Рјечник

sr Ћаскање 1   »   de Small Talk 1

20 [двадесет]

Ћаскање 1

Ћаскање 1

20 [zwanzig]

Small Talk 1

Изаберите како желите да видите превод:   
српски немачки Игра Више
Раскомотите се! M---e- --e--s sich -eq---! Machen Sie es sich bequem! M-c-e- S-e e- s-c- b-q-e-! -------------------------- Machen Sie es sich bequem! 0
Осећајте се као код куће! F-h--- --e -i-h w---z- Haus-! Fühlen Sie sich wie zu Hause! F-h-e- S-e s-c- w-e z- H-u-e- ----------------------------- Fühlen Sie sich wie zu Hause! 0
Шта желите попити? Was mö-h--n -ie-trin-en? Was möchten Sie trinken? W-s m-c-t-n S-e t-i-k-n- ------------------------ Was möchten Sie trinken? 0
Волите ли музику? Li---- --e M--i-? Lieben Sie Musik? L-e-e- S-e M-s-k- ----------------- Lieben Sie Musik? 0
Ја волим класичну музику. Ich mag---a-s-s-h--M----. Ich mag klassische Musik. I-h m-g k-a-s-s-h- M-s-k- ------------------------- Ich mag klassische Musik. 0
Овде су моји ЦД-ови. Hier -in- me--- C--. Hier sind meine CDs. H-e- s-n- m-i-e C-s- -------------------- Hier sind meine CDs. 0
Свирате ли неки инструмент? S--el-n--i--------strume-t? Spielen Sie ein Instrument? S-i-l-n S-e e-n I-s-r-m-n-? --------------------------- Spielen Sie ein Instrument? 0
Овде је моја гитара. Hier -s------e G-tar-e. Hier ist meine Gitarre. H-e- i-t m-i-e G-t-r-e- ----------------------- Hier ist meine Gitarre. 0
Певате ли радо? S--g-n-Si---ern? Singen Sie gern? S-n-e- S-e g-r-? ---------------- Singen Sie gern? 0
Имате ли деце? Ha-en S---Kinde-? Haben Sie Kinder? H-b-n S-e K-n-e-? ----------------- Haben Sie Kinder? 0
Имате ли пса? Hab-n-Si- ----n Hu-d? Haben Sie einen Hund? H-b-n S-e e-n-n H-n-? --------------------- Haben Sie einen Hund? 0
Имате ли мачку? H-b-- -i----n--K-t-e? Haben Sie eine Katze? H-b-n S-e e-n- K-t-e- --------------------- Haben Sie eine Katze? 0
Овде су моје књиге. Hier----- -e-ne--üch--. Hier sind meine Bücher. H-e- s-n- m-i-e B-c-e-. ----------------------- Hier sind meine Bücher. 0
Управо читам ову књигу. Ic----s- g----e d--s---Buc-. Ich lese gerade dieses Buch. I-h l-s- g-r-d- d-e-e- B-c-. ---------------------------- Ich lese gerade dieses Buch. 0
Шта радо читате? Was-le--- S-- --rn? Was lesen Sie gern? W-s l-s-n S-e g-r-? ------------------- Was lesen Sie gern? 0
Идете ли радо на концерт? Ge--n Sie-g--n i-- ---ze--? Gehen Sie gern ins Konzert? G-h-n S-e g-r- i-s K-n-e-t- --------------------------- Gehen Sie gern ins Konzert? 0
Идете ли радо у позориште? Ge-e- --- ger--in- T-eat--? Gehen Sie gern ins Theater? G-h-n S-e g-r- i-s T-e-t-r- --------------------------- Gehen Sie gern ins Theater? 0
Идете ли радо у оперу? Ge-e- -i- --r--i- -ie---e-? Gehen Sie gern in die Oper? G-h-n S-e g-r- i- d-e O-e-? --------------------------- Gehen Sie gern in die Oper? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Матерњи језик? Очински језик!

Од кога сте учили да говорите кад сте били дете? Сигурно ћете рећи: Од мајке! Ово сматра већина људи. Појам “матерњи језик” познају скоро сви народи. Познат је и Енглезима и Кинезима. Можда је то зато што мајке проводе више времена са децом. Но неке скорашње студије су показале нешто сасвим друго. Дошле су до тога да је језик који говоримо у ствари језик наших отаца. Научници су испитивали генетски материјал и језике мешовитих народа. Код таквих народа отац и мајка потичу из различитих култура. У питању су народи која су настала пре неколико хиљада година. Велике сеобе су биле разлог томе. Генетичари су анализирали генетски материјал мешовитих народа. Потом су резултати упоређивани са језиком племена. Већина племена говори језиком својих мушких предака. Другим речима: језик једне земље је онај који припада Y-хромозому. То значи да су мушкарци ти који су свој језик преносили у стране земље. Онда су жене тамо преузимале нови језик мушкараца. И у данашње време очеви врше велики утицај на језик којим говоримо. Јер се бебе при учењу оријентишу према језику очева. Очеви разговарају много мање са децом од мајки. Структура мушке реченице је такође једноставнија од структуре женске. Последица тога је да је језик оца прикладнији за бебу. Он их не преоптерећује, те се тиме и лакше памти. Због тога деца у говору радије имитирају тату. У каснијем стадијуму, богатство мајчиног речника оформљује говор детета. На тај начин и мајка и отац утичу на језик којим говоримо. Из тог разлога би га требало звати “родитељски” језик!
Да ли си знао?
Италијански спада у романске језике. То значи да се развио из латинског. Италијански је матерњи језик за око 70 милиона људи. Већина њих живи у Италији. Али италијански се разуме и у Словенији и Хрватској. Колонијалном политиком језик се пре проширио до Африке. У Либији, Сомалији и Еритреји и данас пуно старијих људи разуме италијански. И бројни исељеници доносе овај језик у нову домовину. Пр свега у Јужној Америци има пуно заједница које говоре италијански. Тамо се често италијански помешао са шпанским па су се створили нови језици. Посебност италијанског је пуно различитих дијалеката. Неки научници говоре при томе чак о посебним језицима. Правопис италијанског није тежак, он се ослања на изговор. За многе је италијански најлепши језик на свету! Можда и зато што је то језик музике, дизајна и кулинарства?