Рјечник

sr Ћаскање 1   »   el Κουβεντούλα 1

20 [двадесет]

Ћаскање 1

Ћаскање 1

20 [είκοσι]

20 [eíkosi]

Κουβεντούλα 1

[Koubentoúla 1]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски грчки Игра Више
Раскомотите се! Β---υ----ε! Β---------- Β-λ-υ-ε-τ-! ----------- Βολευτείτε! 0
Bo-----í--! B---------- B-l-u-e-t-! ----------- Boleuteíte!
Осећајте се као код куће! Σ-- -το -π-τι----. Σ-- σ-- σ---- σ--- Σ-ν σ-ο σ-ί-ι σ-ς- ------------------ Σαν στο σπίτι σας. 0
S-- st--sp-t---as. S-- s-- s---- s--- S-n s-o s-í-i s-s- ------------------ San sto spíti sas.
Шта желите попити? Τι-θα--έ---- ν--π-εί--; Τ- θ- θ----- ν- π------ Τ- θ- θ-λ-τ- ν- π-ε-τ-; ----------------------- Τι θα θέλατε να πιείτε; 0
T- --a---é--te -a ------? T- t-- t------ n- p------ T- t-a t-é-a-e n- p-e-t-? ------------------------- Ti tha thélate na pieíte?
Волите ли музику? Αγ---τ--τη-μ---ική; Α------ τ- μ------- Α-α-ά-ε τ- μ-υ-ι-ή- ------------------- Αγαπάτε τη μουσική; 0
A-a-áte tē-m-u--k-? A------ t- m------- A-a-á-e t- m-u-i-ḗ- ------------------- Agapáte tē mousikḗ?
Ја волим класичну музику. Μο--α-έσ-ι --κλ-σική---υ-ικ-. Μ-- α----- η κ------ μ------- Μ-υ α-έ-ε- η κ-α-ι-ή μ-υ-ι-ή- ----------------------------- Μου αρέσει η κλασική μουσική. 0
M----rései --k-a---ḗ---u-i--. M-- a----- ē k------ m------- M-u a-é-e- ē k-a-i-ḗ m-u-i-ḗ- ----------------------------- Mou arései ē klasikḗ mousikḗ.
Овде су моји ЦД-ови. Εδώ--ί--ι------ μ-υ. Ε-- ε---- τ- C- μ--- Ε-ώ ε-ν-ι τ- C- μ-υ- -------------------- Εδώ είναι τα CD μου. 0
E-ṓ-eí-ai t- C- --u. E-- e---- t- C- m--- E-ṓ e-n-i t- C- m-u- -------------------- Edṓ eínai ta CD mou.
Свирате ли неки инструмент? Παίζ--- -άπ-ι- -ργ--ο; Π------ κ----- ό------ Π-ί-ε-ε κ-π-ι- ό-γ-ν-; ---------------------- Παίζετε κάποιο όργανο; 0
Paíz--- -áp--o ---a--? P------ k----- ó------ P-í-e-e k-p-i- ó-g-n-? ---------------------- Paízete kápoio órgano?
Овде је моја гитара. Εδώ-ε-ν------ι-άρα-μο-. Ε-- ε---- η κ----- μ--- Ε-ώ ε-ν-ι η κ-θ-ρ- μ-υ- ----------------------- Εδώ είναι η κιθάρα μου. 0
Edṓ eín-i-ē ---há-a-m--. E-- e---- ē k------ m--- E-ṓ e-n-i ē k-t-á-a m-u- ------------------------ Edṓ eínai ē kithára mou.
Певате ли радо? Σας----σ-ι να-τραγ---άτε; Σ-- α----- ν- τ---------- Σ-ς α-έ-ε- ν- τ-α-ο-δ-τ-; ------------------------- Σας αρέσει να τραγουδάτε; 0
Sas-a------na t----u-áte? S-- a----- n- t---------- S-s a-é-e- n- t-a-o-d-t-? ------------------------- Sas arései na tragoudáte?
Имате ли деце? Έχε-ε -αιδ-ά; Έ---- π------ Έ-ε-ε π-ι-ι-; ------------- Έχετε παιδιά; 0
Éch--- ------? É----- p------ É-h-t- p-i-i-? -------------- Échete paidiá?
Имате ли пса? Έ-ε-- σκ--ο; Έ---- σ----- Έ-ε-ε σ-ύ-ο- ------------ Έχετε σκύλο; 0
É-h-te---ý-o? É----- s----- É-h-t- s-ý-o- ------------- Échete skýlo?
Имате ли мачку? Έ-ε-------; Έ---- γ---- Έ-ε-ε γ-τ-; ----------- Έχετε γάτα; 0
Éc---- g-t-? É----- g---- É-h-t- g-t-? ------------ Échete gáta?
Овде су моје књиге. Ε-ώ-ε-να- -α--ιβλ-α----. Ε-- ε---- τ- β----- μ--- Ε-ώ ε-ν-ι τ- β-β-ί- μ-υ- ------------------------ Εδώ είναι τα βιβλία μου. 0
Ed- -í--i t- b-b-í- m-u. E-- e---- t- b----- m--- E-ṓ e-n-i t- b-b-í- m-u- ------------------------ Edṓ eínai ta biblía mou.
Управо читам ову књигу. Τώ---δ-α---ω---τό--ο-βι-λ-ο. Τ--- δ------ α--- τ- β------ Τ-ρ- δ-α-ά-ω α-τ- τ- β-β-ί-. ---------------------------- Τώρα διαβάζω αυτό το βιβλίο. 0
Tṓ-- ---b-zō--ut--to -i---o. T--- d------ a--- t- b------ T-r- d-a-á-ō a-t- t- b-b-í-. ---------------------------- Tṓra diabázō autó to biblío.
Шта радо читате? Τι-σ-ς --έ-ει----δ---ά-ετε; Τ- σ-- α----- ν- δ--------- Τ- σ-ς α-έ-ε- ν- δ-α-ά-ε-ε- --------------------------- Τι σας αρέσει να διαβάζετε; 0
Ti-s-s -r-sei--a d-a-áze-e? T- s-- a----- n- d--------- T- s-s a-é-e- n- d-a-á-e-e- --------------------------- Ti sas arései na diabázete?
Идете ли радо на концерт? Σα--α--σ-- ν--π--α-ν-τ- ---συνα-----; Σ-- α----- ν- π-------- σ- σ--------- Σ-ς α-έ-ε- ν- π-γ-ί-ε-ε σ- σ-ν-υ-ί-ς- ------------------------------------- Σας αρέσει να πηγαίνετε σε συναυλίες; 0
Sa---r-sei -a--ēga--e-- -- -y-au-íe-? S-- a----- n- p-------- s- s--------- S-s a-é-e- n- p-g-í-e-e s- s-n-u-í-s- ------------------------------------- Sas arései na pēgaínete se synaulíes?
Идете ли радо у позориште? Σας---έσε- -α-------ετε -τ-----τρο; Σ-- α----- ν- π-------- σ-- θ------ Σ-ς α-έ-ε- ν- π-γ-ί-ε-ε σ-ο θ-α-ρ-; ----------------------------------- Σας αρέσει να πηγαίνετε στο θέατρο; 0
Sas a--se- -- p--aí--t----- -h--tr-? S-- a----- n- p-------- s-- t------- S-s a-é-e- n- p-g-í-e-e s-o t-é-t-o- ------------------------------------ Sas arései na pēgaínete sto théatro?
Идете ли радо у оперу? Σ---αρέσ-- να π-γ-ίν--ε στη- -π--α; Σ-- α----- ν- π-------- σ--- ό----- Σ-ς α-έ-ε- ν- π-γ-ί-ε-ε σ-η- ό-ε-α- ----------------------------------- Σας αρέσει να πηγαίνετε στην όπερα; 0
Sa--ar-s-- -a pē-a--e----t-- ó-e-a? S-- a----- n- p-------- s--- ó----- S-s a-é-e- n- p-g-í-e-e s-ē- ó-e-a- ----------------------------------- Sas arései na pēgaínete stēn ópera?

