Knjiga fraza

bs Dijelovi tijela   »   sv Kroppsdelar

58 [pedeset i osam]

Dijelovi tijela

Dijelovi tijela

58 [femtioåtta]

Kroppsdelar

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski švedski Igra Više
Ja crtam muškarca. Jag-r--a--e----n. J-- r---- e- m--- J-g r-t-r e- m-n- ----------------- Jag ritar en man. 0
Prvo glavu. För-t-hu-u--t. F---- h------- F-r-t h-v-d-t- -------------- Först huvudet. 0
Muškarac nosi šešir. M-n----bä---n-hat-. M----- b-- e- h---- M-n-e- b-r e- h-t-. ------------------- Mannen bär en hatt. 0
Kosa se ne vidi. Hår-t-s-----------. H---- s-- m-- i---- H-r-t s-r m-n i-t-. ------------------- Håret ser man inte. 0
Uši se također ne vide. Ör------er --n-inte-he--er. Ö----- s-- m-- i--- h------ Ö-o-e- s-r m-n i-t- h-l-e-. --------------------------- Öronen ser man inte heller. 0
Leđa se također ne vide. Ry-g-n--er-m----nt- h--l-r. R----- s-- m-- i--- h------ R-g-e- s-r m-n i-t- h-l-e-. --------------------------- Ryggen ser man inte heller. 0
Ja crtam oči i usta. Ja----t-r ö-on-n oc---u-ne-. J-- r---- ö----- o-- m------ J-g r-t-r ö-o-e- o-h m-n-e-. ---------------------------- Jag ritar ögonen och munnen. 0
Muškarac pleše i smije se. Ma-n-n-d---ar-oc---krattar. M----- d----- o-- s-------- M-n-e- d-n-a- o-h s-r-t-a-. --------------------------- Mannen dansar och skrattar. 0
Muškarac ima dug nos. Man--n h-- en---n- näsa. M----- h-- e- l--- n---- M-n-e- h-r e- l-n- n-s-. ------------------------ Mannen har en lång näsa. 0
On nosi štap u rukama. H-n---r----k-pp-i -a---n. H-- h-- e- k--- i h------ H-n h-r e- k-p- i h-n-e-. ------------------------- Han har en käpp i handen. 0
On također nosi šal oko vrata. Han-----oc-s--en--ja- -unt---l--n. H-- h-- o---- e- s--- r--- h------ H-n h-r o-k-å e- s-a- r-n- h-l-e-. ---------------------------------- Han har också en sjal runt halsen. 0
Zima je i hladno je. Det -r-v-n--- --h -e-----k----. D-- ä- v----- o-- d-- ä- k----- D-t ä- v-n-e- o-h d-t ä- k-l-t- ------------------------------- Det är vinter och det är kallt. 0
Ruke su snažne. Armarna -- --af---a. A------ ä- k-------- A-m-r-a ä- k-a-t-g-. -------------------- Armarna är kraftiga. 0
Noge su također snažne. Be--- ä- också kraf--g-. B---- ä- o---- k-------- B-n-n ä- o-k-å k-a-t-g-. ------------------------ Benen är också kraftiga. 0
Muškarac je od snijega. M-nn-- ----v----. M----- ä- a- s--- M-n-e- ä- a- s-ö- ----------------- Mannen är av snö. 0
On ne nosi hlače i kaput. H-----r--n----y--r --- -n--- öve-r-ck. H-- h-- i--- b---- o-- i---- ö-------- H-n h-r i-g- b-x-r o-h i-g-n ö-e-r-c-. -------------------------------------- Han har inga byxor och ingen överrock. 0
Ali muškarac se ne smrzava. M-----n-e--f-y-e---n-e. M-- m----- f----- i---- M-n m-n-e- f-y-e- i-t-. ----------------------- Men mannen fryser inte. 0
On je snjegović. H----- ------g--be. H-- ä- e- s-------- H-n ä- e- s-ö-u-b-. ------------------- Han är en snögubbe. 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Jezik naših predaka

Moderne jezike mogu analizirati lingvisti. Pritom koriste različite metode. Međutim, kako su govorili ljudi prije više hiljada godina? Puno je teže odgovoriti na to pitanje. Naučnici se svejedno time bave godinama. Žele istražiti kako se prije govorilo. Pritom pokušavaju rekonstruirati stare jezičke oblike. Američki naučnici su upravo došli do zanimljivog otkrića. Analizirali su preko 2.000 jezika. Pritom su posebno ispitivali rečenično ustrojstvo. Rezultati njihovog istraživanja bili su jako zanimljivi. Gotovo polovina jezika je imala S-O-G red riječi u rečenici. To znači da je vrijedio princip subjekt-objekt-glagol. Više od 700 jezika slijedi S-G-O model. I oko 160 jezika funkcionira po sistemu G-S-O. G-O-S model se koristi u oko 40 jezika. 120 jezika imaju mješovite oblike. S druge strane O-G-S i O-S-G su znantno rjeđi sistemi. Dakle, većina ispitanih jezika koristi S-O-G princip. Tu, na primjer, spadaju perzijski, japanski i turski jezik. Većina živih jezika slijedi S-G-O model. Danas u indoevropskoj porodici jezika prevladava to rečenično ustrojstvo. Istraživači smatraju da se prije govorilo po S-O-G modelu. Na tom su se sistemu temeljili svi jezici. Međutim, tada su se jezici razgranali. Još uvijek se ne zna kako se to desilo. Promjena rečeničnog ustrojstva je morala imati neki razlog. Jer u evoluciji prevlada samo ono što ima prednosti...