Рјечник

sr Ћаскање 1   »   tr Small Talk 1 (Kısa sohbet 1)

20 [двадесет]

Ћаскање 1

Ћаскање 1

20 [yirmi]

Small Talk 1 (Kısa sohbet 1)

Изаберите како желите да видите превод:   
српски турски Игра Више
Раскомотите се! Ra-a-ını-a bak-n! R--------- b----- R-h-t-n-z- b-k-n- ----------------- Rahatınıza bakın! 0
Осећајте се као код куће! Kend--izi --i-i-d- --b---is---in! K-------- e------- g--- h-------- K-n-i-i-i e-i-i-d- g-b- h-s-e-i-! --------------------------------- Kendinizi evinizde gibi hissedin! 0
Шта желите попити? N- i-me--is-e--iniz? N- i---- i---------- N- i-m-k i-t-r-i-i-? -------------------- Ne içmek istersiniz? 0
Волите ли музику? M-zik--e-e- m-sin-z? M---- s---- m------- M-z-k s-v-r m-s-n-z- -------------------- Müzik sever misiniz? 0
Ја волим класичну музику. K-a-ik -üz-k s-v--im. K----- m---- s------- K-a-i- m-z-k s-v-r-m- --------------------- Klasik müzik severim. 0
Овде су моји ЦД-ови. CD-ler-m---r-da. C------- b------ C-’-e-i- b-r-d-. ---------------- CD’lerim burada. 0
Свирате ли неки инструмент? B-- M-zik-a-e-i ç---------su-uz? B-- M---- a---- ç------ m------- B-r M-z-k a-e-i ç-l-y-r m-s-n-z- -------------------------------- Bir Müzik aleti çalıyor musunuz? 0
Овде је моја гитара. Gitarı--bu-a--. G------ b------ G-t-r-m b-r-d-. --------------- Gitarım burada. 0
Певате ли радо? Şar-ı -ö-l--e---se-er--------? Ş---- s-------- s---- m------- Ş-r-ı s-y-e-e-i s-v-r m-s-n-z- ------------------------------ Şarkı söylemeyi sever misiniz? 0
Имате ли деце? Ço--kları--- --r--ı? Ç----------- v-- m-- Ç-c-k-a-ı-ı- v-r m-? -------------------- Çocuklarınız var mı? 0
Имате ли пса? Kö----ni----r m-? K-------- v-- m-- K-p-ğ-n-z v-r m-? ----------------- Köpeğiniz var mı? 0
Имате ли мачку? Ke-ini- -a---ı? K------ v-- m-- K-d-n-z v-r m-? --------------- Kediniz var mı? 0
Овде су моје књиге. K-ta--ar-m -u---a. K--------- b------ K-t-p-a-ı- b-r-d-. ------------------ Kitaplarım burada. 0
Управо читам ову књигу. Şu-sı--lar----k--ab--oku----m. Ş- s------ b- k----- o-------- Ş- s-r-l-r b- k-t-b- o-u-o-u-. ------------------------------ Şu sıralar bu kitabı okuyorum. 0
Шта радо читате? Ne----m--ı----i---s-n--? N- o------ s------------ N- o-u-a-ı s-v-y-r-u-u-? ------------------------ Ne okumayı seviyorsunuz? 0
Идете ли радо на концерт? K--ser- g--m--i----e- ------z? K------ g------ s---- m------- K-n-e-e g-t-e-i s-v-r m-s-n-z- ------------------------------ Konsere gitmeyi sever misiniz? 0
Идете ли радо у позориште? Ti--tr----gi-m-yi sev-- mis----? T-------- g------ s---- m------- T-y-t-o-a g-t-e-i s-v-r m-s-n-z- -------------------------------- Tiyatroya gitmeyi sever misiniz? 0
Идете ли радо у оперу? Ope---- g-t---i -e--r --s-niz? O------ g------ s---- m------- O-e-a-a g-t-e-i s-v-r m-s-n-z- ------------------------------ Operaya gitmeyi sever misiniz? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Матерњи језик? Очински језик!

Од кога сте учили да говорите кад сте били дете? Сигурно ћете рећи: Од мајке! Ово сматра већина људи. Појам “матерњи језик” познају скоро сви народи. Познат је и Енглезима и Кинезима. Можда је то зато што мајке проводе више времена са децом. Но неке скорашње студије су показале нешто сасвим друго. Дошле су до тога да је језик који говоримо у ствари језик наших отаца. Научници су испитивали генетски материјал и језике мешовитих народа. Код таквих народа отац и мајка потичу из различитих култура. У питању су народи која су настала пре неколико хиљада година. Велике сеобе су биле разлог томе. Генетичари су анализирали генетски материјал мешовитих народа. Потом су резултати упоређивани са језиком племена. Већина племена говори језиком својих мушких предака. Другим речима: језик једне земље је онај који припада Y-хромозому. То значи да су мушкарци ти који су свој језик преносили у стране земље. Онда су жене тамо преузимале нови језик мушкараца. И у данашње време очеви врше велики утицај на језик којим говоримо. Јер се бебе при учењу оријентишу према језику очева. Очеви разговарају много мање са децом од мајки. Структура мушке реченице је такође једноставнија од структуре женске. Последица тога је да је језик оца прикладнији за бебу. Он их не преоптерећује, те се тиме и лакше памти. Због тога деца у говору радије имитирају тату. У каснијем стадијуму, богатство мајчиног речника оформљује говор детета. На тај начин и мајка и отац утичу на језик којим говоримо. Из тог разлога би га требало звати “родитељски” језик!
Да ли си знао?
Италијански спада у романске језике. То значи да се развио из латинског. Италијански је матерњи језик за око 70 милиона људи. Већина њих живи у Италији. Али италијански се разуме и у Словенији и Хрватској. Колонијалном политиком језик се пре проширио до Африке. У Либији, Сомалији и Еритреји и данас пуно старијих људи разуме италијански. И бројни исељеници доносе овај језик у нову домовину. Пр свега у Јужној Америци има пуно заједница које говоре италијански. Тамо се често италијански помешао са шпанским па су се створили нови језици. Посебност италијанског је пуно различитих дијалеката. Неки научници говоре при томе чак о посебним језицима. Правопис италијанског није тежак, он се ослања на изговор. За многе је италијански најлепши језик на свету! Можда и зато што је то језик музике, дизајна и кулинарства?