Knjiga fraza

bs Sati   »   uk Години доби

8 [osam]

Sati

Sati

8 [вісім]

8 [visim]

Години доби

[Hodyny doby]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski ukrajinski Igra Više
Izvinite! / Oprostite! Виб-ч--! В------- В-б-ч-е- -------- Вибачте! 0
V-b-ch--! V-------- V-b-c-t-! --------- Vybachte!
Molim Vas, koliko je sati? Скажіть --дь--аск-,-ко-ра----и--? С------ б---------- к---- г------ С-а-і-ь б-д---а-к-, к-т-а г-д-н-? --------------------------------- Скажіть будь-ласка, котра година? 0
Ska--i-ʹ bud--las-a, -otr--h--y--? S------- b---------- k---- h------ S-a-h-t- b-d---a-k-, k-t-a h-d-n-? ---------------------------------- Skazhitʹ budʹ-laska, kotra hodyna?
Mnogo hvala! Щи-о-д-к-ю. Щ--- д----- Щ-р- д-к-ю- ----------- Щиро дякую. 0
Sh-h-ro-d--ku-u. S------ d------- S-c-y-o d-a-u-u- ---------------- Shchyro dyakuyu.
Jedan je sat. Пер---г--и-а. П---- г------ П-р-а г-д-н-. ------------- Перша година. 0
Persh---o-y--. P----- h------ P-r-h- h-d-n-. -------------- Persha hodyna.
Dva su sata. Д-у-а-годи--. Д---- г------ Д-у-а г-д-н-. ------------- Друга година. 0
Dru---h--y-a. D---- h------ D-u-a h-d-n-. ------------- Druha hodyna.
Tri su sata. Т-ет- годи-а. Т---- г------ Т-е-я г-д-н-. ------------- Третя година. 0
T-e-ya h-d---. T----- h------ T-e-y- h-d-n-. -------------- Tretya hodyna.
Četiri su sata. Ч--верт- ---ин-. Ч------- г------ Ч-т-е-т- г-д-н-. ---------------- Четверта година. 0
Chet-er-- --dyn-. C-------- h------ C-e-v-r-a h-d-n-. ----------------- Chetverta hodyna.
Pet je sati. П’я-- година. П---- г------ П-я-а г-д-н-. ------------- П’ята година. 0
P-ya-- h-d--a. P----- h------ P-y-t- h-d-n-. -------------- Pʺyata hodyna.
Šest je sati. Шо-та-го---а. Ш---- г------ Ш-с-а г-д-н-. ------------- Шоста година. 0
S-ost---ody--. S----- h------ S-o-t- h-d-n-. -------------- Shosta hodyna.
Sedam je sati. Сьо------ина. С---- г------ С-о-а г-д-н-. ------------- Сьома година. 0
Sʹom- h--y--. S---- h------ S-o-a h-d-n-. ------------- Sʹoma hodyna.
Osam je sati. В----а год-н-. В----- г------ В-с-м- г-д-н-. -------------- Восьма година. 0
Vo-ʹ-a---dy-a. V----- h------ V-s-m- h-d-n-. -------------- Vosʹma hodyna.
Devet je sati. Д--------о--на. Д------ г------ Д-в-я-а г-д-н-. --------------- Дев’ята година. 0
De----t- -o-yna. D------- h------ D-v-y-t- h-d-n-. ---------------- Devʺyata hodyna.
Deset je sati. Дес-т- го--на. Д----- г------ Д-с-т- г-д-н-. -------------- Десята година. 0
Desyata h-dyn-. D------ h------ D-s-a-a h-d-n-. --------------- Desyata hodyna.
Jedanaest je sati. Оди-ад-ята г-д-н-. О--------- г------ О-и-а-ц-т- г-д-н-. ------------------ Одинадцята година. 0
Od-n-d-s--t-------a. O----------- h------ O-y-a-t-y-t- h-d-n-. -------------------- Odynadtsyata hodyna.
Dvanaest je sati. Д-а----я-а -од--а. Д--------- г------ Д-а-а-ц-т- г-д-н-. ------------------ Дванадцята година. 0
D-a-a-tsya-a hod--a. D----------- h------ D-a-a-t-y-t- h-d-n-. -------------------- Dvanadtsyata hodyna.
Jedna minuta ima šezdeset sekundi. Х-или-- має ш-с---с---се----. Х------ м-- ш-------- с------ Х-и-и-а м-є ш-с-д-с-т с-к-н-. ----------------------------- Хвилина має шістдесят секунд. 0
Khvyl---------shis---syat-sekund. K------- m--- s---------- s------ K-v-l-n- m-y- s-i-t-e-y-t s-k-n-. --------------------------------- Khvylyna maye shistdesyat sekund.
Jedan sat ima šezdeset minuta. Год-на ----ш-ст---я----илин. Г----- м-- ш-------- х------ Г-д-н- м-є ш-с-д-с-т х-и-и-. ---------------------------- Година має шістдесят хвилин. 0
Hod--a -ay--sh-s--e---t-khvyl--. H----- m--- s---------- k------- H-d-n- m-y- s-i-t-e-y-t k-v-l-n- -------------------------------- Hodyna maye shistdesyat khvylyn.
Jedan dan ima dvadeset i četiri sata. Де-----є-д-а-ц-т- ч---р- г-д---. Д--- м-- д------- ч----- г------ Д-н- м-є д-а-ц-т- ч-т-р- г-д-н-. -------------------------------- День має двадцять чотири години. 0
D-n--ma---dvad-syatʹ -ho-yry--odyny. D--- m--- d--------- c------ h------ D-n- m-y- d-a-t-y-t- c-o-y-y h-d-n-. ------------------------------------ Denʹ maye dvadtsyatʹ chotyry hodyny.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Jezičke porodice

