Knjiga fraza

bs Sati   »   sv Tider

8 [osam]

Sati

Sati

8 [åtta]

Tider

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski švedski Igra Više
Izvinite! / Oprostite! U-s--ta! U------- U-s-k-a- -------- Ursäkta! 0
Molim Vas, koliko je sati? H----yck-- är --ockan? H-- m----- ä- k------- H-r m-c-e- ä- k-o-k-n- ---------------------- Hur mycket är klockan? 0
Mnogo hvala! Tac- ----y-k-t. T--- s- m------ T-c- s- m-c-e-. --------------- Tack så mycket. 0
Jedan je sat. Kl--k---ä- -t-. K------ ä- e--- K-o-k-n ä- e-t- --------------- Klockan är ett. 0
Dva su sata. Kl-ck----r----. K------ ä- t--- K-o-k-n ä- t-å- --------------- Klockan är två. 0
Tri su sata. Kl--k-- är --e. K------ ä- t--- K-o-k-n ä- t-e- --------------- Klockan är tre. 0
Četiri su sata. K-ock-n--r-f---. K------ ä- f---- K-o-k-n ä- f-r-. ---------------- Klockan är fyra. 0
Pet je sati. Kl---an -- fem. K------ ä- f--- K-o-k-n ä- f-m- --------------- Klockan är fem. 0
Šest je sati. Klo-k-- ----ex. K------ ä- s--- K-o-k-n ä- s-x- --------------- Klockan är sex. 0
Sedam je sati. K---k-n är-s--. K------ ä- s--- K-o-k-n ä- s-u- --------------- Klockan är sju. 0
Osam je sati. K--c-----r--tt-. K------ ä- å---- K-o-k-n ä- å-t-. ---------------- Klockan är åtta. 0
Devet je sati. K-o-ka-----ni-. K------ ä- n--- K-o-k-n ä- n-o- --------------- Klockan är nio. 0
Deset je sati. Kl--ka---r---o. K------ ä- t--- K-o-k-n ä- t-o- --------------- Klockan är tio. 0
Jedanaest je sati. Klo--a---r-e-v-. K------ ä- e---- K-o-k-n ä- e-v-. ---------------- Klockan är elva. 0
Dvanaest je sati. Kl--k-n är-tolv. K------ ä- t---- K-o-k-n ä- t-l-. ---------------- Klockan är tolv. 0
Jedna minuta ima šezdeset sekundi. En -in-t--a- ---tio sek--d--. E- m---- h-- s----- s-------- E- m-n-t h-r s-x-i- s-k-n-e-. ----------------------------- En minut har sextio sekunder. 0
Jedan sat ima šezdeset minuta. En--i-m--ha--s--t-o---nu-er. E- t---- h-- s----- m------- E- t-m-e h-r s-x-i- m-n-t-r- ---------------------------- En timme har sextio minuter. 0
Jedan dan ima dvadeset i četiri sata. En-da- ha--tjugof--a ---mar. E- d-- h-- t-------- t------ E- d-g h-r t-u-o-y-a t-m-a-. ---------------------------- En dag har tjugofyra timmar. 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Jezičke porodice

Na zemlji živi gotovo 7 milijardi ljudi. I oni govore gotovo 7.000 različitih jezika! Poput ljudi, jezici takođe mogu biti u srodstvu. To znači da potječu iz jednog zajedničkog prajezika. Takođe postoje jezici koji su potpuno izolirani. Oni ni s jednim drugim jezikom nisu genetski povezani. U Evropi, na primjer, u izolirani jezik spada baskijski. Većina jezika ima svoje “roditelje”, “djecu” ili “braću i sestre”. Dakle, spadaju u određenu jezičku porodicu. Upoređivanjem se prepoznaje sličnost jezika. Jezikoslovci danas navode oko 300 genetskih cjelina. Tu spada 180 jezičkih porodica koje se sastoje od više od jednog jezika. Ostatak čini 120 izoliranih jezika. Najveća jezična porodica je indoevropska jezička porodica. Ona obuhvataоко 280 jezika. Tu spadaju romanski, germanski i slavenski jezici. To čini više od 3 milijarde govornika na svim kontinentima! Sino-tibetanska jezička porodica prevladava u Aziji. Ima više od 1300 miliona govornika. Najvažniji sino-tibetanski jezik je kineski. Treća najveća jezička porodica nalazi se u Africi. Imenovana je prema svom području širenja: Niger-Kongo. U nju spada “samo” 350 miliona govornika. Swahili je glavni jezik te porodice. Uglavnom vrijedi: veća srodnost - bolje razumijevanje. Ljudi koji se sporazumijevaju srodnim jezicima, razumiju se dobro. Oni mogu relativno lako naučiti drugi jezik. Stoga, učite jezike – porodična druženja su uvijek lijepa!
Da li ste to znali?
Njemački je maternji jezik za više od 90 miliona ljudi. Oni žive uglavnom u Njemačkoj, Austriji i Švicarskoj. I u Belgiji, Lihtenštajnu, sjevernoj Italiji i Luksemburgu se govori njemački. Pored maternjih govornika ima još 80 miliona ljudi koji razumiju njemački. Njemački je, naime, strani jezik koji uči najviše ljudi. Kao i engleski i holandski spada u zapadnogermanske jezike. Kroz mnoge vijekove je doživio utjecaj drugih jezika. Razlog tome je što se područje jezika nalazi u središtu Evrope. Danas se prije svega engleske riječi integriraju u njemački leksički fond. Sljedeća karakteristika njemačkog jezika su razni dijalekti. Međutim, oni jako gube na značaju. Prije svega putem medija se sve više širi standarni jezik. Zato mnoge škole žele da se u njima opet izučavaju dijelekti. Gramatika njemačkog nije baš jednostavna, ali trud se isplati! Jer njemački spada u deset najvažnijih jezika na svijetu...