Knjiga fraza

bs U hotelu – dolazak   »   sv På hotellet – ankomst

27 [dvadeset i sedam]

U hotelu – dolazak

U hotelu – dolazak

27 [tjugosju]

På hotellet – ankomst

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski švedski Igra Više
Imate li slobodnu sobu? Ha--n---t- --di-t--u-? Har ni ett ledigt rum? H-r n- e-t l-d-g- r-m- ---------------------- Har ni ett ledigt rum? 0
Rezervisao / rezervisala sam jednu sobu. Jag -----e--rv-rat ----r-m. Jag har reserverat ett rum. J-g h-r r-s-r-e-a- e-t r-m- --------------------------- Jag har reserverat ett rum. 0
Moje ime je Miler. Mi---namn-ä- M-lle-. Mitt namn är Müller. M-t- n-m- ä- M-l-e-. -------------------- Mitt namn är Müller. 0
Trebam jednokrevetnu sobu. Jag-behö-er --t enk--rum. Jag behöver ett enkelrum. J-g b-h-v-r e-t e-k-l-u-. ------------------------- Jag behöver ett enkelrum. 0
Trebam dvokrevetnu sobu. J-g--eh-v-- -tt -ub-----m. Jag behöver ett dubbelrum. J-g b-h-v-r e-t d-b-e-r-m- -------------------------- Jag behöver ett dubbelrum. 0
Koliko košta soba za jednu noć? H-r -ycke- k--ta--r--me- -ör--- --tt? Hur mycket kostar rummet för en natt? H-r m-c-e- k-s-a- r-m-e- f-r e- n-t-? ------------------------------------- Hur mycket kostar rummet för en natt? 0
Htio / htjela bih sobu sa kupatilom. J-g-sk---e ----a h- -tt--u- me- b----m. Jag skulle vilja ha ett rum med badrum. J-g s-u-l- v-l-a h- e-t r-m m-d b-d-u-. --------------------------------------- Jag skulle vilja ha ett rum med badrum. 0
Želim jednu sobu sa tušem. Ja--sk-l-- vilja -a et----- m-d-d--ch. Jag skulle vilja ha ett rum med dusch. J-g s-u-l- v-l-a h- e-t r-m m-d d-s-h- -------------------------------------- Jag skulle vilja ha ett rum med dusch. 0
Mogu li vidjeti sobu? Kan-jag f- ---t- på-ru--et? Kan jag få titta på rummet? K-n j-g f- t-t-a p- r-m-e-? --------------------------- Kan jag få titta på rummet? 0
Ima li ovdje garaža? F--ns-de--et--g-r-ge--är? Finns det ett garage här? F-n-s d-t e-t g-r-g- h-r- ------------------------- Finns det ett garage här? 0
Ima li ovdje sef? Finns---- -tt-k---as--- -är? Finns det ett kassaskåp här? F-n-s d-t e-t k-s-a-k-p h-r- ---------------------------- Finns det ett kassaskåp här? 0
Ima li ovdje faks? F--n--det--n-------r? Finns det en fax här? F-n-s d-t e- f-x h-r- --------------------- Finns det en fax här? 0
Dobro, uzeću sobu. B--- -a- -a- -um-et. Bra, jag tar rummet. B-a- j-g t-r r-m-e-. -------------------- Bra, jag tar rummet. 0
Ovdje su ključevi. Här-ä- --c----na. Här är nycklarna. H-r ä- n-c-l-r-a- ----------------- Här är nycklarna. 0
Ovdje je moj prtljag. Hä- är-mit---a--ge. Här är mitt bagage. H-r ä- m-t- b-g-g-. ------------------- Här är mitt bagage. 0
U koliko sati je doručak? Vilk-n tid-b-ir--et-f---o--? Vilken tid blir det frukost? V-l-e- t-d b-i- d-t f-u-o-t- ---------------------------- Vilken tid blir det frukost? 0
U koliko sati je ručak? V--------d----- d-t ---c-? Vilken tid blir det lunch? V-l-e- t-d b-i- d-t l-n-h- -------------------------- Vilken tid blir det lunch? 0
U koliko sati je večera? Vil--n-t---bl-r-d-t-mid--g? Vilken tid blir det middag? V-l-e- t-d b-i- d-t m-d-a-? --------------------------- Vilken tid blir det middag? 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Pauze su važne za uspješno učenje

Ko želi uspješnije učiti trebalo bi da češće pravi pauze! Do ovog su rezultata došla nova naučna istraživanja. Istraživači su ispitivali faze učenja. Pritom su simulirani različiti slučajevi učenja. Najbolje upijamo informacije u malim količinama. Shodno tome, ne bismo trebali nastojati naučiti previše odjedanput. Između nastavnih jedinica bi se uvijek trebala napraviti pauza. Uspješno učenje takođe zavisi od biohemijskih procesa. Ti procesi se odvijaju u mozgu. Oni određuju naš optimalan ritam učenja. Kad učimo nešto novo, naš mozak izlučuje određene tvari. Te tvari utječu na aktivnost naših moždanih stanica. Dva različita enzima igraju posebno važnu ulogu pri tome. Oni se oslobađaju prilikom učenja novih sadržaja. No ne oslobađaju se zajedno. Njihovo se djelovanje aktivira nakon nekog vremena. Najučinkovitije ipak učimo kad su oba enzima istovremeno prisutna. Uspjeh se jasno povećava kad napravimo više pauza. Dakle, smisleno je da pojedine faze učenja budu različitog trajanja. Dužina spauza bi takođetrebala biti različita. Idealno bi bilo da u početku prve dvije pauze traju deset minuta. Zatim slijedi pauza od pet minuta. Nakon toga bi trebala uslijediti još jedna pauza od 30 minuta. U pauzamaa naš mozak učinkovitije memorira nove sadržaje. Za vrijeme pauza bi trebalo napustiti radno mjesto. Osim toga, poželjno je kretati se tokom pauze. Prošetajte se između učenja! I nemojte imati grižnju savjesti – pritom takođe učite!
Da li ste to znali?
Litvanski spada u baltičke jezike. Govori ga više od 3 miliona ljudi. Oni žive u Litvaniji, Bjelorusiji i Poljskoj. Litvanski je u bližem srodstvu samo s latvijskim. Iako je Litvanija zaista mala zemlja, jezik se dijeli na puno dijalekata. Litvanski koristi latinična slova, ali ima i nekoliko posebnih znakova. Tipična crta ovog jezika je puno duplih vokala. A takođe ima više varijanata vokala kao na primjer kratki, dugi i nazalni. Izgovor litvanskog nije težak. Puno teži je naglasak jer je fleksibilan. To znači da se on orijentira prema gramatičkom obliku slova. Zanimljivo je da je litvanski veoma arhaičan jezik. Smatra se da je to jezik koji se najmanje udaljio od roditeljskog jezika. To znači da još uvijek veoma liči prvom indoevropskom jeziku. Ko želi znati kako su naši preci govorili, treba učiti litvanski…