Knjiga fraza

bs nešto morati   »   sv måste något

72 [sedamdeset i dva]

nešto morati

nešto morati

72 [sjuttiotvå]

måste något

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski švedski Igra Više
morati m--te m---- m-s-e ----- måste 0
Ja moram poslati pismo. J-- mås-e ski--a--v---------. J-- m---- s----- i--- b------ J-g m-s-e s-i-k- i-ä- b-e-e-. ----------------------------- Jag måste skicka iväg brevet. 0
Ja moram platiti hotel. Ja- må--- -et-la ho-el-e-. J-- m---- b----- h-------- J-g m-s-e b-t-l- h-t-l-e-. -------------------------- Jag måste betala hotellet. 0
Ti moraš rano ustati. Du -åst- -----p ti----. D- m---- g- u-- t------ D- m-s-e g- u-p t-d-g-. ----------------------- Du måste gå upp tidigt. 0
Ti moraš puno raditi. D- -åst---rb-t--my--et. D- m---- a----- m------ D- m-s-e a-b-t- m-c-e-. ----------------------- Du måste arbeta mycket. 0
Ti moraš biti tačan / tačna. Du -å--- va----u---li-. D- m---- v--- p-------- D- m-s-e v-r- p-n-t-i-. ----------------------- Du måste vara punktlig. 0
On mora napuniti rezervoar. Ha- -å-t--t-n--. H-- m---- t----- H-n m-s-e t-n-a- ---------------- Han måste tanka. 0
On mora popraviti auto. H-- m-s------ar-ra-b-len. H-- m---- r------- b----- H-n m-s-e r-p-r-r- b-l-n- ------------------------- Han måste reparera bilen. 0
On mora oprati auto. Han--åst---vä--a bi-e-. H-- m---- t----- b----- H-n m-s-e t-ä-t- b-l-n- ----------------------- Han måste tvätta bilen. 0
Ona mora kupovati. H---må-t- ha-dl-. H-- m---- h------ H-n m-s-e h-n-l-. ----------------- Hon måste handla. 0
Ona mora čistiti stan. H-n ---te-st--a -ä-----t--. H-- m---- s---- l---------- H-n m-s-e s-ä-a l-g-n-e-e-. --------------------------- Hon måste städa lägenheten. 0
Ona mora prati veš. Ho- m---e -----a --ät-e-. H-- m---- t----- t------- H-n m-s-e t-ä-t- t-ä-t-n- ------------------------- Hon måste tvätta tvätten. 0
Mi moramo odmah ići u školu. V--mås-e --a-t -å --ll s-o-an. V- m---- s---- g- t--- s------ V- m-s-e s-a-t g- t-l- s-o-a-. ------------------------------ Vi måste snart gå till skolan. 0
Mi moramo odmah ići na posao. Vi ---t-----r- ---til- arbetet. V- m---- s---- g- t--- a------- V- m-s-e s-a-t g- t-l- a-b-t-t- ------------------------------- Vi måste snart gå till arbetet. 0
Mi moramo odmah ići doktoru. Vi -åste-sn--t--å--ill---k-ren. V- m---- s---- g- t--- l------- V- m-s-e s-a-t g- t-l- l-k-r-n- ------------------------------- Vi måste snart gå till läkaren. 0
Vi morate čekati autobus. N--må--- --nta -å -usse-. N- m---- v---- p- b------ N- m-s-e v-n-a p- b-s-e-. ------------------------- Ni måste vänta på bussen. 0
Vi morate čekati voz. Ni-m-ste-----a p----get. N- m---- v---- p- t----- N- m-s-e v-n-a p- t-g-t- ------------------------ Ni måste vänta på tåget. 0
Vi morate čekati taksi. Ni--ås-- --n---p- t--i-. N- m---- v---- p- t----- N- m-s-e v-n-a p- t-x-n- ------------------------ Ni måste vänta på taxin. 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Zašto postoji toliko različitih jezika?

Danas širom svijeta postoji više od 6.000 različitih jezika. Zato su nam potrebni prevodioci i tumači. Nekad davno svi su govorili isti jezik. Međutim, to se promijenilo čim su ljudi počeli migrirati. Napustili su svoju domovinu Afriku i rasuli se po svijetu. To prostorno razdvajanje dovelo je i do jezičkog razdvajanja. Jer svaki narod razvija vlastiti oblik komunikacije. Mnogi različiti jezici razvili su se od zajedničkog protojezika. Međutim čovjek se nikad nije predugo zadržavao na jednom mjestu. Stoga su se jezici sve više odvajali jedni od drugih. Odjednom se više nije mogao raspoznati zajednički korijen. Štaviše, nijedan narod nije živio izolirano hiljadama godina. Uvijek je postojao kontakt s ostalim narodima. To je mijenjalo jezike. Uzimali su ili kombinirali elemente iz drugih stranih jezika. Tako razvijanje jezika nikad nije prestalo. Stoga migracije i kontakti s novim ljudima objašnjavaju velik broj jezika. Zašto se jezici toliko razlikuju je drugo pitanje. Svaka evolucija prati određena pravila. Stoga mora postojati razlog zašto su jezici takvi kakvi jesu. Naučnicima su ti razlozi već duže vrijeme zanimljivi. Oni žele znati zašto se jezici različito razvijaju. Kako bi to istražili mora se slijediti istorija jezika. Na taj se način može prepoznati šta se kad promijenilo. Još uvijek se ne zna šta utječe na razvoj jezika. Kulturalni faktori se čine važnijim od bioloških faktora. To znači da je istorija naroda oblikovala njihove jezike. Jezici nam očigledno govore više nego što mi mislimo...