Рјечник

sr Ћаскање 1   »   eo Konversacieto 1

20 [двадесет]

Ћаскање 1

Ћаскање 1

20 [dudek]

Konversacieto 1

Изаберите како желите да видите превод:   
српски есперанто Игра Више
Раскомотите се! Kom--r-i-u -in! K--------- v--- K-m-o-t-g- v-n- --------------- Komfortigu vin! 0
Осећајте се као код куће! S--t- -i- hej--! S---- v-- h----- S-n-u v-n h-j-e- ---------------- Sentu vin hejme! 0
Шта желите попити? Kio- -i ŝ-tus-tr----? K--- v- ŝ---- t------ K-o- v- ŝ-t-s t-i-k-? --------------------- Kion vi ŝatus trinki? 0
Волите ли музику? Ĉu v--ŝ-ta----z-ko-? Ĉ- v- ŝ---- m------- Ĉ- v- ŝ-t-s m-z-k-n- -------------------- Ĉu vi ŝatas muzikon? 0
Ја волим класичну музику. M--ŝ--as--l-s-kan---z----. M- ŝ---- k------- m------- M- ŝ-t-s k-a-i-a- m-z-k-n- -------------------------- Mi ŝatas klasikan muzikon. 0
Овде су моји ЦД-ови. Je---i----u-dis--j. J-- m--- l--------- J-n m-a- l-m-i-k-j- ------------------- Jen miaj lumdiskoj. 0
Свирате ли неки инструмент? Ĉ--v--l---s-m-zi--nstrum---o-? Ĉ- v- l---- m----------------- Ĉ- v- l-d-s m-z-k-n-t-u-e-t-n- ------------------------------ Ĉu vi ludas muzikinstrumenton? 0
Овде је моја гитара. Jen -ia--ita--. J-- m-- g------ J-n m-a g-t-r-. --------------- Jen mia gitaro. 0
Певате ли радо? Ĉu-v- ŝ-t-- k----? Ĉ- v- ŝ---- k----- Ĉ- v- ŝ-t-s k-n-i- ------------------ Ĉu vi ŝatas kanti? 0
Имате ли деце? Ĉu vi --v-s -ef-lojn? Ĉ- v- h---- g-------- Ĉ- v- h-v-s g-f-l-j-? --------------------- Ĉu vi havas gefilojn? 0
Имате ли пса? Ĉ--vi--av-s-h-n-o-? Ĉ- v- h---- h------ Ĉ- v- h-v-s h-n-o-? ------------------- Ĉu vi havas hundon? 0
Имате ли мачку? Ĉ--v----va---a---? Ĉ- v- h---- k----- Ĉ- v- h-v-s k-t-n- ------------------ Ĉu vi havas katon? 0
Овде су моје књиге. Je- --a- l-br-j. J-- m--- l------ J-n m-a- l-b-o-. ---------------- Jen miaj libroj. 0
Управо читам ову књигу. Mi --tas--ega-t- ĉ---i-n-lib--n. M- e---- l------ ĉ------ l------ M- e-t-s l-g-n-a ĉ---i-n l-b-o-. -------------------------------- Mi estas leganta ĉi-tiun libron. 0
Шта радо читате? Ki----i--a--s-l--i? K--- v- ŝ---- l---- K-o- v- ŝ-t-s l-g-? ------------------- Kion vi ŝatas legi? 0
Идете ли радо на концерт? Ĉ- -i ŝat-- iri -l---n-e--ej-? Ĉ- v- ŝ---- i-- a- k---------- Ĉ- v- ŝ-t-s i-i a- k-n-e-t-j-? ------------------------------ Ĉu vi ŝatas iri al koncertejo? 0
Идете ли радо у позориште? Ĉ--vi-ŝa--s--r---l-te--r-j-? Ĉ- v- ŝ---- i-- a- t-------- Ĉ- v- ŝ-t-s i-i a- t-a-r-j-? ---------------------------- Ĉu vi ŝatas iri al teatrejo? 0
Идете ли радо у оперу? Ĉ--vi-ŝat-s-iri--l--per-j-? Ĉ- v- ŝ---- i-- a- o------- Ĉ- v- ŝ-t-s i-i a- o-e-e-o- --------------------------- Ĉu vi ŝatas iri al operejo? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Матерњи језик? Очински језик!

Од кога сте учили да говорите кад сте били дете? Сигурно ћете рећи: Од мајке! Ово сматра већина људи. Појам “матерњи језик” познају скоро сви народи. Познат је и Енглезима и Кинезима. Можда је то зато што мајке проводе више времена са децом. Но неке скорашње студије су показале нешто сасвим друго. Дошле су до тога да је језик који говоримо у ствари језик наших отаца. Научници су испитивали генетски материјал и језике мешовитих народа. Код таквих народа отац и мајка потичу из различитих култура. У питању су народи која су настала пре неколико хиљада година. Велике сеобе су биле разлог томе. Генетичари су анализирали генетски материјал мешовитих народа. Потом су резултати упоређивани са језиком племена. Већина племена говори језиком својих мушких предака. Другим речима: језик једне земље је онај који припада Y-хромозому. То значи да су мушкарци ти који су свој језик преносили у стране земље. Онда су жене тамо преузимале нови језик мушкараца. И у данашње време очеви врше велики утицај на језик којим говоримо. Јер се бебе при учењу оријентишу према језику очева. Очеви разговарају много мање са децом од мајки. Структура мушке реченице је такође једноставнија од структуре женске. Последица тога је да је језик оца прикладнији за бебу. Он их не преоптерећује, те се тиме и лакше памти. Због тога деца у говору радије имитирају тату. У каснијем стадијуму, богатство мајчиног речника оформљује говор детета. На тај начин и мајка и отац утичу на језик којим говоримо. Из тог разлога би га требало звати “родитељски” језик!
Да ли си знао?
Италијански спада у романске језике. То значи да се развио из латинског. Италијански је матерњи језик за око 70 милиона људи. Већина њих живи у Италији. Али италијански се разуме и у Словенији и Хрватској. Колонијалном политиком језик се пре проширио до Африке. У Либији, Сомалији и Еритреји и данас пуно старијих људи разуме италијански. И бројни исељеници доносе овај језик у нову домовину. Пр свега у Јужној Америци има пуно заједница које говоре италијански. Тамо се често италијански помешао са шпанским па су се створили нови језици. Посебност италијанског је пуно различитих дијалеката. Неки научници говоре при томе чак о посебним језицима. Правопис италијанског није тежак, он се ослања на изговор. За многе је италијански најлепши језик на свету! Можда и зато што је то језик музике, дизајна и кулинарства?