Knjiga fraza

bs Ćaskanje 1   »   sv Småprat 1

20 [dvadeset]

Ćaskanje 1

Ćaskanje 1

20 [tjugo]

Småprat 1

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski švedski Igra Više
Raskomotite se! Slå-e- -er! S-- e- n--- S-å e- n-r- ----------- Slå er ner! 0
Osjećajte se kao kod kuće! K-nn -r -o- -emma! K--- e- s-- h----- K-n- e- s-m h-m-a- ------------------ Känn er som hemma! 0
Šta želite piti? V--------ni--a att-d-i-ka? V-- v--- n- h- a-- d------ V-d v-l- n- h- a-t d-i-k-? -------------------------- Vad vill ni ha att dricka? 0
Volite li muziku? Tycke--ni-om----ik? T----- n- o- m----- T-c-e- n- o- m-s-k- ------------------- Tycker ni om musik? 0
Ja volim klasičnu muziku. J-- tyc--r -m-k-as---k-musi-. J-- t----- o- k------- m----- J-g t-c-e- o- k-a-s-s- m-s-k- ----------------------------- Jag tycker om klassisk musik. 0
Ovdje su moji CD-ovi. H-r-är-m-na -d-s---or. H-- ä- m--- c--------- H-r ä- m-n- c---k-v-r- ---------------------- Här är mina cd-skivor. 0
Svirate li neki instrument? Sp-lar n------- in---ume-t? S----- n- n---- i---------- S-e-a- n- n-g-t i-s-r-m-n-? --------------------------- Spelar ni något instrument? 0
Ovdje je moja gitara. Här ä- min-g---rr. H-- ä- m-- g------ H-r ä- m-n g-t-r-. ------------------ Här är min gitarr. 0
Pjevate li rado? Ty-k----i-om-at---ju-g-? T----- n- o- a-- s------ T-c-e- n- o- a-t s-u-g-? ------------------------ Tycker ni om att sjunga? 0
Imate li djece? Har n----r-? H-- n- b---- H-r n- b-r-? ------------ Har ni barn? 0
Imate li psa? H-r------ ----? H-- n- e- h---- H-r n- e- h-n-? --------------- Har ni en hund? 0
Imate li mačku? Har-ni-e----t-? H-- n- e- k---- H-r n- e- k-t-? --------------- Har ni en katt? 0
Ovdje su moje knjige. H-r-ä- m-na-b-ck-r. H-- ä- m--- b------ H-r ä- m-n- b-c-e-. ------------------- Här är mina böcker. 0
Upravo čitam ovu knjigu. Jag-l--er jus--n--de----r b----. J-- l---- j--- n- d-- h-- b----- J-g l-s-r j-s- n- d-n h-r b-k-n- -------------------------------- Jag läser just nu den här boken. 0
Šta rado čitate? Va--tyck-r -i -m -t--läs-? V-- t----- n- o- a-- l---- V-d t-c-e- n- o- a-t l-s-? -------------------------- Vad tycker ni om att läsa? 0
Idete li rado na koncert? Tyc--r-----m a---g- -å -o-s-r-? T----- n- o- a-- g- p- k------- T-c-e- n- o- a-t g- p- k-n-e-t- ------------------------------- Tycker ni om att gå på konsert? 0
Idete li rado u pozorište? T--k-r-n- o----t g---å -ea-er? T----- n- o- a-- g- p- t------ T-c-e- n- o- a-t g- p- t-a-e-? ------------------------------ Tycker ni om att gå på teater? 0
Idete li rado u operu? T-c-er-ni--m-att gå p- ----a-? T----- n- o- a-- g- p- o------ T-c-e- n- o- a-t g- p- o-e-a-? ------------------------------ Tycker ni om att gå på operan? 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Maternji jezik? Očinski jezik!

Od koga ste kao dijete učili jezik? Sigurno ćete sad reći: Od majke! To misli većina ljudi na svijetu. Pojam maternjeg jezika prisutan je u gotovo svih naroda. Poznaju ga i Englezi i Kinezi. Možda zbog toga što majka provodi više vremena s djecom. Novija istraživanja dolaze naime do drugačijih rezultata. Ona pokazuju da je naš jezik najčešće jezik naših očeva. Istraživači su ispitivali nasljedstva i jezike pomiješanih naroda. Kod takvih naroda roditelji su bili različitog kulturnog porijekla. Ti narodi nastali su prije više tisuća godina. Razlog tome su bile velike seobe naroda. Nasljeđe tih pomiješanih naroda se genetički analiziralo. Potom se ono uporedilo s jezikom naroda. Većina naroda govori jezikom svojih muških predaka. Drugim riječima, jezik zemlje pripada Y-hromosomu. Muškarci su, dakle, svoj jezik donijeli u strane zemlje. A žene tamo su novi jezik preuzele od muškaraca. Međutim, i dan-danas očevi imaju veliki utjecaj na naš jezik. Jer se bebe pri učenju usmjeravaju na jezik svojih očeva. Očevi znatno manje pričaju sa svojom djecom. Muška rečenična struktura je takođe jednostavnija od ženske. Stoga je jezik očeva pogodniji za bebe. On ih ne opterećuje i stoga je lakši za usvajanje. Zato djeca kad pričaju radije oponašaju oca nego mamu. Kasnije naš jezik više oblikuje majčin vokabular nego očev. Time na naš jezik utječu i majka i otac. Stoga bi se maternji jezik trebao zvati roditeljski jezik!
Da li ste to znali?
Italijanski spada u romanske jezike. To znači da se razvio iz latinskog. Italijanski je maternji jezik za oko 70 miliona ljudi. Većina njih živi u Italiji. Ali italijanski se razumije i u Sloveniji i Hrvatskoj. Kolonijalnom politikom jezik se prije proširio do Afrike. U Libiji, Somaliji i Eritreji i danas puno starijih ljudi razumije italijanski. I brojni iseljenici donose ovaj jezik u novu domovinu. Prije svega u Južnoj Americi ima puno zajednicа koje govore italijanski. Tamo se često italijanski pomiješao sa španskim pa su se stvorili novi jezici. Posebnost italijanskog je puno različitih dijalekata. Neki naučnici govore pri tome čak o posebnim jezicima. Pravopis italijanskog nije težak, on se oslanja na izgovor. Za mnoge je italijanski najljepši jezik na svijetu! Možda i zato što je to jezik muzike, dizajna i kulinarstva?