Рјечник

sr Ћаскање 1   »   sv Småprat 1

20 [двадесет]

Ћаскање 1

Ћаскање 1

20 [tjugo]

Småprat 1

Изаберите како желите да видите превод:   
српски шведски Игра Више
Раскомотите се! Slå--- -er! Slå er ner! S-å e- n-r- ----------- Slå er ner! 0
Осећајте се као код куће! K--n----s-m he-ma! Känn er som hemma! K-n- e- s-m h-m-a- ------------------ Känn er som hemma! 0
Шта желите попити? Va- -i-l n- -a-----dri---? Vad vill ni ha att dricka? V-d v-l- n- h- a-t d-i-k-? -------------------------- Vad vill ni ha att dricka? 0
Волите ли музику? T--k-r ni -m -u---? Tycker ni om musik? T-c-e- n- o- m-s-k- ------------------- Tycker ni om musik? 0
Ја волим класичну музику. J-g-t-cke- o- ---s-i-k-mu---. Jag tycker om klassisk musik. J-g t-c-e- o- k-a-s-s- m-s-k- ----------------------------- Jag tycker om klassisk musik. 0
Овде су моји ЦД-ови. H-- ---m-n-----sk-vor. Här är mina cd-skivor. H-r ä- m-n- c---k-v-r- ---------------------- Här är mina cd-skivor. 0
Свирате ли неки инструмент? Sp-la- -- n-g-- ins-r-----? Spelar ni något instrument? S-e-a- n- n-g-t i-s-r-m-n-? --------------------------- Spelar ni något instrument? 0
Овде је моја гитара. H-r är mi- g-t--r. Här är min gitarr. H-r ä- m-n g-t-r-. ------------------ Här är min gitarr. 0
Певате ли радо? Tyc-e---i o- a-- sjung-? Tycker ni om att sjunga? T-c-e- n- o- a-t s-u-g-? ------------------------ Tycker ni om att sjunga? 0
Имате ли деце? H-r ni-bar-? Har ni barn? H-r n- b-r-? ------------ Har ni barn? 0
Имате ли пса? Ha- -- en hun-? Har ni en hund? H-r n- e- h-n-? --------------- Har ni en hund? 0
Имате ли мачку? H---n--en ----? Har ni en katt? H-r n- e- k-t-? --------------- Har ni en katt? 0
Овде су моје књиге. H-- -r mi-- -ö--e-. Här är mina böcker. H-r ä- m-n- b-c-e-. ------------------- Här är mina böcker. 0
Управо читам ову књигу. J-g-l-ser-j--t-nu d-n -är--o---. Jag läser just nu den här boken. J-g l-s-r j-s- n- d-n h-r b-k-n- -------------------------------- Jag läser just nu den här boken. 0
Шта радо читате? V-d t-ck----- -- a-- -äsa? Vad tycker ni om att läsa? V-d t-c-e- n- o- a-t l-s-? -------------------------- Vad tycker ni om att läsa? 0
Идете ли радо на концерт? Ty---r ni-o- a-t gå ----o----t? Tycker ni om att gå på konsert? T-c-e- n- o- a-t g- p- k-n-e-t- ------------------------------- Tycker ni om att gå på konsert? 0
Идете ли радо у позориште? T--ke- -i--m -tt-gå-p- teater? Tycker ni om att gå på teater? T-c-e- n- o- a-t g- p- t-a-e-? ------------------------------ Tycker ni om att gå på teater? 0
Идете ли радо у оперу? Ty---r-ni--m --- -- -- o---an? Tycker ni om att gå på operan? T-c-e- n- o- a-t g- p- o-e-a-? ------------------------------ Tycker ni om att gå på operan? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Матерњи језик? Очински језик!

Од кога сте учили да говорите кад сте били дете? Сигурно ћете рећи: Од мајке! Ово сматра већина људи. Појам “матерњи језик” познају скоро сви народи. Познат је и Енглезима и Кинезима. Можда је то зато што мајке проводе више времена са децом. Но неке скорашње студије су показале нешто сасвим друго. Дошле су до тога да је језик који говоримо у ствари језик наших отаца. Научници су испитивали генетски материјал и језике мешовитих народа. Код таквих народа отац и мајка потичу из различитих култура. У питању су народи која су настала пре неколико хиљада година. Велике сеобе су биле разлог томе. Генетичари су анализирали генетски материјал мешовитих народа. Потом су резултати упоређивани са језиком племена. Већина племена говори језиком својих мушких предака. Другим речима: језик једне земље је онај који припада Y-хромозому. То значи да су мушкарци ти који су свој језик преносили у стране земље. Онда су жене тамо преузимале нови језик мушкараца. И у данашње време очеви врше велики утицај на језик којим говоримо. Јер се бебе при учењу оријентишу према језику очева. Очеви разговарају много мање са децом од мајки. Структура мушке реченице је такође једноставнија од структуре женске. Последица тога је да је језик оца прикладнији за бебу. Он их не преоптерећује, те се тиме и лакше памти. Због тога деца у говору радије имитирају тату. У каснијем стадијуму, богатство мајчиног речника оформљује говор детета. На тај начин и мајка и отац утичу на језик којим говоримо. Из тог разлога би га требало звати “родитељски” језик!
Да ли си знао?
Италијански спада у романске језике. То значи да се развио из латинског. Италијански је матерњи језик за око 70 милиона људи. Већина њих живи у Италији. Али италијански се разуме и у Словенији и Хрватској. Колонијалном политиком језик се пре проширио до Африке. У Либији, Сомалији и Еритреји и данас пуно старијих људи разуме италијански. И бројни исељеници доносе овај језик у нову домовину. Пр свега у Јужној Америци има пуно заједница које говоре италијански. Тамо се често италијански помешао са шпанским па су се створили нови језици. Посебност италијанског је пуно различитих дијалеката. Неки научници говоре при томе чак о посебним језицима. Правопис италијанског није тежак, он се ослања на изговор. За многе је италијански најлепши језик на свету! Можда и зато што је то језик музике, дизајна и кулинарства?