Zbirka izraza

hr Upoznavanje   »   pa ਹੋਰਨਾਂ ਦੀ ਪਹਿਚਾਣ ਕਰਨਾ

3 [tri]

Upoznavanje

Upoznavanje

3 [ ਤਿੰਨ]

3 [Tina]

ਹੋਰਨਾਂ ਦੀ ਪਹਿਚਾਣ ਕਰਨਾ

[hōranāṁ dī pahicāṇa karanā]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski punjabi igra Više
Bog! / Bok! ਨ-ਸ-ਾਰ! ਨ------ ਨ-ਸ-ਾ-! ------- ਨਮਸਕਾਰ! 0
na-as-kā-a! n---------- n-m-s-k-r-! ----------- namasakāra!
Dobar dan! ਸ਼-ਭ ਦ--! ਸ਼-- ਦ--- ਸ਼-ਭ ਦ-ਨ- -------- ਸ਼ੁਭ ਦਿਨ! 0
Śub-a d-n-! Ś---- d---- Ś-b-a d-n-! ----------- Śubha dina!
Kako ste? / Kako si? ਤੁ-ਾ-ਾ ਕੀ ਹਾਲ--ੈ? ਤ----- ਕ- ਹ-- ਹ-- ਤ-ਹ-ਡ- ਕ- ਹ-ਲ ਹ-? ----------------- ਤੁਹਾਡਾ ਕੀ ਹਾਲ ਹੈ? 0
Tu--ḍ-----hā---h-i? T----- k- h--- h--- T-h-ḍ- k- h-l- h-i- ------------------- Tuhāḍā kī hāla hai?
Jeste li Vi iz Europe / Evrope? ਕ----ਸ---ਯ-ਰ- ਤੋਂ-ਆਏ ਹ-? ਕ- ਤ---- ਯ--- ਤ-- ਆ- ਹ-- ਕ- ਤ-ਸ-ਂ ਯ-ਰ- ਤ-ਂ ਆ- ਹ-? ------------------------ ਕੀ ਤੁਸੀਂ ਯੂਰਪ ਤੋਂ ਆਏ ਹੋ? 0
Kī ---ī- ----p- -ōṁ -'ē-h-? K- t---- y----- t-- ā-- h-- K- t-s-ṁ y-r-p- t-ṁ ā-ē h-? --------------------------- Kī tusīṁ yūrapa tōṁ ā'ē hō?
Jeste li Vi iz Amerike? ਕ---ੁ-ੀ--ਅ--ੀ-ਾ---ਂ-ਆ----? ਕ- ਤ---- ਅ----- ਤ-- ਆ- ਹ-- ਕ- ਤ-ਸ-ਂ ਅ-ਰ-ਕ- ਤ-ਂ ਆ- ਹ-? -------------------------- ਕੀ ਤੁਸੀਂ ਅਮਰੀਕਾ ਤੋਂ ਆਏ ਹੋ? 0
K- t-sī- ama-ī-ā -ōṁ-ā-- hō? K- t---- a------ t-- ā-- h-- K- t-s-ṁ a-a-ī-ā t-ṁ ā-ē h-? ---------------------------- Kī tusīṁ amarīkā tōṁ ā'ē hō?
Jeste li Vi iz Azije? ਕੀ--ੁਸੀ----ੀ- -ੋਂ-ਆਏ --? ਕ- ਤ---- ਏ--- ਤ-- ਆ- ਹ-- ਕ- ਤ-ਸ-ਂ ਏ-ੀ- ਤ-ਂ ਆ- ਹ-? ------------------------ ਕੀ ਤੁਸੀਂ ਏਸ਼ੀਆ ਤੋਂ ਆਏ ਹੋ? 0
Kī--u--------ā t-- -'ē h-? K- t---- ē---- t-- ā-- h-- K- t-s-ṁ ē-ī-ā t-ṁ ā-ē h-? -------------------------- Kī tusīṁ ēśī'ā tōṁ ā'ē hō?
U kojem hotelu ste smješteni? ਤੁਸੀਂ----ੜ---ੋਟ- -ਿੱਚ -ਹ-ਰ- ਹ-? ਤ---- ਕ---- ਹ--- ਵ--- ਠ---- ਹ-- ਤ-ਸ-ਂ ਕ-ਹ-ੇ ਹ-ਟ- ਵ-ੱ- ਠ-ਿ-ੇ ਹ-? ------------------------------- ਤੁਸੀਂ ਕਿਹੜੇ ਹੋਟਲ ਵਿੱਚ ਠਹਿਰੇ ਹੋ? 0