Na zemlji živi gotovo 7 milijardi ljudi. I oni govore gotovo 7.000 različitih jezika! Poput ljudi, jezici takođe mogu biti u srodstvu. To znači da potječu iz jednog zajedničkog prajezika. Takođe postoje jezici koji su potpuno izolirani. Oni ni s jednim drugim jezikom nisu genetski povezani. U Evropi, na primjer, u izolirani jezik spada baskijski. Većina jezika ima svoje “roditelje”, “djecu” ili “braću i sestre”. Dakle, spadaju u određenu jezičku porodicu. Upoređivanjem se prepoznaje sličnost jezika. Jezikoslovci danas navode oko 300 genetskih cjelina. Tu spada 180 jezičkih porodica koje se sastoje od više od jednog jezika. Ostatak čini 120 izoliranih jezika. Najveća jezična porodica je indoevropska jezička porodica. Ona obuhvataоко 280 jezika. Tu spadaju romanski, germanski i slavenski jezici. To čini više od 3 milijarde govornika na svim kontinentima! Sino-tibetanska jezička porodica prevladava u Aziji. Ima više od 1300 miliona govornika. Najvažniji sino-tibetanski jezik je kineski. Treća najveća jezička porodica nalazi se u Africi. Imenovana je prema svom području širenja: Niger-Kongo. U nju spada “samo” 350 miliona govornika. Swahili je glavni jezik te porodice. Uglavnom vrijedi: veća srodnost - bolje razumijevanje. Ljudi koji se sporazumijevaju srodnim jezicima, razumiju se dobro. Oni mogu relativno lako naučiti drugi jezik. Stoga, učite jezike – porodična druženja su uvijek lijepa!
Da li ste to znali?
Njemački je maternji jezik za više od 90 miliona ljudi. Oni žive uglavnom u Njemačkoj, Austriji i Švicarskoj. I u Belgiji, Lihtenštajnu, sjevernoj Italiji i Luksemburgu se govori njemački. Pored maternjih govornika ima još 80 miliona ljudi koji razumiju njemački. Njemački je, naime, strani jezik koji uči najviše ljudi. Kao i engleski i holandski spada u zapadnogermanske jezike. Kroz mnoge vijekove je doživio utjecaj drugih jezika. Razlog tome je što se područje jezika nalazi u središtu Evrope. Danas se prije svega engleske riječi integriraju u njemački leksički fond. Sljedeća karakteristika njemačkog jezika su razni dijalekti. Međutim, oni jako gube na značaju. Prije svega putem medija se sve više širi standarni jezik. Zato mnoge škole žele da se u njima opet izučavaju dijelekti. Gramatika njemačkog nije baš jednostavna, ali trud se isplati! Jer njemački spada u deset najvažnijih jezika na svijetu...