹ--- ਅ-ੀ- ਕ-ੱ-ੇ ਹ-ਂ- --------------- ਅਸੀਂ ਕਿੱਥੇ ਹਾਂ? 0
as----i--- -āṁ? a--- k---- h--- a-ī- k-t-ē h-ṁ- --------------- asīṁ kithē hāṁ?
Mi smo u školi. ਅ-ੀਂ-ਸ--ਲ ਵਿ-ਚ ਹ--। ਅ--- ਸ--- ਵ--- ਹ--- ਅ-ੀ- ਸ-ੂ- ਵ-ੱ- ਹ-ਂ- ------------------- ਅਸੀਂ ਸਕੂਲ ਵਿੱਚ ਹਾਂ। 0
Asīṁ -----a v-ca hāṁ. A--- s----- v--- h--- A-ī- s-k-l- v-c- h-ṁ- --------------------- Asīṁ sakūla vica hāṁ.
Imamo nastavu. ਅ-ੀ- ---- -ਿ-- /-ਇੱ- ਸਬਕ ਸ-ੱਖ--ਹੇ-ਹਾਂ। ਅ--- ਜ--- ਵ--- / ਇ-- ਸ-- ਸ--- ਰ-- ਹ--- ਅ-ੀ- ਜ-ਾ- ਵ-ੱ- / ਇ-ਕ ਸ-ਕ ਸ-ੱ- ਰ-ੇ ਹ-ਂ- -------------------------------------- ਅਸੀਂ ਜਮਾਤ ਵਿੱਚ / ਇੱਕ ਸਬਕ ਸਿੱਖ ਰਹੇ ਹਾਂ। 0
A-ī- jam-ta --c-- -k--sa-aka si------h- hā-. A--- j----- v---- i-- s----- s---- r--- h--- A-ī- j-m-t- v-c-/ i-a s-b-k- s-k-a r-h- h-ṁ- -------------------------------------------- Asīṁ jamāta vica/ ika sabaka sikha rahē hāṁ.
Ovo su učenici. ਇਹ ------ਥ----ਵਿਦ-ਆਰਥਣਾਂ-ਹਨ। ਇ- ਵ------- / ਵ--------- ਹ-- ਇ- ਵ-ਦ-ਆ-ਥ- / ਵ-ਦ-ਆ-ਥ-ਾ- ਹ-। ---------------------------- ਇਹ ਵਿਦਿਆਰਥੀ / ਵਿਦਿਆਰਥਣਾਂ ਹਨ। 0
Ih- v-d-'-r---ī---idi'--a-ha--ṁ-----. I-- v----------- v------------- h---- I-a v-d-'-r-t-ī- v-d-'-r-t-a-ā- h-n-. ------------------------------------- Iha vidi'ārathī/ vidi'ārathaṇāṁ hana.
Ovo je učiteljica. ਉ--ਅਧ---ਕ --। ਉ- ਅ----- ਹ-- ਉ- ਅ-ਿ-ਪ- ਹ-। ------------- ਉਹ ਅਧਿਆਪਕ ਹੈ। 0
U-a adh---p-ka ---. U-- a--------- h--- U-a a-h-'-p-k- h-i- ------------------- Uha adhi'āpaka hai.
Ovo je razred. ਉਹ-ਜਮਾਤ ਹੈ। ਉ- ਜ--- ਹ-- ਉ- ਜ-ਾ- ਹ-। ----------- ਉਹ ਜਮਾਤ ਹੈ। 0
Uha -amāt- --i. U-- j----- h--- U-a j-m-t- h-i- --------------- Uha jamāta hai.
Što radimo? ਅਸ-ਂ-ਕ---ਰ ਰ-ੇ-/-ਰ-ੀਆਂ ਹਾਂ? ਅ--- ਕ- ਕ- ਰ-- / ਰ---- ਹ--- ਅ-ੀ- ਕ- ਕ- ਰ-ੇ / ਰ-ੀ-ਂ ਹ-ਂ- --------------------------- ਅਸੀਂ ਕੀ ਕਰ ਰਹੇ / ਰਹੀਆਂ ਹਾਂ? 0
As-ṁ -ī-kar- r-h-- --hī'āṁ-h-ṁ? A--- k- k--- r---- r------ h--- A-ī- k- k-r- r-h-/ r-h-'-ṁ h-ṁ- ------------------------------- Asīṁ kī kara rahē/ rahī'āṁ hāṁ?