T--ī- -i-aṛ---ō-al- -ica------r- --? T---- k----- h----- v--- ṭ------ h-- T-s-ṁ k-h-ṛ- h-ṭ-l- v-c- ṭ-a-i-ē h-? ------------------------------------ Tusīṁ kihaṛē hōṭala vica ṭhahirē hō?
Koliko dugo ste već ovdje? ਤੁ-ਾ-ੂ- ਇ-ਥੇ---ਆ----- --ੰਨ- ਸਮ-- -ੋ-ਆ --? ਤ------ ਇ--- ਆ--- ਨ-- ਕ---- ਸ--- ਹ--- ਹ-- ਤ-ਹ-ਨ-ੰ ਇ-ਥ- ਆ-ਆ- ਨ-ੰ ਕ-ੰ-ਾ ਸ-ਾ- ਹ-ਇ- ਹ-? ----------------------------------------- ਤੁਹਾਨੂੰ ਇੱਥੇ ਆਇਆਂ ਨੂੰ ਕਿੰਨਾ ਸਮਾਂ ਹੋਇਆ ਹੈ? 0
Tuhānū -t---ā'i--- ---kin--s-----h-'i'ā ha-? T----- i--- ā----- n- k--- s---- h----- h--- T-h-n- i-h- ā-i-ā- n- k-n- s-m-ṁ h-'-'- h-i- -------------------------------------------- Tuhānū ithē ā'i'āṁ nū kinā samāṁ hō'i'ā hai?
Koliko dugo ostajete? ਤੁ----ਇੱ---ਕ-ੰਨੇ---- ਰ-----? ਤ---- ਇ--- ਕ---- ਦ-- ਰ---- ? ਤ-ਸ-ਂ ਇ-ਥ- ਕ-ੰ-ੇ ਦ-ਨ ਰ-ੋ-ੇ ? ---------------------------- ਤੁਸੀਂ ਇੱਥੇ ਕਿੰਨੇ ਦਿਨ ਰਹੋਗੇ ? 0
T-s-----h-----ē-din--rah---? T---- i--- k--- d--- r------ T-s-ṁ i-h- k-n- d-n- r-h-g-? ---------------------------- Tusīṁ ithē kinē dina rahōgē?
Dopada li Vam se ovdje? ਕੀ-ਤ-ਹਾਨ-ੰ-ਇ-ਥ---ਿਹ-ਾ --ਗ----ਗਦ- ਹ-? ਕ- ਤ------ ਇ--- ਰ---- ਚ--- ਲ---- ਹ-- ਕ- ਤ-ਹ-ਨ-ੰ ਇ-ਥ- ਰ-ਹ-ਾ ਚ-ਗ- ਲ-ਗ-ਾ ਹ-? ------------------------------------ ਕੀ ਤੁਹਾਨੂੰ ਇੱਥੇ ਰਿਹਣਾ ਚੰਗਾ ਲੱਗਦਾ ਹੈ? 0
K- tuh-n----hē -ihaṇ--c-g- la-ad- --i? K- t----- i--- r----- c--- l----- h--- K- t-h-n- i-h- r-h-ṇ- c-g- l-g-d- h-i- -------------------------------------- Kī tuhānū ithē rihaṇā cagā lagadā hai?
Jeste li Vi ovdje na godišnjem odmoru? ਕੀ-ਤ-----ਇ-ਥ- --ੱਟੀਆ--ਮ-ਾ-ਣ--- ਹ-? ਕ- ਤ---- ਇ--- ਛ------ ਮ---- ਆ- ਹ-- ਕ- ਤ-ਸ-ਂ ਇ-ਥ- ਛ-ੱ-ੀ-ਂ ਮ-ਾ-ਣ ਆ- ਹ-? ---------------------------------- ਕੀ ਤੁਸੀਂ ਇੱਥੇ ਛੁੱਟੀਆਂ ਮਨਾਉਣ ਆਏ ਹੋ? 0
Kī-----ṁ -th-----ṭ-'-ṁ-m----uṇ----ē-hō? K- t---- i--- c------- m------- ā-- h-- K- t-s-ṁ i-h- c-u-ī-ā- m-n-'-ṇ- ā-ē h-? --------------------------------------- Kī tusīṁ ithē chuṭī'āṁ manā'uṇa ā'ē hō?
Posjetite me jednom! ਤ---- ਕਦੇ - ਕੇ ----ੰ---ਲ-। ਤ---- ਕ-- ਆ ਕ- ਮ---- ਮ---- ਤ-ਸ-ਂ ਕ-ੇ ਆ ਕ- ਮ-ਨ-ੰ ਮ-ਲ-। -------------------------- ਤੁਸੀਂ ਕਦੇ ਆ ਕੇ ਮੈਨੂੰ ਮਿਲੋ। 0
