Рјечник

sr Ћаскање 1   »   ca Conversa 1

20 [двадесет]

Ћаскање 1

Ћаскање 1

20 [vint]

Conversa 1

Изаберите како желите да видите превод:   
српски каталонски Игра Више
Раскомотите се! P-s-’--còmo--! P----- c------ P-s-’- c-m-d-! -------------- Posi’s còmode! 0
Осећајте се као код куће! F-----om a-c-sa! F--- c-- a c---- F-c- c-m a c-s-! ---------------- Faci com a casa! 0
Шта желите попити? Qu- vo- p---be-re? Q-- v-- p-- b----- Q-è v-l p-r b-u-e- ------------------ Què vol per beure? 0
Волите ли музику? L- a-ra-a ----ús---? L- a----- l- m------ L- a-r-d- l- m-s-c-? -------------------- Li agrada la música? 0
Ја волим класичну музику. M’e-c---a la-m-s-ca-clà---c-. M-------- l- m----- c-------- M-e-c-n-a l- m-s-c- c-à-s-c-. ----------------------------- M’encanta la música clàssica. 0
Овде су моји ЦД-ови. E-- --us CDs ----aqu-. E-- m--- C-- s-- a---- E-s m-u- C-s s-n a-u-. ---------------------- Els meus CDs són aquí. 0
Свирате ли неки инструмент? Qu- --ca-a---n-inst--m--t--u----- -os-è? Q-- t--- a---- i--------- m------ v----- Q-e t-c- a-g-n i-s-r-m-n- m-s-c-l v-s-è- ---------------------------------------- Que toca algun instrument musical vostè? 0
Овде је моја гитара. Aq-e--- -s-l- me---g-i-arr-. A------ é- l- m--- g-------- A-u-s-a é- l- m-v- g-i-a-r-. ---------------------------- Aquesta és la meva guitarra. 0
Певате ли радо? Q-- -i -gr-d- -a-t--? Q-- l- a----- c------ Q-e l- a-r-d- c-n-a-? --------------------- Que li agrada cantar? 0
Имате ли деце? Té f-l-----stè? T- f---- v----- T- f-l-s v-s-è- --------------- Té fills vostè? 0
Имате ли пса? Té----g-- -o---? T- u- g-- v----- T- u- g-s v-s-è- ---------------- Té un gos vostè? 0
Имате ли мачку? T- -- --t vostè? T- u- g-- v----- T- u- g-t v-s-è- ---------------- Té un gat vostè? 0
Овде су моје књиге. Aq---s-- e---meu--lli-res. A--- s-- e-- m--- l------- A-u- s-n e-s m-u- l-i-r-s- -------------------------- Aquí són els meus llibres. 0
Управо читам ову књигу. A-a-est-- -l-g-n-------- -l-b-e. A-- e---- l------ a----- l------ A-a e-t-c l-e-i-t a-u-s- l-i-r-. -------------------------------- Ara estic llegint aquest llibre. 0
Шта радо читате? Q-è -s-ag-a-a ll---r? Q-- u- a----- l------ Q-è u- a-r-d- l-e-i-? --------------------- Què us agrada llegir? 0
Идете ли радо на концерт? Li --ra-a --ar a con-erts? L- a----- a--- a c-------- L- a-r-d- a-a- a c-n-e-t-? -------------------------- Li agrada anar a concerts? 0
Идете ли радо у позориште? Li agrad---nar al--ea-r-? L- a----- a--- a- t------ L- a-r-d- a-a- a- t-a-r-? ------------------------- Li agrada anar al teatre? 0
Идете ли радо у оперу? Li a-r----anar - l------? L- a----- a--- a l------- L- a-r-d- a-a- a l-ò-e-a- ------------------------- Li agrada anar a l’òpera? 0

Матерњи језик? Очински језик!

Од кога сте учили да говорите кад сте били дете? Сигурно ћете рећи: Од мајке! Ово сматра већина људи. Појам “матерњи језик” познају скоро сви народи. Познат је и Енглезима и Кинезима. Можда је то зато што мајке проводе више времена са децом. Но неке скорашње студије су показале нешто сасвим друго. Дошле су до тога да је језик који говоримо у ствари језик наших отаца. Научници су испитивали генетски материјал и језике мешовитих народа. Код таквих народа отац и мајка потичу из различитих култура. У питању су народи која су настала пре неколико хиљада година. Велике сеобе су биле разлог томе. Генетичари су анализирали генетски материјал мешовитих народа. Потом су резултати упоређивани са језиком племена. Већина племена говори језиком својих мушких предака. Другим речима: језик једне земље је онај који припада Y-хромозому. То значи да су мушкарци ти који су свој језик преносили у стране земље. Онда су жене тамо преузимале нови језик мушкараца. И у данашње време очеви врше велики утицај на језик којим говоримо. Јер се бебе при учењу оријентишу према језику очева. Очеви разговарају много мање са децом од мајки. Структура мушке реченице је такође једноставнија од структуре женске. Последица тога је да је језик оца прикладнији за бебу. Он их не преоптерећује, те се тиме и лакше памти. Због тога деца у говору радије имитирају тату. У каснијем стадијуму, богатство мајчиног речника оформљује говор детета. На тај начин и мајка и отац утичу на језик којим говоримо. Из тог разлога би га требало звати “родитељски” језик!
Да ли си знао?
Италијански спада у романске језике. То значи да се развио из латинског. Италијански је матерњи језик за око 70 милиона људи. Већина њих живи у Италији. Али италијански се разуме и у Словенији и Хрватској. Колонијалном политиком језик се пре проширио до Африке. У Либији, Сомалији и Еритреји и данас пуно старијих људи разуме италијански. И бројни исељеници доносе овај језик у нову домовину. Пр свега у Јужној Америци има пуно заједница које говоре италијански. Тамо се често италијански помешао са шпанским па су се створили нови језици. Посебност италијанског је пуно различитих дијалеката. Неки научници говоре при томе чак о посебним језицима. Правопис италијанског није тежак, он се ослања на изговор. За многе је италијански најлепши језик на свету! Можда и зато што је то језик музике, дизајна и кулинарства?