Učimo. ਅਸ-ਂ--ਿੱਖ --- - ---ਆਂ-ਹ-ਂ। ਅ--- ਸ--- ਰ-- / ਰ---- ਹ--- ਅ-ੀ- ਸ-ੱ- ਰ-ੇ / ਰ-ੀ-ਂ ਹ-ਂ- -------------------------- ਅਸੀਂ ਸਿੱਖ ਰਹੇ / ਰਹੀਆਂ ਹਾਂ। 0
A-ī----kh----hē- -a-ī'-ṁ h-ṁ. A--- s---- r---- r------ h--- A-ī- s-k-a r-h-/ r-h-'-ṁ h-ṁ- ----------------------------- Asīṁ sikha rahē/ rahī'āṁ hāṁ.
Učimo jezik. ਅ--ਂ ਇ-ਕ-ਭਾਸ਼ਾ--ਿ-------/ ਰਹ----ਹਾਂ। ਅ--- ਇ-- ਭ--- ਸ--- ਰ-- / ਰ---- ਹ--- ਅ-ੀ- ਇ-ਕ ਭ-ਸ਼- ਸ-ੱ- ਰ-ੇ / ਰ-ੀ-ਂ ਹ-ਂ- ----------------------------------- ਅਸੀਂ ਇੱਕ ਭਾਸ਼ਾ ਸਿੱਖ ਰਹੇ / ਰਹੀਆਂ ਹਾਂ। 0
A-----k- -h--- -ik-- r-h-- r-h--ā---āṁ. A--- i-- b---- s---- r---- r------ h--- A-ī- i-a b-ā-ā s-k-a r-h-/ r-h-'-ṁ h-ṁ- --------------------------------------- Asīṁ ika bhāśā sikha rahē/ rahī'āṁ hāṁ.
Učim engleski. ਮ-ਂ---ਗ------ਿ-ਖ-ਾ - ਸ--ਖ-ੀ---ਂ। ਮ-- ਅ------ ਸ----- / ਸ----- ਹ--- ਮ-ਂ ਅ-ਗ-ੇ-ੀ ਸ-ੱ-ਦ- / ਸ-ੱ-ਦ- ਹ-ਂ- -------------------------------- ਮੈਂ ਅੰਗਰੇਜ਼ੀ ਸਿੱਖਦਾ / ਸਿੱਖਦੀ ਹਾਂ। 0
Maiṁ a-arēz--s-kha-ā---i-hadī-hāṁ. M--- a------ s------- s------ h--- M-i- a-a-ē-ī s-k-a-ā- s-k-a-ī h-ṁ- ---------------------------------- Maiṁ agarēzī sikhadā/ sikhadī hāṁ.
Učiš španjolski. ਤੂ-----ਨ--ਸਿੱਖ---- ਸਿ-ਖਦੀ --- । ਤ-- ਸ---- ਸ----- / ਸ----- ਹ-- । ਤ-ੰ ਸ-ੇ-ੀ ਸ-ੱ-ਦ- / ਸ-ੱ-ਦ- ਹ-ਂ । ------------------------------- ਤੂੰ ਸਪੇਨੀ ਸਿੱਖਦਾ / ਸਿੱਖਦੀ ਹੈਂ । 0
T- -a-ē-------a-ā/------d--h--ṁ. T- s----- s------- s------ h---- T- s-p-n- s-k-a-ā- s-k-a-ī h-i-. -------------------------------- Tū sapēnī sikhadā/ sikhadī haiṁ.
On uči njemački. ਉਹ --ਮਨ ਸ---ਦ- ਹ-। ਉ- ਜ--- ਸ----- ਹ-- ਉ- ਜ-ਮ- ਸ-ੱ-ਦ- ਹ-। ------------------ ਉਹ ਜਰਮਨ ਸਿੱਖਦਾ ਹੈ। 0
U---ja--m--a-s-khadā-ha-. U-- j------- s------ h--- U-a j-r-m-n- s-k-a-ā h-i- ------------------------- Uha jaramana sikhadā hai.
