Рјечник

sr Ћаскање 1   »   es Pequeñas Conversaciones 1

20 [двадесет]

Ћаскање 1

Ћаскање 1

20 [veinte]

Pequeñas Conversaciones 1

Изаберите како желите да видите превод:   
српски шпански Игра Више
Раскомотите се! ¡P-nga-e---m-d-! ¡------- c------ ¡-ó-g-s- c-m-d-! ---------------- ¡Póngase cómodo!
Осећајте се као код куће! ¡S-énta-----mo----c---! ¡-------- c--- e- c---- ¡-i-n-a-e c-m- e- c-s-! ----------------------- ¡Siéntase como en casa!
Шта желите попити? ¿-ué-----us---í-----ar? ¿--- l- g------- t----- ¿-u- l- g-s-a-í- t-m-r- ----------------------- ¿Qué le gustaría tomar?
Волите ли музику? ¿L--gu--- l- -----a? ¿-- g---- l- m------ ¿-e g-s-a l- m-s-c-? -------------------- ¿Le gusta la música?
Ја волим класичну музику. Me ----a-la-m-s--a-cl---ca. M- g---- l- m----- c------- M- g-s-a l- m-s-c- c-á-i-a- --------------------------- Me gusta la música clásica.
Овде су моји ЦД-ови. Aqu- -st--------D-. A--- e---- m-- C--- A-u- e-t-n m-s C-s- ------------------- Aquí están mis CDs.
Свирате ли неки инструмент? ¿---a (--t----alg-n ---trumento--us-cal? ¿---- (------ a---- i---------- m------- ¿-o-a (-s-e-) a-g-n i-s-r-m-n-o m-s-c-l- ---------------------------------------- ¿Toca (usted) algún instrumento musical?
Овде је моја гитара. Aq----st---i-g--t--r-. A--- e--- m- g-------- A-u- e-t- m- g-i-a-r-. ---------------------- Aquí está mi guitarra.
Певате ли радо? ¿-- gu--a--anta-? ¿-- g---- c------ ¿-e g-s-a c-n-a-? ----------------- ¿Le gusta cantar?
Имате ли деце? ¿--e-e (u-ted- ----s? ¿----- (------ n----- ¿-i-n- (-s-e-) n-ñ-s- --------------------- ¿Tiene (usted) niños?
Имате ли пса? ¿-i-n---u-ted) -n p---o? ¿----- (------ u- p----- ¿-i-n- (-s-e-) u- p-r-o- ------------------------ ¿Tiene (usted) un perro?
Имате ли мачку? ¿--ene (u-te-)-u--g--o? ¿----- (------ u- g---- ¿-i-n- (-s-e-) u- g-t-? ----------------------- ¿Tiene (usted) un gato?
Овде су моје књиге. Aq-- es--n --- l--ros. A--- e---- m-- l------ A-u- e-t-n m-s l-b-o-. ---------------------- Aquí están mis libros.
Управо читам ову књигу. En --t- m---nt---s-oy --ye--- --te--i-r-. E- e--- m------ e---- l------ e--- l----- E- e-t- m-m-n-o e-t-y l-y-n-o e-t- l-b-o- ----------------------------------------- En este momento estoy leyendo este libro.
Шта радо читате? ¿Qu- ----u--- le-r? ¿--- l- g---- l---- ¿-u- l- g-s-a l-e-? ------------------- ¿Qué le gusta leer?
Идете ли радо на концерт? ¿Le gu--a----- -o--ie-to-? ¿-- g---- i- a c---------- ¿-e g-s-a i- a c-n-i-r-o-? -------------------------- ¿Le gusta ir a conciertos?
Идете ли радо у позориште? ¿----us-a-ir -- teatr-? ¿-- g---- i- a- t------ ¿-e g-s-a i- a- t-a-r-? ----------------------- ¿Le gusta ir al teatro?
Идете ли радо у оперу? ¿-e gu-t--ir -------er-? ¿-- g---- i- a l- ó----- ¿-e g-s-a i- a l- ó-e-a- ------------------------ ¿Le gusta ir a la ópera?

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Матерњи језик? Очински језик!

Од кога сте учили да говорите кад сте били дете? Сигурно ћете рећи: Од мајке! Ово сматра већина људи. Појам “матерњи језик” познају скоро сви народи. Познат је и Енглезима и Кинезима. Можда је то зато што мајке проводе више времена са децом. Но неке скорашње студије су показале нешто сасвим друго. Дошле су до тога да је језик који говоримо у ствари језик наших отаца. Научници су испитивали генетски материјал и језике мешовитих народа. Код таквих народа отац и мајка потичу из различитих култура. У питању су народи која су настала пре неколико хиљада година. Велике сеобе су биле разлог томе. Генетичари су анализирали генетски материјал мешовитих народа. Потом су резултати упоређивани са језиком племена. Већина племена говори језиком својих мушких предака. Другим речима: језик једне земље је онај који припада Y-хромозому. То значи да су мушкарци ти који су свој језик преносили у стране земље. Онда су жене тамо преузимале нови језик мушкараца. И у данашње време очеви врше велики утицај на језик којим говоримо. Јер се бебе при учењу оријентишу према језику очева. Очеви разговарају много мање са децом од мајки. Структура мушке реченице је такође једноставнија од структуре женске. Последица тога је да је језик оца прикладнији за бебу. Он их не преоптерећује, те се тиме и лакше памти. Због тога деца у говору радије имитирају тату. У каснијем стадијуму, богатство мајчиног речника оформљује говор детета. На тај начин и мајка и отац утичу на језик којим говоримо. Из тог разлога би га требало звати “родитељски” језик!
Да ли си знао?
Италијански спада у романске језике. То значи да се развио из латинског. Италијански је матерњи језик за око 70 милиона људи. Већина њих живи у Италији. Али италијански се разуме и у Словенији и Хрватској. Колонијалном политиком језик се пре проширио до Африке. У Либији, Сомалији и Еритреји и данас пуно старијих људи разуме италијански. И бројни исељеници доносе овај језик у нову домовину. Пр свега у Јужној Америци има пуно заједница које говоре италијански. Тамо се често италијански помешао са шпанским па су се створили нови језици. Посебност италијанског је пуно различитих дијалеката. Неки научници говоре при томе чак о посебним језицима. Правопис италијанског није тежак, он се ослања на изговор. За многе је италијански најлепши језик на свету! Можда и зато што је то језик музике, дизајна и кулинарства?