Рјечник

sr Ћаскање 1   »   ar ‫محادثة قصيرة ، رقم 1‬

20 [двадесет]

Ћаскање 1

Ћаскање 1

‫20 [عشرون]‬

20 [eshurun]

‫محادثة قصيرة ، رقم 1‬

[mhadathat qasirat , raqm 1]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски арапски Игра Више
Раскомотите се! ‫-- ---تك- - ت-ضل--ا--اح-‬ ‫خذ راحتك! / تفضل، ارتاح!‬ ‫-ذ ر-ح-ك- / ت-ض-، ا-ت-ح-‬ -------------------------- ‫خذ راحتك! / تفضل، ارتاح!‬ 0
khd- ---a----- - --f-d-l- -rt-h! khdh rahataka! / tafadil, artah! k-d- r-h-t-k-! / t-f-d-l- a-t-h- -------------------------------- khdh rahataka! / tafadil, artah!
Осећајте се као код куће! ‫ا-بيت--يت--‬ ‫البيت بيتك!‬ ‫-ل-ي- ب-ت-!- ------------- ‫البيت بيتك!‬ 0
al---t---tk! albayt bytk! a-b-y- b-t-! ------------ albayt bytk!
Шта желите попити? ‫ما تح- -- تش--؟‬ ‫ما تحب أن تشرب؟‬ ‫-ا ت-ب أ- ت-ر-؟- ----------------- ‫ما تحب أن تشرب؟‬ 0
ma-t-h-b-------a------? ma tuhibu 'an tashirba? m- t-h-b- '-n t-s-i-b-? ----------------------- ma tuhibu 'an tashirba?
Волите ли музику? ‫أ--ب ا-موسي-ى؟‬ ‫أتحب الموسيقى؟‬ ‫-ت-ب ا-م-س-ق-؟- ---------------- ‫أتحب الموسيقى؟‬ 0
atah-b-al---i--a؟ atahab almusiqaa؟ a-a-a- a-m-s-q-a- ----------------- atahab almusiqaa؟
Ја волим класичну музику. ‫أن--أ-ب -ل-وسي-ى--لكلا---ية.‬ ‫أنا أحب الموسيقى الكلاسيكية.‬ ‫-ن- أ-ب ا-م-س-ق- ا-ك-ا-ي-ي-.- ------------------------------ ‫أنا أحب الموسيقى الكلاسيكية.‬ 0
a--a-'uhi-- --m-s-q-- --k-l--ikiata. anaa 'uhiba almusiqaa alkalasikiata. a-a- '-h-b- a-m-s-q-a a-k-l-s-k-a-a- ------------------------------------ anaa 'uhiba almusiqaa alkalasikiata.
Овде су моји ЦД-ови. ‫-ذه--قر-ص--ال-د--ة-‬ ‫هذه أقراصي المدمجة.‬ ‫-ذ- أ-ر-ص- ا-م-م-ة-‬ --------------------- ‫هذه أقراصي المدمجة.‬ 0
h-h-- -aq-a-i ----d--j---. hdhih 'aqrasi almudmijata. h-h-h '-q-a-i a-m-d-i-a-a- -------------------------- hdhih 'aqrasi almudmijata.
Свирате ли неки инструмент? ‫-تعز- على---ة -وسي-ية؟‬ ‫أتعزف على آلة موسيقية؟‬ ‫-ت-ز- ع-ى آ-ة م-س-ق-ة-‬ ------------------------ ‫أتعزف على آلة موسيقية؟‬ 0
a-a-azi----la--al-t---s--i? ataeazif ealaa alat musiqi? a-a-a-i- e-l-a a-a- m-s-q-? --------------------------- ataeazif ealaa alat musiqi?
Овде је моја гитара. ‫ه----يثارت--‬ ‫هذه قيثارتي.‬ ‫-ذ- ق-ث-ر-ي-‬ -------------- ‫هذه قيثارتي.‬ 0
hd--h--it-a--i. hdhih qitharti. h-h-h q-t-a-t-. --------------- hdhih qitharti.
Певате ли радо? ‫أ-حب--ل-ن--؟‬ ‫أتحب الغناء؟‬ ‫-ت-ب ا-غ-ا-؟- -------------- ‫أتحب الغناء؟‬ 0
a----b-alghan--a? atahab alghana'a? a-a-a- a-g-a-a-a- ----------------- atahab alghana'a?
Имате ли деце? ‫-ل-يك-أ--ال-‬ ‫ألديك أطفال؟‬ ‫-ل-ي- أ-ف-ل-‬ -------------- ‫ألديك أطفال؟‬ 0
a--d-- ----al--? aludik 'atfalan? a-u-i- '-t-a-a-? ---------------- aludik 'atfalan?
Имате ли пса? ‫-لدي- --ب-‬ ‫ألديك كلب؟‬ ‫-ل-ي- ك-ب-‬ ------------ ‫ألديك كلب؟‬ 0
a----k----a? alidik klba? a-i-i- k-b-? ------------ alidik klba?
Имате ли мачку? ‫---يك-قطة-‬ ‫ألديك قطة؟‬ ‫-ل-ي- ق-ة-‬ ------------ ‫ألديك قطة؟‬ 0
al-dik-q----? alidik qatat? a-i-i- q-t-t- ------------- alidik qatat?
Овде су моје књиге. ‫----هي-----.‬ ‫هذه هي كتبي.‬ ‫-ذ- ه- ك-ب-.- -------------- ‫هذه هي كتبي.‬ 0
h---h--i katbi. hdhih hi katbi. h-h-h h- k-t-i- --------------- hdhih hi katbi.
Управо читам ову књигу. ‫--لي-ً أ--- --ا --ك-اب.‬ ‫حاليا- أقرأ هذا الكتاب.‬ ‫-ا-ي-ً أ-ر- ه-ا ا-ك-ا-.- ------------------------- ‫حالياً أقرأ هذا الكتاب.‬ 0
h-lya-----qra-hd-a----i-ab. halyaan 'aqra hdha alkitab. h-l-a-n '-q-a h-h- a-k-t-b- --------------------------- halyaan 'aqra hdha alkitab.
Шта радо читате? ‫-- تح--أ--تقر--‬ ‫ما تحب أن تقرأ؟‬ ‫-ا ت-ب أ- ت-ر-؟- ----------------- ‫ما تحب أن تقرأ؟‬ 0
ma-t--i-- -a- ------a؟ ma tuhibu 'an taqra'a؟ m- t-h-b- '-n t-q-a-a- ---------------------- ma tuhibu 'an taqra'a؟
Идете ли радо на концерт? ‫-ت-ب ال--ا- إلى-الحفلة -لم-س---ة؟‬ ‫اتحب الذهاب إلى الحفلة الموسيقية؟‬ ‫-ت-ب ا-ذ-ا- إ-ى ا-ح-ل- ا-م-س-ق-ة-‬ ----------------------------------- ‫اتحب الذهاب إلى الحفلة الموسيقية؟‬ 0
a-ahi-------h-b---il-a--l-a-l---a--u-i--at? atahib aldhahab 'iilaa alhaflat almusiqiat? a-a-i- a-d-a-a- '-i-a- a-h-f-a- a-m-s-q-a-? ------------------------------------------- atahib aldhahab 'iilaa alhaflat almusiqiat?
Идете ли радо у позориште? ‫--ح- ا-ذ-اب--ل--ال-سر--‬ ‫أتحب الذهاب إلى المسرح؟‬ ‫-ت-ب ا-ذ-ا- إ-ى ا-م-ر-؟- ------------------------- ‫أتحب الذهاب إلى المسرح؟‬ 0
ata-a---------b---i-a---lm----? atahab aldhahab 'iilaa almasrh? a-a-a- a-d-a-a- '-i-a- a-m-s-h- ------------------------------- atahab aldhahab 'iilaa almasrh?
Идете ли радо у оперу? ‫-ت-ب --ذهاب-إل- دار ا-أو-ر--‬ ‫أتحب الذهاب إلى دار الأوبرا؟‬ ‫-ت-ب ا-ذ-ا- إ-ى د-ر ا-أ-ب-ا-‬ ------------------------------ ‫أتحب الذهاب إلى دار الأوبرا؟‬ 0
ata-ab-a----hab--i---a -a---l-u----? atahab aldhahab 'iilaa dar al'uwbra? a-a-a- a-d-a-a- '-i-a- d-r a-'-w-r-? ------------------------------------ atahab aldhahab 'iilaa dar al'uwbra?