Učimo francuski. ਅ-ੀਂ-----ਸ--- ਸਿੱਖਦ--ਹ--। ਅ--- ਫ------- ਸ----- ਹ--- ਅ-ੀ- ਫ-ਾ-ਸ-ਸ- ਸ-ੱ-ਦ- ਹ-ਂ- ------------------------- ਅਸੀਂ ਫਰਾਂਸੀਸੀ ਸਿੱਖਦੇ ਹਾਂ। 0
Asī- -ha--n---ī s---a-- h-ṁ. A--- p--------- s------ h--- A-ī- p-a-ā-s-s- s-k-a-ē h-ṁ- ---------------------------- Asīṁ pharānsīsī sikhadē hāṁ.
Učite talijanski. ਤ-ਸੀਂ-ਸ- ----ੀਅ---ਿ-ਖ------------- --। ਤ---- ਸ- ਇ------ ਸ----- / ਸ------- ਹ-- ਤ-ਸ-ਂ ਸ- ਇ-ਾ-ੀ-ਨ ਸ-ੱ-ਦ- / ਸ-ੱ-ਦ-ਆ- ਹ-। -------------------------------------- ਤੁਸੀਂ ਸਭ ਇਟਾਲੀਅਨ ਸਿੱਖਦੇ / ਸਿੱਖਦੀਆਂ ਹੋ। 0
Tu--ṁ ----- ----ī-a-a s-kha-ē/ ---hadī----hō. T---- s---- i-------- s------- s--------- h-- T-s-ṁ s-b-a i-ā-ī-a-a s-k-a-ē- s-k-a-ī-ā- h-. --------------------------------------------- Tusīṁ sabha iṭālī'ana sikhadē/ sikhadī'āṁ hō.
Oni uče ruski. ਉ- ਰੂ-ੀ--ਿੱ--ੇ-/-ਸਿ--ਦ-ਆ- --। ਉ- ਰ--- ਸ----- / ਸ------- ਹ-- ਉ- ਰ-ਸ- ਸ-ੱ-ਦ- / ਸ-ੱ-ਦ-ਆ- ਹ-। ----------------------------- ਉਹ ਰੂਸੀ ਸਿੱਖਦੇ / ਸਿੱਖਦੀਆਂ ਹਨ। 0
U---rū-- ---hadē- -ikh---'-- h--a. U-- r--- s------- s--------- h---- U-a r-s- s-k-a-ē- s-k-a-ī-ā- h-n-. ---------------------------------- Uha rūsī sikhadē/ sikhadī'āṁ hana.
Učiti jezike je interesantno. ਭ--ਾਂਵ-ਂ--ਿ-ਖਣਾ-ਦ--ਚਸਪ ਹ-ੰਦ- -ੈ। ਭ------- ਸ----- ਦ----- ਹ---- ਹ-- ਭ-ਸ਼-ਂ-ਾ- ਸ-ੱ-ਣ- ਦ-ਲ-ਸ- ਹ-ੰ-ਾ ਹ-। -------------------------------- ਭਾਸ਼ਾਂਵਾਂ ਸਿੱਖਣਾ ਦਿਲਚਸਪ ਹੁੰਦਾ ਹੈ। 0
Bhā-ā-v---------ā -i-a----p- -ud- -ai. B-------- s------ d--------- h--- h--- B-ā-ā-v-ṁ s-k-a-ā d-l-c-s-p- h-d- h-i- -------------------------------------- Bhāśānvāṁ sikhaṇā dilacasapa hudā hai.
Želimo razumjeti ljude. ਅ-ੀਂ--ੋ--ਂ-ਨ-- --------ਹ--ਦੇ-------ੰ---- ---। ਅ--- ਲ---- ਨ-- ਸ---- ਚ------ / ਚ-------- ਹ--- ਅ-ੀ- ਲ-ਕ-ਂ ਨ-ੰ ਸ-ਝ-ਾ ਚ-ਹ-ੰ-ੇ / ਚ-ਹ-ੰ-ੀ-ਂ ਹ-ਂ- --------------------------------------------- ਅਸੀਂ ਲੋਕਾਂ ਨੂੰ ਸਮਝਣਾ ਚਾਹੁੰਦੇ / ਚਾਹੁੰਦੀਆਂ ਹਾਂ। 0
A--ṁ--ō-ā-----s-----a-ā c--u-ē--cā-udī-ā--h-ṁ. A--- l---- n- s-------- c------ c-------- h--- A-ī- l-k-ṁ n- s-m-j-a-ā c-h-d-/ c-h-d-'-ṁ h-ṁ- ---------------------------------------------- Asīṁ lōkāṁ nū samajhaṇā cāhudē/ cāhudī'āṁ hāṁ.
