Рјечник

sr Ћаскање 1   »   et Small Talk 1

20 [двадесет]

Ћаскање 1

Ћаскање 1

20 [kakskümmend]

Small Talk 1

Изаберите како желите да видите превод:   
српски естонски Игра Више
Раскомотите се! Tu-d-e e-d ---aval-! T----- e-- m-------- T-n-k- e-d m-g-v-l-! -------------------- Tundke end mugavalt! 0
Осећајте се као код куће! T--d-e-end na-u-ko-u-! T----- e-- n--- k----- T-n-k- e-d n-g- k-d-s- ---------------------- Tundke end nagu kodus! 0
Шта желите попити? M--- -- juua s-ovi-e? M--- t- j--- s------- M-d- t- j-u- s-o-i-e- --------------------- Mida te juua soovite? 0
Волите ли музику? Me------t-i-e -uu-ika? M------ t---- m------- M-e-d-b t-i-e m-u-i-a- ---------------------- Meeldib teile muusika? 0
Ја волим класичну музику. Mu-l- mee---b kl-s---aline-mu-sika. M---- m------ k----------- m------- M-l-e m-e-d-b k-a-s-k-l-n- m-u-i-a- ----------------------------------- Mulle meeldib klassikaline muusika. 0
Овде су моји ЦД-ови. S-i- -n--u -D-d. S--- o- m- C---- S-i- o- m- C---. ---------------- Siin on mu CD-d. 0
Свирате ли неки инструмент? K-s-te----gi-----nd-----li? K-- t- m------ m---- p----- K-s t- m-n-i-e m-n-a p-l-i- --------------------------- Kas te mängite mõnda pilli? 0
Овде је моја гитара. Siin -n -u ---ar-. S--- o- m- k------ S-i- o- m- k-t-r-. ------------------ Siin on mu kitarr. 0
Певате ли радо? L--l--e te-mee-sa-ti? L------ t- m--------- L-u-a-e t- m-e-s-s-i- --------------------- Laulate te meelsasti? 0
Имате ли деце? On-t------psi? O- t--- l----- O- t-i- l-p-i- -------------- On teil lapsi? 0
Имате ли пса? O- -ei- k-e-? O- t--- k---- O- t-i- k-e-? ------------- On teil koer? 0
Имате ли мачку? On tei---a--? O- t--- k---- O- t-i- k-s-? ------------- On teil kass? 0
Овде су моје књиге. S--n -n-mu -aam--u-. S--- o- m- r-------- S-i- o- m- r-a-a-u-. -------------------- Siin on mu raamatud. 0
Управо читам ову књигу. Ma lo----e-k-l-s----r--m--ut. M- l--- h----- s--- r-------- M- l-e- h-t-e- s-d- r-a-a-u-. ----------------------------- Ma loen hetkel seda raamatut. 0
Шта радо читате? Mida-teil- -uged- -ee---b? M--- t---- l----- m------- M-d- t-i-e l-g-d- m-e-d-b- -------------------------- Mida teile lugeda meeldib? 0
Идете ли радо на концерт? Kä--e te -e-l--s-- --nts--t-d--? K---- t- m-------- k------------ K-i-e t- m-e-s-s-i k-n-s-r-i-e-? -------------------------------- Käite te meelsasti kontsertidel? 0
Идете ли радо у позориште? Käit- te -e-l---ti----tri-? K---- t- m-------- t------- K-i-e t- m-e-s-s-i t-a-r-s- --------------------------- Käite te meelsasti teatris? 0
Идете ли радо у оперу? Kä--e te-me----s-i------i-? K---- t- m-------- o------- K-i-e t- m-e-s-s-i o-p-r-s- --------------------------- Käite te meelsasti ooperis? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Матерњи језик? Очински језик!

Од кога сте учили да говорите кад сте били дете? Сигурно ћете рећи: Од мајке! Ово сматра већина људи. Појам “матерњи језик” познају скоро сви народи. Познат је и Енглезима и Кинезима. Можда је то зато што мајке проводе више времена са децом. Но неке скорашње студије су показале нешто сасвим друго. Дошле су до тога да је језик који говоримо у ствари језик наших отаца. Научници су испитивали генетски материјал и језике мешовитих народа. Код таквих народа отац и мајка потичу из различитих култура. У питању су народи која су настала пре неколико хиљада година. Велике сеобе су биле разлог томе. Генетичари су анализирали генетски материјал мешовитих народа. Потом су резултати упоређивани са језиком племена. Већина племена говори језиком својих мушких предака. Другим речима: језик једне земље је онај који припада Y-хромозому. То значи да су мушкарци ти који су свој језик преносили у стране земље. Онда су жене тамо преузимале нови језик мушкараца. И у данашње време очеви врше велики утицај на језик којим говоримо. Јер се бебе при учењу оријентишу према језику очева. Очеви разговарају много мање са децом од мајки. Структура мушке реченице је такође једноставнија од структуре женске. Последица тога је да је језик оца прикладнији за бебу. Он их не преоптерећује, те се тиме и лакше памти. Због тога деца у говору радије имитирају тату. У каснијем стадијуму, богатство мајчиног речника оформљује говор детета. На тај начин и мајка и отац утичу на језик којим говоримо. Из тог разлога би га требало звати “родитељски” језик!
Да ли си знао?
Италијански спада у романске језике. То значи да се развио из латинског. Италијански је матерњи језик за око 70 милиона људи. Већина њих живи у Италији. Али италијански се разуме и у Словенији и Хрватској. Колонијалном политиком језик се пре проширио до Африке. У Либији, Сомалији и Еритреји и данас пуно старијих људи разуме италијански. И бројни исељеници доносе овај језик у нову домовину. Пр свега у Јужној Америци има пуно заједница које говоре италијански. Тамо се често италијански помешао са шпанским па су се створили нови језици. Посебност италијанског је пуно различитих дијалеката. Неки научници говоре при томе чак о посебним језицима. Правопис италијанског није тежак, он се ослања на изговор. За многе је италијански најлепши језик на свету! Можда и зато што је то језик музике, дизајна и кулинарства?