Tus-ṁ k-d--ā----mainū -il-. T---- k--- ā k- m---- m---- T-s-ṁ k-d- ā k- m-i-ū m-l-. --------------------------- Tusīṁ kadē ā kē mainū milō.
Ovo je moja adresa. ਇ- ਮੇਰਾ--ਤ- ਹੈ। ਇ- ਮ--- ਪ-- ਹ-- ਇ- ਮ-ਰ- ਪ-ਾ ਹ-। --------------- ਇਹ ਮੇਰਾ ਪਤਾ ਹੈ। 0
Iha --rā pa---ha-. I-- m--- p--- h--- I-a m-r- p-t- h-i- ------------------ Iha mērā patā hai.
Hoćemo li se sutra vidjeti? ਕ--ਅਸੀ--ਕ--੍ਹ -ਿ-ਣ-ਵ--- - ਮਿਲ-ਵ--ੀ-ਂ-ਹਾ-? ਕ- ਅ--- ਕ---- ਮ--- ਵ--- / ਮ--------- ਹ--- ਕ- ਅ-ੀ- ਕ-ਲ-ਹ ਮ-ਲ- ਵ-ਲ- / ਮ-ਲ-ਵ-ਲ-ਆ- ਹ-ਂ- ----------------------------------------- ਕੀ ਅਸੀਂ ਕੱਲ੍ਹ ਮਿਲਣ ਵਾਲੇ / ਮਿਲਣਵਾਲੀਆਂ ਹਾਂ? 0
Kī---īṁ -a-'h- -il-ṇ---ālē/ mi-a-av-l--ā-----? K- a--- k----- m----- v---- m------------ h--- K- a-ī- k-l-h- m-l-ṇ- v-l-/ m-l-ṇ-v-l-'-ṁ h-ṁ- ---------------------------------------------- Kī asīṁ kal'ha milaṇa vālē/ milaṇavālī'āṁ hāṁ?
Žao mi je, imam već nešto drugo u planu. ਮਾਫ ਕ-ਨ-, ਮ-ਂ --ਿ--ਂ ਹ- ਕ-ਝ-ਪ੍ਰ--ਰਾ--ਬਣਾ-ਆ-ਹ-। ਮ-- ਕ---- ਮ-- ਪ----- ਹ- ਕ-- ਪ------- ਬ---- ਹ-- ਮ-ਫ ਕ-ਨ-, ਮ-ਂ ਪ-ਿ-ਾ- ਹ- ਕ-ਝ ਪ-ਰ-ਗ-ਾ- ਬ-ਾ-ਆ ਹ-। ---------------------------------------------- ਮਾਫ ਕਰਨਾ, ਮੈਂ ਪਹਿਲਾਂ ਹੀ ਕੁਝ ਪ੍ਰੋਗਰਾਮ ਬਣਾਇਆ ਹੈ। 0
Māp-a -a--nā,-m-i----hil------k-j---p---ar-ma-b-ṇā'-'- hai. M---- k------ m--- p------ h- k---- p-------- b------- h--- M-p-a k-r-n-, m-i- p-h-l-ṁ h- k-j-a p-ō-a-ā-a b-ṇ-'-'- h-i- ----------------------------------------------------------- Māpha karanā, maiṁ pahilāṁ hī kujha prōgarāma baṇā'i'ā hai.
Bok! / Bog! / Zbogom! ਨ-----! ਨ------ ਨ-ਸ-ਾ-! ------- ਨਮਸਕਾਰ! 0
N---s-k-r-! N---------- N-m-s-k-r-! ----------- Namasakāra!
Doviđenja! ਨ-----! ਨ------ ਨ-ਸ-ਾ-! ------- ਨਮਸਕਾਰ! 0
N-ma-a--r-! N---------- N-m-s-k-r-! ----------- Namasakāra!
Do uskoro! ਫਿ- -ਿਲਾ-ਗ-! ਫ-- ਮ------- ਫ-ਰ ਮ-ਲ-ਂ-ੇ- ------------ ਫਿਰ ਮਿਲਾਂਗੇ! 0
P-i-a-mi-āṅgē! P---- m------- P-i-a m-l-ṅ-ē- -------------- Phira milāṅgē!

