Knjiga fraza

bs Kupovina   »   sv Gå och handla

54 [pedeset i četiri]

Kupovina

Kupovina

54 [femtiofyra]

Gå och handla

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski švedski Igra Više
Ja želim kupiti poklon. Ja---k--l--v--j- k--a--n -r--e-t. J-- s----- v---- k--- e- p------- J-g s-u-l- v-l-a k-p- e- p-e-e-t- --------------------------------- Jag skulle vilja köpa en present. 0
Ali ništa previše skupo. Men ---et -om-ä- -ör--yrt. M-- i---- s-- ä- f-- d---- M-n i-g-t s-m ä- f-r d-r-. -------------------------- Men inget som är för dyrt. 0
Imate li možda tašnu? K--s-- e--ha--v-sk-? K----- e- h--------- K-n-k- e- h-n-v-s-a- -------------------- Kanske en handväska? 0
Koju boju želite? Vi-ke- f--g s----e -i---lja h-? V----- f--- s----- n- v---- h-- V-l-e- f-r- s-u-l- n- v-l-a h-? ------------------------------- Vilken färg skulle ni vilja ha? 0
Crnu, braon ili bijelu? S--rt- bru- --ler-vit? S----- b--- e---- v--- S-a-t- b-u- e-l-r v-t- ---------------------- Svart, brun eller vit? 0
Veliku ili malu? E---t-r---l----n--i-en? E- s--- e---- e- l----- E- s-o- e-l-r e- l-t-n- ----------------------- En stor eller en liten? 0
Mogu li vidjeti ovu? Få--ja- se -- --n d-r? F-- j-- s- p- d-- d--- F-r j-g s- p- d-n d-r- ---------------------- Får jag se på den där? 0
Je li ona od kože? Är-d-- av l--er? Ä- d-- a- l----- Ä- d-n a- l-d-r- ---------------- Är den av läder? 0
Ili je od vještačkog materijala? E-ler-----e- -v k---t--d--? E---- ä- d-- a- k---------- E-l-r ä- d-n a- k-n-t-ä-e-? --------------------------- Eller är den av konstläder? 0
Naravno, od kože. A--l-de- n--u--i---i-. A- l---- n------------ A- l-d-r n-t-r-i-t-i-. ---------------------- Av läder naturligtvis. 0
To je naročito dobar kvalitet. D-------n--ä-s-i-----a-k--lit-t. D-- ä- e- s------- b-- k-------- D-t ä- e- s-r-k-l- b-a k-a-i-e-. -------------------------------- Det är en särskilt bra kvalitet. 0
A tašna ja zaista povoljna. Och----d--s-an-ä- --r-l---n my-k-t-p-i---r-. O-- h--------- ä- v-------- m----- p-------- O-h h-n-v-s-a- ä- v-r-l-g-n m-c-e- p-i-v-r-. -------------------------------------------- Och handväskan är verkligen mycket prisvärd. 0
Ova mi se sviđa. Ja- ty--e---m--e-. J-- t----- o- d--- J-g t-c-e- o- d-n- ------------------ Jag tycker om den. 0
Ovu ću uzeti. Jag ta- -e-. J-- t-- d--- J-g t-r d-n- ------------ Jag tar den. 0
Mogu li je eventualno zamijeniti? K---j-g-eve-t-el-t byt--d-n? K-- j-- e--------- b--- d--- K-n j-g e-e-t-e-l- b-t- d-n- ---------------------------- Kan jag eventuellt byta den? 0
Podrazumijeva se. Sj-l-k-art. S---------- S-ä-v-l-r-. ----------- Självklart. 0
Zapakovaćemo je kao poklon. V---l-r----den -----r----t. V- s--- i- d-- s-- p------- V- s-å- i- d-n s-m p-e-e-t- --------------------------- Vi slår in den som present. 0
Tamo preko je blagajna. D-r bo-ta ä- ka--a-. D-- b---- ä- k------ D-r b-r-a ä- k-s-a-. -------------------- Där borta är kassan. 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Ko razumije koga?

Na svijetu živi oko 7 milijardi ljudi. Svi oni govore neki jezik. Nažalost, on nije uvijek isti. Da bismo komunicirali s drugim narodima, moramo učiti jezike. To je često veoma mukotrpno. Međutim, postoje jezici koji su veoma slični. Njihovi govornici se razumiju bez da su usvojili drugi jezik. Taj se fenomen naziva mutual intelligibility . Pritom se razlikuju dvije varijante. Prva varijanta je međusobnо usmeno razumijevanje. Ovdje se govornici razumiju tokom međusobne usmene komunikacije. Međutim, pisani oblik drugih jezika ne razumiju. To je zbog različitih pisama jezika. Primjer za to su jezici hindi i urdu. Međusobno pismeno razumijevanje predstavlja drugu varijantu. U tom slučaju jezik se razumije u pisanom obliku. Međutim, kad govornici međusobno pričaju, jako se loše razumiju. Razlog tome je jako različit izgovor. Primjer za to su njemački i holandski jezik. Većina srodnih jezika sadrže obje varijante. To znači da su usmeno i pismeno uzajamno razumljivi. Primjer za to su ruski i ukrajinski ili tajlandski i laoski. Takođe postoji asimetričan oblik međusobnog razmijevanja. To je slučaj kad se govornici različito razumiju. Portugalci bolje razumiju Špance nego Španci Portugalce. Austrijanci takođe bolje razumiju Njemce nego obrnuto. Kod navedenih primjera prepreku predstavljaju izgovor i dijalekt. Ko želi voditi dobre razgovore, mora naučiti nešto novo...