Knjiga fraza

bs Prošlost 2   »   sv Förfluten tid 2

82 [osamdeset i dva]

Prošlost 2

Prošlost 2

82 [åttiotvå]

Förfluten tid 2

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski švedski Igra Više
Jesi li morao / morala zvati hitnu pomoć? Var--u-tv-ng-- a-- -i-------en ambu-ans? V-- d- t------ a-- r---- p- e- a-------- V-r d- t-u-g-n a-t r-n-a p- e- a-b-l-n-? ---------------------------------------- Var du tvungen att ringa på en ambulans? 0
Jesi li morao / morala zvati doktora? Va--du t--nge----------a ---er-en l-ka-e? V-- d- t------ a-- r---- e---- e- l------ V-r d- t-u-g-n a-t r-n-a e-t-r e- l-k-r-? ----------------------------------------- Var du tvungen att ringa efter en läkare? 0
Jesi li morao / morala zvati policiju? V-r-d---v--g-n at--ri-g---- --l-sen? V-- d- t------ a-- r---- p- p------- V-r d- t-u-g-n a-t r-n-a p- p-l-s-n- ------------------------------------ Var du tvungen att ringa på polisen? 0
Imate li broj telefona? Upravo sam ga imao / imala. Har n--t-lefonn-mr--- J---had- -et ---s. H-- n- t------------- J-- h--- d-- n---- H-r n- t-l-f-n-u-r-t- J-g h-d- d-t n-s-. ---------------------------------------- Har ni telefonnumret? Jag hade det nyss. 0
Imate li adresu? Upravo sam je imao / imala. H-r-ni -d-e--e-?-J-- ------en--yss. H-- n- a-------- J-- h--- d-- n---- H-r n- a-r-s-e-? J-g h-d- d-n n-s-. ----------------------------------- Har ni adressen? Jag hade den nyss. 0
Imate li plan grada? Upravo sam ga imao / imala. H---n-----d-kart-n----g -a-e-den nys-. H-- n- s----------- J-- h--- d-- n---- H-r n- s-a-s-a-t-n- J-g h-d- d-n n-s-. -------------------------------------- Har ni stadskartan? Jag hade den nyss. 0
Da li je došao na vrijeme? On nije mogao doći na vrijeme. Ko- ha--pu-k---gt? Ha-----de -nte--a-a-p-n-t--g. K-- h-- p--------- H-- k---- i--- v--- p-------- K-m h-n p-n-t-i-t- H-n k-n-e i-t- v-r- p-n-t-i-. ------------------------------------------------ Kom han punktligt? Han kunde inte vara punktlig. 0
Je li pronašao put? On nije mogao pronaći put. H-tta-e--a--v-g-n- Han kun-- -nt- -it-- -----. H------ h-- v----- H-- k---- i--- h---- v----- H-t-a-e h-n v-g-n- H-n k-n-e i-t- h-t-a v-g-n- ---------------------------------------------- Hittade han vägen? Han kunde inte hitta vägen. 0
Da li te je on razumio? On me nije mogao razumjeti. F------ han-di-? --n ku-de i-t- -örst--mig. F------ h-- d--- H-- k---- i--- f----- m--- F-r-t-d h-n d-g- H-n k-n-e i-t- f-r-t- m-g- ------------------------------------------- Förstod han dig? Han kunde inte förstå mig. 0
Zašto nisi mogao / mogla doći na vrijeme? Va-f-- -unde d- ------ar-----ktlig? V----- k---- d- i--- v--- p-------- V-r-ö- k-n-e d- i-t- v-r- p-n-t-i-? ----------------------------------- Varför kunde du inte vara punktlig? 0
Zašto nisi mogao / mogla pronaći put? Var--- --n-e--u-i-te----t-----e-? V----- k---- d- i--- h---- v----- V-r-ö- k-n-e d- i-t- h-t-a v-g-n- --------------------------------- Varför kunde du inte hitta vägen? 0
Zašto ga nisi mogao / mogla razumjeti? Va-fö- ku-de -u--n-e -ö-stå -o-o-? V----- k---- d- i--- f----- h----- V-r-ö- k-n-e d- i-t- f-r-t- h-n-m- ---------------------------------- Varför kunde du inte förstå honom? 0
Ja nisam mogao / mogla doći na vrijeme, jer nije bilo autobusa. J---k-nde---te-k---- ---ktl-g-, ef--rs---d-----te-g----nå--n----s. J-- k---- i--- k---- p--------- e------- d-- i--- g--- n---- b---- J-g k-n-e i-t- k-m-a p-n-t-i-t- e-t-r-o- d-t i-t- g-c- n-g-n b-s-. ------------------------------------------------------------------ Jag kunde inte komma punktligt, eftersom det inte gick någon buss. 0
Ja nisam mogao / mogla pronaći put, jer nisam imao plan grada. Ja----nd--i----hit-a--äge-- efte--o---a----te-h-d--n--on---a---a---. J-- k---- i--- h---- v----- e------- j-- i--- h--- n---- s---------- J-g k-n-e i-t- h-t-a v-g-n- e-t-r-o- j-g i-t- h-d- n-g-n s-a-s-a-t-. -------------------------------------------------------------------- Jag kunde inte hitta vägen, eftersom jag inte hade någon stadskarta. 0
Ja ga nisam mogao / mogla razumjeti, jer je muzika bila preglasna. J-- -unde-int---ör-tå --n--, eft--som-------n v-- så h--ljud-. J-- k---- i--- f----- h----- e------- m------ v-- s- h-------- J-g k-n-e i-t- f-r-t- h-n-m- e-t-r-o- m-s-k-n v-r s- h-g-j-d-. -------------------------------------------------------------- Jag kunde inte förstå honom, eftersom musiken var så högljudd. 0
Ja sam morao / morala uzeti taksi. Ja- var --u-ge----- -a en-ta--. J-- v-- t------ a-- t- e- t---- J-g v-r t-u-g-n a-t t- e- t-x-. ------------------------------- Jag var tvungen att ta en taxi. 0
Ja sam morao / morala kupiti plan grada. Ja--var --ung-- at- -öp- -n--tadskar--. J-- v-- t------ a-- k--- e- s---------- J-g v-r t-u-g-n a-t k-p- e- s-a-s-a-t-. --------------------------------------- Jag var tvungen att köpa en stadskarta. 0
Ja sam morao / morala isključiti radio. Jag --- tv-n--n att st-----av --di--. J-- v-- t------ a-- s----- a- r------ J-g v-r t-u-g-n a-t s-ä-g- a- r-d-o-. ------------------------------------- Jag var tvungen att stänga av radion. 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Strane jezike je bolje učiti u inostranstvu!

