Knjiga fraza

bs nešto željeti   »   sq tё dёshirosh diçka

70 [sedamdeset]

nešto željeti

nešto željeti

70 [shtatёdhjetё]

tё dёshirosh diçka

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski albanski Igra Više
Želite li pušiti? A-dё---r-n- tё -i-- -uh--? A d-------- t- p--- d----- A d-s-i-o-i t- p-n- d-h-n- -------------------------- A dёshironi tё pini duhan? 0
Želite li plesati? A-dёs--r-n--t---ёrc---? A d-------- t- k------- A d-s-i-o-i t- k-r-e-i- ----------------------- A dёshironi tё kёrceni? 0
Želite li šetati? A---s-iron- -- -il-i----tit-e? A d-------- t- d---- s-------- A d-s-i-o-i t- d-l-i s-ё-i-j-? ------------------------------ A dёshironi tё dilni shёtitje? 0
Ja želim pušiti. Dё-hir-j -ё -i--u---. D------- t- p- d----- D-s-i-o- t- p- d-h-n- --------------------- Dёshiroj tё pi duhan. 0
Želiš li cigaretu? A dё-h---- --ё-ci-a--? A d------- n-- c------ A d-s-i-o- n-ё c-g-r-? ---------------------- A dёshiron njё cigare? 0
On želi vatru. A--dёs----- -j-rr. A- d------- z----- A- d-s-i-o- z-a-r- ------------------ Ai dёshiron zjarr. 0
Ja želim nešto piti. D--h--oj t- p- diçka. D------- t- p- d----- D-s-i-o- t- p- d-ç-a- --------------------- Dёshiroj tё pi diçka. 0
Ja želim nešto jesti. Dё--iroj ---h--d-ç-a. D------- t- h- d----- D-s-i-o- t- h- d-ç-a- --------------------- Dёshiroj tё ha diçka. 0
Ja se želim malo odmoriti. D---iroj--ё---s--j ---. D------- t- p----- p--- D-s-i-o- t- p-s-o- p-k- ----------------------- Dёshiroj tё pushoj pak. 0
Ja Vas želim nešto pitati. Dё-hir----’ju -ye- p--------. D------- t--- p--- p-- d----- D-s-i-o- t-j- p-e- p-r d-ç-a- ----------------------------- Dёshiroj t’ju pyes pёr diçka. 0
Ja Vas želim za nešto zamoliti. Dё-hir-j----u-k--k---d-çka. D------- t--- k----- d----- D-s-i-o- t-j- k-r-o- d-ç-a- --------------------------- Dёshiroj t’ju kёrkoj diçka. 0
Ja Vas želim na nešto pozvati. Dёshi-----’ju -t-j-pёr-d-ku. D------- t--- f--- p-- d---- D-s-i-o- t-j- f-o- p-r d-k-. ---------------------------- Dёshiroj t’ju ftoj pёr diku. 0
Šta želite, molim? Çf-rё-dёsh--o-i -u-----m? Ç---- d-------- j- l----- Ç-a-ё d-s-i-o-i j- l-t-m- ------------------------- Çfarё dёshironi ju lutem? 0
Želite li kafu? A --s-----i--j- k-fe? A d-------- n-- k---- A d-s-i-o-i n-ё k-f-? --------------------- A dёshironi njё kafe? 0
Ili radije želite čaj? A-o--u-pё-----mё----m----- -a-? A-- j- p----- m- s---- n-- ç--- A-o j- p-l-e- m- s-u-ё n-ё ç-j- ------------------------------- Apo ju pёlqen mё shumё njё çaj? 0
Mi se želimo voziti kući. D--hi-ojm- tё -hk-jm- n- ---ё--. D--------- t- s------ n- s------ D-s-i-o-m- t- s-k-j-ё n- s-t-p-. -------------------------------- Dёshirojmë tё shkojmё nё shtёpi. 0
Želite li vi taksi? A-d-s--r--i nj--ta---? A d-------- n-- t----- A d-s-i-o-i n-ё t-k-i- ---------------------- A dёshironi njё taksi? 0
Oni žele telefonirati. At---ё-h---j-ë -ё -e------jnё. A-- d--------- t- t----------- A-a d-s-i-o-n- t- t-l-f-n-j-ё- ------------------------------ Ata dёshirojnë tё telefonojnё. 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Dva jezika = dva centra za govor!

Našem mozgu je svejedno kada učimo neki jezik. Jer različite jezike pohranjuje u različitim područjima. Ne pohranjuju se svi jezici koje učimo na istom mjestu. Jezici koje učimo kao odrasli imaju vlastiti spremnik. To znači da mozak obrađuje nova pravila na jednom drugom mjestu. Ne pohranjuju se zajedno s materinjim jezikom. Ljudima koji odrastaju dvojezično potrebno je samo jedno područje. Do tog zaključka se došlo u mnogim istraživanja. Neuronaučnici su ispitivali različite ispitanike. Ti ispitanici su tečno govorili dva jezika. Međutim, jedan dio ispitanika je odrastao s dva jezika. Drugi dio je kasnije naučio drugi jezik. Istraživači su mjerili moždanu aktivnost tokom jezičkih testova. Tako su vidjeli koja područja mozga rade kod testova. I uvidjeli su da “kasniji” učenici imaju dva jezična centra! Istraživači su već duže vrijeme pretpostavljali da je to tako. Ljudi s ozljedama mozga pokazuju različite simptome. Na taj način ozljeda mozga vodi do poteškoća u govoru. Oboljeli tako ne mogu izgovoriti ili razumjeti riječi. Međutim, ponekad dvojezičke žrtve nesreće pokazuju neobične simptome. Njihove jezičke poteškoće ne moraju uvijek pogoditi oba jezika. Ako je ozlijeđeno samo jedno područje mozga, drugo može još uvijek funkcionirati. Tada pacijenti govore jedan jezik bolje od drugog. Dva jezika se opet nauče različitim tempom. To dokazuje da se oba jezika ne pohranjuju na isto mjesto. Budući da se ne nauče istovremeno, formiraju se dva centra. Još nije poznato na koji tačno način naš mozak upravlja s više jezika. Međutim, nova saznanja bi mogla dovesti do novih strategija učenja.