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Abeceda

Pomoću jezika možemo komunicirati. Jedni drugima govorimo što mislimo ili osjećamo. Pisanje također ima istu funkciju. Većina jezika ima pismo. Pismo se sastoji od znakova. Ti znakovi mogu biti različiti. Mnoga pisma sastoje se od slova. Ta se pisma nazivaju abecedom. Abeceda je uređeni skup grafičkih znakova. Ti znakovi su povezani posebnim pravilima prema kojima oblikuju riječi. Svaki znak ima svoj nepromjenjiv izgovor. Riječ “abeceda” potječe iz grčkog jezika. U grčkom jeziku prva dva slova nazivaju se “alpha” i “beta”. Kroz povijest je postojalo mnogo različitih abeceda. Ljudi već više od 3.000 godina koriste slovne znakove. Nekoć su slovni znakovi bili magični simboli. Samo nekolicina je razumjela njihovo značenje. Kasnije su znakovi izgubili svoj simbolički značaj. Slova danas više nemaju nikakvo značenje. Značenje poprimaju tek u kombinaciji s drugim slovima. Slovni znakovi, kao na primjer u kineskom jeziku, funkcioniraju drugačije. Nalikuju slikama te često pokazuju ono što i znače. Prilikom pisanja šifriramo svoje misli. Znakove koristimo za učvršćivanje svog znanja. Naš mozak je naučio dešifrirati abecedu. Znakovi postaju riječi, riječi postaju ideje. Na taj način tekst može preživjeti tisućama godina. I još ga se uvijek može razumjeti..
Dali si znao?
Bengalski spada u indoiranske jezike. Za oko 220 milijuna ljudi to je materinski jezik. Više od 140 miliijuna od tog broja živi u Bangladešu. Osim toga ima oko 75 milijuna govornika u Indiji. Ostale skupine govornika ovog jezika se nalaze u Maleziji, Nepalu i Saudijskog Arabiji. Time bengalski spada u jezike s najvećim brojem govornika u svijetu. Jezik ima vlastito pismo. I za brojeve ima vlastite znakove. Međutim, danas se većinom koriste arapske cifre. Članovi rečenice u bengalskom jeziku slijede tačno određena pravila. Prvo dolazi subjekt, zatim objekt pa na kraju glagol. Ne postoji gramatički rod. I imenice i pridjevi se neznatno mijenjaju. To je dobro za sve koji žele da nauče ovaj važan jezik. A to bi trebalo raditi što više ljudi!