Odrasli jezike više ne uče tako lako kao djeca. Njihov mozak je potpuno razvijen. Stoga više ne može tako lako uspostavljati nove mreže. No svejedno odrasli mogu jako dobro naučiti jezik! Stoga treba otići u zemlju u kojoj se taj jezik govori. Strani jezik se posebno učinkovito uči u inostranstvu. To zna svako tko je već bio na jezičkom putovanju. U prirodnom se okruženju strani jezik uči puno brže. Novo istraživanje je nedavno došlo do zanimljivog rezultata. Ono pokazuje da se strani jezik u inostranstvu takođe uči drugačije! Mozak može strani jezik obrađivati kao maternji. Istraživači su dugo vjerovali da postoje različiti procesi učenja. Sada je eksperiment to i dokazao. Grupa ispitanika morala je naučiti izmišljeni jezik. Jedan dio ispitanika pohađao je nastavu. Drugi dio ispitanika učio je jezik u simuliranoj situaciji u inostranstvu. Ti ispitanici su se morali orijentirati u stranom okruženju. Svi ljudi s kojima su stupali u kontakt govorili su novi jezik. Ispitanici te grupe, dakle, nisu pripadali standardnim učenicima jezika. Pripadali su stranoj zajednici govornika. Tako su bili prisiljeni da se koriste novim jezikom. Nakon nekog vremena ispitanike se testiralo. Obje grupe su odmah pokazale dobro znanje novog jezika. Njihov mozak je obradio strani jezik, ali na različit način! Oni koji su jezik učili u “inostranstvu” pokazali su upadljivu aktivnost mozga. Njihov mozak je obrađivao stranu gramatiku kao gramatiku maternjeg jezika. Identificirani su isti mehanizmi kao i kod izvornih govornika. Jezičko putovanje je najljepši i najučinkovitiji oblik učenja!