Рјечник

sr Ћаскање 1   »   ku Small Talk 1 (Axaftina kurt 1)

20 [двадесет]

Ћаскање 1

Ћаскање 1

20 [bîst]

Small Talk 1 (Axaftina kurt 1)

Изаберите како желите да видите превод:   
српски курдски (курмањи) Игра Више
Раскомотите се! L--r--e-iya xwe--i-êr-n! L_ r_______ x__ b_______ L- r-h-t-y- x-e b-n-r-n- ------------------------ Li rihetiya xwe binêrin! 0
Осећајте се као код куће! X----ekî--i m--a x-- -- ---es--înin. X__ w___ d_ m___ x__ d_ b___________ X-e w-k- d- m-l- x-e d- b-h-s-b-n-n- ------------------------------------ Xwe wekî di mala xwe de bihesibînin. 0
Шта желите попити? Hû- -ixw--i- -- v--w--? H__ d_______ ç_ v______ H-n d-x-a-i- ç- v-x-i-? ----------------------- Hûn dixwazin çi vexwin? 0
Волите ли музику? H-- ji -uz-kê -ez--ik-n? H__ j_ m_____ h__ d_____ H-n j- m-z-k- h-z d-k-n- ------------------------ Hûn ji muzîkê hez dikin? 0
Ја волим класичну музику. E- -i muzîka--l---k --z-d--i-. E_ j_ m_____ k_____ h__ d_____ E- j- m-z-k- k-a-î- h-z d-k-m- ------------------------------ Ez ji muzîka klasîk hez dikim. 0
Овде су моји ЦД-ови. CDyê- -i- ---v-r-in. C____ m__ l_ v__ i__ C-y-n m-n l- v-r i-. -------------------- CDyên min li vir in. 0
Свирате ли неки инструмент? H-n--i-a---e-- m--î-ê--i-in? H__ l_ a______ m_____ d_____ H-n l- a-û-e-e m-z-k- d-x-n- ---------------------------- Hûn li amûreke muzîkê dixin? 0
Овде је моја гитара. G-ta-a --n-----ir e. G_____ m__ l_ v__ e_ G-t-r- m-n l- v-r e- -------------------- Gîtara min li vir e. 0
Певате ли радо? Hûn ji --ra-b--iy----z----in? H__ j_ s__________ h__ d_____ H-n j- s-r-n-ê-i-ê h-z d-k-n- ----------------------------- Hûn ji stranbêjiyê hez dikin? 0
Имате ли деце? Z-ro-ên -e hen-? Z______ w_ h____ Z-r-k-n w- h-n-? ---------------- Zarokên we hene? 0
Имате ли пса? K-çi----- he--? K_____ w_ h____ K-ç-k- w- h-y-? --------------- Kuçikê we heye? 0
Имате ли мачку? P--î-a we heye? P_____ w_ h____ P-s-k- w- h-y-? --------------- Pisîka we heye? 0
Овде су моје књиге. P--t-k---m----i -ir i-. P_______ m__ l_ v__ i__ P-r-û-ê- m-n l- v-r i-. ----------------------- Pirtûkên min li vir in. 0
Управо читам ову књигу. E--vê -----vê ----û-ê ----î--m. E_ v_ d___ v_ p______ d________ E- v- d-m- v- p-r-û-ê d-x-î-i-. ------------------------------- Ez vê demê vê pirtûkê dixwînim. 0
Шта радо читате? Tu j- x-an--n- -- --z di--? T_ j_ x_______ ç_ h__ d____ T- j- x-a-d-n- ç- h-z d-k-? --------------------------- Tu ji xwandina çi hez dikî? 0
Идете ли радо на концерт? T- -- ---î-a--onser----- --kî? T_ j_ ç_____ k______ h__ d____ T- j- ç-y-n- k-n-e-ê h-z d-k-? ------------------------------ Tu ji çuyîna konserê hez dikî? 0
Идете ли радо у позориште? T--j- çu-în----n--ê-hez---kî? T_ j_ ç_____ ş_____ h__ d____ T- j- ç-y-n- ş-n-y- h-z d-k-? ----------------------------- Tu ji çuyîna şanoyê hez dikî? 0
Идете ли радо у оперу? T--j---uyî-a -p----- he- --kî? T_ j_ ç_____ o______ h__ d____ T- j- ç-y-n- o-e-a-ê h-z d-k-? ------------------------------ Tu ji çuyîna operayê hez dikî? 0

Матерњи језик? Очински језик!

Од кога сте учили да говорите кад сте били дете? Сигурно ћете рећи: Од мајке! Ово сматра већина људи. Појам “матерњи језик” познају скоро сви народи. Познат је и Енглезима и Кинезима. Можда је то зато што мајке проводе више времена са децом. Но неке скорашње студије су показале нешто сасвим друго. Дошле су до тога да је језик који говоримо у ствари језик наших отаца. Научници су испитивали генетски материјал и језике мешовитих народа. Код таквих народа отац и мајка потичу из различитих култура. У питању су народи која су настала пре неколико хиљада година. Велике сеобе су биле разлог томе. Генетичари су анализирали генетски материјал мешовитих народа. Потом су резултати упоређивани са језиком племена. Већина племена говори језиком својих мушких предака. Другим речима: језик једне земље је онај који припада Y-хромозому. То значи да су мушкарци ти који су свој језик преносили у стране земље. Онда су жене тамо преузимале нови језик мушкараца. И у данашње време очеви врше велики утицај на језик којим говоримо. Јер се бебе при учењу оријентишу према језику очева. Очеви разговарају много мање са децом од мајки. Структура мушке реченице је такође једноставнија од структуре женске. Последица тога је да је језик оца прикладнији за бебу. Он их не преоптерећује, те се тиме и лакше памти. Због тога деца у говору радије имитирају тату. У каснијем стадијуму, богатство мајчиног речника оформљује говор детета. На тај начин и мајка и отац утичу на језик којим говоримо. Из тог разлога би га требало звати “родитељски” језик!
Да ли си знао?
Италијански спада у романске језике. То значи да се развио из латинског. Италијански је матерњи језик за око 70 милиона људи. Већина њих живи у Италији. Али италијански се разуме и у Словенији и Хрватској. Колонијалном политиком језик се пре проширио до Африке. У Либији, Сомалији и Еритреји и данас пуно старијих људи разуме италијански. И бројни исељеници доносе овај језик у нову домовину. Пр свега у Јужној Америци има пуно заједница које говоре италијански. Тамо се често италијански помешао са шпанским па су се створили нови језици. Посебност италијанског је пуно различитих дијалеката. Неки научници говоре при томе чак о посебним језицима. Правопис италијанског није тежак, он се ослања на изговор. За многе је италијански најлепши језик на свету! Можда и зато што је то језик музике, дизајна и кулинарства?