Матерњи језик? Очински језик!

Од кога сте учили да говорите кад сте били дете? Сигурно ћете рећи: Од мајке! Ово сматра већина људи. Појам “матерњи језик” познају скоро сви народи. Познат је и Енглезима и Кинезима. Можда је то зато што мајке проводе више времена са децом. Но неке скорашње студије су показале нешто сасвим друго. Дошле су до тога да је језик који говоримо у ствари језик наших отаца. Научници су испитивали генетски материјал и језике мешовитих народа. Код таквих народа отац и мајка потичу из различитих култура. У питању су народи која су настала пре неколико хиљада година. Велике сеобе су биле разлог томе. Генетичари су анализирали генетски материјал мешовитих народа. Потом су резултати упоређивани са језиком племена. Већина племена говори језиком својих мушких предака. Другим речима: језик једне земље је онај који припада Y-хромозому. То значи да су мушкарци ти који су свој језик преносили у стране земље. Онда су жене тамо преузимале нови језик мушкараца. И у данашње време очеви врше велики утицај на језик којим говоримо. Јер се бебе при учењу оријентишу према језику очева. Очеви разговарају много мање са децом од мајки. Структура мушке реченице је такође једноставнија од структуре женске. Последица тога је да је језик оца прикладнији за бебу. Он их не преоптерећује, те се тиме и лакше памти. Због тога деца у говору радије имитирају тату. У каснијем стадијуму, богатство мајчиног речника оформљује говор детета. На тај начин и мајка и отац утичу на језик којим говоримо. Из тог разлога би га требало звати “родитељски” језик!
Да ли си знао?
Италијански спада у романске језике. То значи да се развио из латинског. Италијански је матерњи језик за око 70 милиона људи. Већина њих живи у Италији. Али италијански се разуме и у Словенији и Хрватској. Колонијалном политиком језик се пре проширио до Африке. У Либији, Сомалији и Еритреји и данас пуно старијих људи разуме италијански. И бројни исељеници доносе овај језик у нову домовину. Пр свега у Јужној Америци има пуно заједница које говоре италијански. Тамо се често италијански помешао са шпанским па су се створили нови језици. Посебност италијанског је пуно различитих дијалеката. Неки научници говоре при томе чак о посебним језицима. Правопис италијанског није тежак, он се ослања на изговор. За многе је италијански најлепши језик на свету! Можда и зато што је то језик музике, дизајна и кулинарства?