Želimo razgovarati s ljudima. ਅ-ੀਂ-ਲ--ਾਂ-ਨ-- ----ਾਤ -ਰਨ-----ੁੰਦ- ---ਾਹ--ਦ--ਂ-ਹ--। ਅ--- ਲ---- ਨ-- ਗ----- ਕ--- ਚ------ / ਚ-------- ਹ--- ਅ-ੀ- ਲ-ਕ-ਂ ਨ-ਲ ਗ-ਲ-ਾ- ਕ-ਨ- ਚ-ਹ-ੰ-ੇ / ਚ-ਹ-ੰ-ੀ-ਂ ਹ-ਂ- --------------------------------------------------- ਅਸੀਂ ਲੋਕਾਂ ਨਾਲ ਗੱਲਬਾਤ ਕਰਨਾ ਚਾਹੁੰਦੇ / ਚਾਹੁੰਦੀਆਂ ਹਾਂ। 0
Asī---ō-āṁ--ā-- -a--b--- ka-a-- cāhudē- cāhu--'-ṁ-h--. A--- l---- n--- g------- k----- c------ c-------- h--- A-ī- l-k-ṁ n-l- g-l-b-t- k-r-n- c-h-d-/ c-h-d-'-ṁ h-ṁ- ------------------------------------------------------ Asīṁ lōkāṁ nāla galabāta karanā cāhudē/ cāhudī'āṁ hāṁ.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Dan materinjeg jezika

Volite li svoj materinji jezik? U tom slučaju biste ga ubuduće trebali slaviti! I to uvijek 21. veljače. To je Međunarodni dan materinjeg jezika. Slavi se od 2000. jednom u godini. Taj dan je ustanovio UNESCO. UNESCO je organizacija Ujedinjenih naroda (UN). Bavi se temama iz znanosti, obrazovanja i kulture. UNESCO se zalaže za zaštitu kulturne baštine čovječanstva. Jezici također spadaju u kulturnu baštinu. Stoga ih se mora zaštititi, njegovati i promicati. 21. veljače se slavi jezična raznolikost. Procjenjuje se da na svijetu postoji 6000 do 7000 jezika. Međutim, polovici prijeti izumiranje. Svakih dva tjedna zauvijek nestane jedan jezik. Svaki jezik predstavlja ogromnu riznicu znanja. U jezici se sakuplja znanje naroda. Povijest jednog naroda odražava se kroz jezik. Iskustva i tradicije se također prenose jezikom. Stoga je materinji jezik sastavni dio svakog nacionalnog identiteta. Kad jedan jezik izumre, gubi se više od samih riječi. 21. veljače trebamo misliti na sve ovo. Ljudi moraju uvidjeti važnost jezika. Također bi trebali razmisliti što mogu učiniti kako bi zaštitili jezike. Stoga pokažite svom jeziku da Vam je važan! Možda mu možete ispeći kolač? S lijepim šećernim natpisom. Na Vašem materinjem jeziku, naravno!
Dali si znao?
Bosanski je južnoslavenski jezik. Prvenstveno se govori u Bosni i Hercegovini. Ali govornika ovog jezika ima i u Srbiji, Hrvatskoj, Makedoniji i Crnoj Gori. Za oko 2,5 milijuna ljudi bosanski je materinski jezik. Veoma je sličan srpskom i hrvatskom. Jezični fond, pravopis i gramatika jedva da se razlikuju. Ko govori bosanski, vrlo dobro razumije Srbe i Hrvate. Zato je status bosanskog jezika često predmet diskusije. Neki jezikoslovci sumnjaju da je bosanski uopće poseban jezik. Tvrde da je to samo nacionalna varijanta srpskohrvatskog jezika. Interesantni su mnogi strani utjecaji u bosanskom. Prije je područje gdje se govori bosanski dugo vremena naizmjenično pripadalo Istoku i Zapadu. Zato se u ovom jeziku sreće puno arapskih, turskih i perzijskih riječi u jezičkom fondu. U slavenskim jezicima je to zapravo veoma rijetko. Upravo to čini bosanski jezik tako jedinstvenim.