Knjiga fraza

bs nešto obrazložiti 2   »   sv motivera något 2

76 [sedamdeset i šest]

nešto obrazložiti 2

nešto obrazložiti 2

76 [sjuttiosex]

motivera något 2

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski švedski Igra Više
Zašto nisi došao / došla? Varför ----d--inte? V----- k-- d- i---- V-r-ö- k-m d- i-t-? ------------------- Varför kom du inte? 0
Bio / bila sam bolestan / bolesna. J-g -ar--ju-. J-- v-- s---- J-g v-r s-u-. ------------- Jag var sjuk. 0
Ja nisam došao / došla, jer sam bio bolestan / bila bolesna. J-g kom -nt---f---j-g va--s-uk. J-- k-- i---- f-- j-- v-- s---- J-g k-m i-t-, f-r j-g v-r s-u-. ------------------------------- Jag kom inte, för jag var sjuk. 0
Zašto ona nije došla? Varför---m-hon -n--? V----- k-- h-- i---- V-r-ö- k-m h-n i-t-? -------------------- Varför kom hon inte? 0
Ona je bila umorna. Hon var-tröt-. H-- v-- t----- H-n v-r t-ö-t- -------------- Hon var trött. 0
Ona nije došla, jer je bila umorna. H-n --m--nte,---r -o---ar--röt-. H-- k-- i---- f-- h-- v-- t----- H-n k-m i-t-, f-r h-n v-r t-ö-t- -------------------------------- Hon kom inte, för hon var trött. 0
Zašto on nije došao? V-r-ör---------i--e? V----- k-- h-- i---- V-r-ö- k-m h-n i-t-? -------------------- Varför kom han inte? 0
On nije imao volje. H----ade i-gen---st. H-- h--- i---- l---- H-n h-d- i-g-n l-s-. -------------------- Han hade ingen lust. 0
On nije došao, jer nije imao volje. Ha- k-m -nt-, e-t------ha--i-----ade ---t. H-- k-- i---- e------- h-- i--- h--- l---- H-n k-m i-t-, e-t-r-o- h-n i-t- h-d- l-s-. ------------------------------------------ Han kom inte, eftersom han inte hade lust. 0
Zašto vi niste došli? Va-för -o- n- --te? V----- k-- n- i---- V-r-ö- k-m n- i-t-? ------------------- Varför kom ni inte? 0
Naš auto je pokvaren. Vår-b-- ä--tr-si-. V-- b-- ä- t------ V-r b-l ä- t-a-i-. ------------------ Vår bil är trasig. 0
Mi nismo došli, jer je naš auto pokvaren. Vi---m -nt---ef-er-om vår bil--r--r--i-. V- k-- i---- e------- v-- b-- ä- t------ V- k-m i-t-, e-t-r-o- v-r b-l ä- t-a-i-. ---------------------------------------- Vi kom inte, eftersom vår bil är trasig. 0
Zašto ljudi nisu došli? Va-för-ko- in-- ---nis----a? V----- k-- i--- m----------- V-r-ö- k-m i-t- m-n-i-k-r-a- ---------------------------- Varför kom inte människorna? 0
Propustili su voz. De-missade-t-g-t. D- m------ t----- D- m-s-a-e t-g-t- ----------------- De missade tåget. 0
Oni nisu došli, jer su propustili voz. De k-- --t-,--ör ----i--ade-tåget. D- k-- i---- f-- d- m------ t----- D- k-m i-t-, f-r d- m-s-a-e t-g-t- ---------------------------------- De kom inte, för de missade tåget. 0
Zašto ti nisi došao / došla? V-rf-- kom -----te? V----- k-- d- i---- V-r-ö- k-m d- i-t-? ------------------- Varför kom du inte? 0
Ja nisam smio / smjela. Jag --c-----e. J-- f--- i---- J-g f-c- i-t-. -------------- Jag fick inte. 0
Ja nisam došao / došla, jer nisam smio / smjela. J-g kom --te, fö---t- j-- -n-e -ick. J-- k-- i---- f-- a-- j-- i--- f---- J-g k-m i-t-, f-r a-t j-g i-t- f-c-. ------------------------------------ Jag kom inte, för att jag inte fick. 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Starosjedilački jezici Amerike

U Americi se govori mnogo različitih jezika. Engleski je najvažniji jezik sjeverne Amerike. U južnoj Americi prevladavaju španski i portugalski. Svi ti jezici su u Ameriku došli iz Evrope. Tamo su se prije kolonizacije govorili drugi jezici. Ti jezici su nazvani starosjedilačkim jezicima Amerike. Do dan-danas još nisu temeljito istraženi. Raznovrsnost tih jezika je velika. Procjenjuje se da u sjevernoj Americi postoji oko 60 porodica jezika. U južnoj Americi bi ih čak moglo biti i do 150. Usto postoje još mnogi izolirani jezici. Svi ti jezici su jako različiti. Imaju vrlo malo zajedničkih struktura. Stoga je teško klasificirati jezike. Razlog njihove različitosti leži u istoriji Amerike. Amerika je bila naseljavana u nekoliko faza. Prvi ljudi su došli u Ameriku prije više od 10.000 godina. Svaki narod je na kontinent donio svoj jezik. Međutim, starosjedilački jezici najviše sliče azijskim jezicima. Situacija starih jezika Amerike nije svugdje ista. Mnogi indijanski jezici još se uvijek koriste u južnoj Americi. Jezike kao g uarani ili q uechua govore milioni ljudi. U sjevernoj Americi je mnogo jezika gotovo izumrlo. Kultura sjevernoameričkih Indijanaca bila je dugo ugnjetavana. Zbog toga je nestalo puno jezika. Ali u posljednjih nekoliko desetljeća ponovno raste interes za njih. Postoji mnogo programa koji žele njegovati i zaštiti jezike. Znači, mogli bi imati budućnost...