Рјечник

sr Ћаскање 1   »   et Small Talk 1

20 [двадесет]

Ћаскање 1

Ћаскање 1

20 [kakskümmend]

Small Talk 1

Изаберите како желите да видите превод:   
српски естонски Игра Више
Раскомотите се! T-n-ke -n------v-lt! T_____ e__ m________ T-n-k- e-d m-g-v-l-! -------------------- Tundke end mugavalt! 0
Осећајте се као код куће! Tu-dke---d -agu-kod--! T_____ e__ n___ k_____ T-n-k- e-d n-g- k-d-s- ---------------------- Tundke end nagu kodus! 0
Шта желите попити? M-da--- ju-- so-vit-? M___ t_ j___ s_______ M-d- t- j-u- s-o-i-e- --------------------- Mida te juua soovite? 0
Волите ли музику? Mee-d-----i----u-sika? M______ t____ m_______ M-e-d-b t-i-e m-u-i-a- ---------------------- Meeldib teile muusika? 0
Ја волим класичну музику. M---e-m--ld-- klas-ika-i-e-m-us--a. M____ m______ k___________ m_______ M-l-e m-e-d-b k-a-s-k-l-n- m-u-i-a- ----------------------------------- Mulle meeldib klassikaline muusika. 0
Овде су моји ЦД-ови. S--- ----u-CD-d. S___ o_ m_ C____ S-i- o- m- C---. ---------------- Siin on mu CD-d. 0
Свирате ли неки инструмент? Kas t- mängite mõ-da--ill-? K__ t_ m______ m____ p_____ K-s t- m-n-i-e m-n-a p-l-i- --------------------------- Kas te mängite mõnda pilli? 0
Овде је моја гитара. S----on -u ---ar-. S___ o_ m_ k______ S-i- o- m- k-t-r-. ------------------ Siin on mu kitarr. 0
Певате ли радо? L-u--te--- m--ls-sti? L______ t_ m_________ L-u-a-e t- m-e-s-s-i- --------------------- Laulate te meelsasti? 0
Имате ли деце? On--e-l-lap--? O_ t___ l_____ O- t-i- l-p-i- -------------- On teil lapsi? 0
Имате ли пса? On-t-il--o--? O_ t___ k____ O- t-i- k-e-? ------------- On teil koer? 0
Имате ли мачку? On--eil---ss? O_ t___ k____ O- t-i- k-s-? ------------- On teil kass? 0
Овде су моје књиге. S----o--m--r---atud. S___ o_ m_ r________ S-i- o- m- r-a-a-u-. -------------------- Siin on mu raamatud. 0
Управо читам ову књигу. M-----n--e-------d--r-amatut. M_ l___ h_____ s___ r________ M- l-e- h-t-e- s-d- r-a-a-u-. ----------------------------- Ma loen hetkel seda raamatut. 0
Шта радо читате? Mida t-il----geda--ee--ib? M___ t____ l_____ m_______ M-d- t-i-e l-g-d- m-e-d-b- -------------------------- Mida teile lugeda meeldib? 0
Идете ли радо на концерт? Käi-- te--------ti -o-t-e-tid--? K____ t_ m________ k____________ K-i-e t- m-e-s-s-i k-n-s-r-i-e-? -------------------------------- Käite te meelsasti kontsertidel? 0
Идете ли радо у позориште? Käit---e-m--l--st---------? K____ t_ m________ t_______ K-i-e t- m-e-s-s-i t-a-r-s- --------------------------- Käite te meelsasti teatris? 0
Идете ли радо у оперу? Kä-t---e mee-s-sti-o--e-i-? K____ t_ m________ o_______ K-i-e t- m-e-s-s-i o-p-r-s- --------------------------- Käite te meelsasti ooperis? 0

Матерњи језик? Очински језик!

Од кога сте учили да говорите кад сте били дете? Сигурно ћете рећи: Од мајке! Ово сматра већина људи. Појам “матерњи језик” познају скоро сви народи. Познат је и Енглезима и Кинезима. Можда је то зато што мајке проводе више времена са децом. Но неке скорашње студије су показале нешто сасвим друго. Дошле су до тога да је језик који говоримо у ствари језик наших отаца. Научници су испитивали генетски материјал и језике мешовитих народа. Код таквих народа отац и мајка потичу из различитих култура. У питању су народи која су настала пре неколико хиљада година. Велике сеобе су биле разлог томе. Генетичари су анализирали генетски материјал мешовитих народа. Потом су резултати упоређивани са језиком племена. Већина племена говори језиком својих мушких предака. Другим речима: језик једне земље је онај који припада Y-хромозому. То значи да су мушкарци ти који су свој језик преносили у стране земље. Онда су жене тамо преузимале нови језик мушкараца. И у данашње време очеви врше велики утицај на језик којим говоримо. Јер се бебе при учењу оријентишу према језику очева. Очеви разговарају много мање са децом од мајки. Структура мушке реченице је такође једноставнија од структуре женске. Последица тога је да је језик оца прикладнији за бебу. Он их не преоптерећује, те се тиме и лакше памти. Због тога деца у говору радије имитирају тату. У каснијем стадијуму, богатство мајчиног речника оформљује говор детета. На тај начин и мајка и отац утичу на језик којим говоримо. Из тог разлога би га требало звати “родитељски” језик!
Да ли си знао?
Италијански спада у романске језике. То значи да се развио из латинског. Италијански је матерњи језик за око 70 милиона људи. Већина њих живи у Италији. Али италијански се разуме и у Словенији и Хрватској. Колонијалном политиком језик се пре проширио до Африке. У Либији, Сомалији и Еритреји и данас пуно старијих људи разуме италијански. И бројни исељеници доносе овај језик у нову домовину. Пр свега у Јужној Америци има пуно заједница које говоре италијански. Тамо се често италијански помешао са шпанским па су се створили нови језици. Посебност италијанског је пуно различитих дијалеката. Неки научници говоре при томе чак о посебним језицима. Правопис италијанског није тежак, он се ослања на изговор. За многе је италијански најлепши језик на свету! Можда и зато што је то језик музике, дизајна и кулинарства?