Матерњи језик? Очински језик!

Од кога сте учили да говорите кад сте били дете? Сигурно ћете рећи: Од мајке! Ово сматра већина људи. Појам “матерњи језик” познају скоро сви народи. Познат је и Енглезима и Кинезима. Можда је то зато што мајке проводе више времена са децом. Но неке скорашње студије су показале нешто сасвим друго. Дошле су до тога да је језик који говоримо у ствари језик наших отаца. Научници су испитивали генетски материјал и језике мешовитих народа. Код таквих народа отац и мајка потичу из различитих култура. У питању су народи која су настала пре неколико хиљада година. Велике сеобе су биле разлог томе. Генетичари су анализирали генетски материјал мешовитих народа. Потом су резултати упоређивани са језиком племена. Већина племена говори језиком својих мушких предака. Другим речима: језик једне земље је онај који припада Y-хромозому. То значи да су мушкарци ти који су свој језик преносили у стране земље. Онда су жене тамо преузимале нови језик мушкараца. И у данашње време очеви врше велики утицај на језик којим говоримо. Јер се бебе при учењу оријентишу према језику очева. Очеви разговарају много мање са децом од мајки. Структура мушке реченице је такође једноставнија од структуре женске. Последица тога је да је језик оца прикладнији за бебу. Он их не преоптерећује, те се тиме и лакше памти. Због тога деца у говору радије имитирају тату. У каснијем стадијуму, богатство мајчиног речника оформљује говор детета. На тај начин и мајка и отац утичу на језик којим говоримо. Из тог разлога би га требало звати “родитељски” језик!
Да ли си знао?
Италијански спада у романске језике. То значи да се развио из латинског. Италијански је матерњи језик за око 70 милиона људи. Већина њих живи у Италији. Али италијански се разуме и у Словенији и Хрватској. Колонијалном политиком језик се пре проширио до Африке. У Либији, Сомалији и Еритреји и данас пуно старијих људи разуме италијански. И бројни исељеници доносе овај језик у нову домовину. Пр свега у Јужној Америци има пуно заједница које говоре италијански. Тамо се често италијански помешао са шпанским па су се створили нови језици. Посебност италијанског је пуно различитих дијалеката. Неки научници говоре при томе чак о посебним језицима. Правопис италијанског није тежак, он се ослања на изговор. За многе је италијански најлепши језик на свету! Можда и зато што је то језик музике, дизајна и кулинарства?