Knjiga fraza

bs nešto željeti   »   no ville noe 1

70 [sedamdeset]

nešto željeti

nešto željeti

70 [sytti]

ville noe 1

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski norveški Igra Više
Želite li pušiti? Vi---- r---e? V-- d- r----- V-l d- r-y-e- ------------- Vil du røyke? 0
Želite li plesati? V-- du d-ns-? V-- d- d----- V-l d- d-n-e- ------------- Vil du danse? 0
Želite li šetati? Vi- -u -- e- -ur? V-- d- g- e- t--- V-l d- g- e- t-r- ----------------- Vil du gå en tur? 0
Ja želim pušiti. J-----l -j---e r-y-e. J-- v-- g----- r----- J-g v-l g-e-n- r-y-e- --------------------- Jeg vil gjerne røyke. 0
Želiš li cigaretu? V-l -u--a-e--s---r--t? V-- d- h- e- s-------- V-l d- h- e- s-g-r-t-? ---------------------- Vil du ha en sigarett? 0
On želi vatru. H-- vi- -a -y-. H-- v-- h- f--- H-n v-l h- f-r- --------------- Han vil ha fyr. 0
Ja želim nešto piti. Jeg v-l gje-n---a-------d-ikke. J-- v-- g----- h- n-- å d------ J-g v-l g-e-n- h- n-e å d-i-k-. ------------------------------- Jeg vil gjerne ha noe å drikke. 0
Ja želim nešto jesti. J-- v-l--je-ne --i-e---e. J-- v-- g----- s---- n--- J-g v-l g-e-n- s-i-e n-e- ------------------------- Jeg vil gjerne spise noe. 0
Ja se želim malo odmoriti. Je----l gje-ne -v--e --t-. J-- v-- g----- h---- l---- J-g v-l g-e-n- h-i-e l-t-. -------------------------- Jeg vil gjerne hvile litt. 0
Ja Vas želim nešto pitati. Jeg --- gj--n- ----r--d-- no-. J-- v-- g----- s----- d-- n--- J-g v-l g-e-n- s-ø-r- d-g n-e- ------------------------------ Jeg vil gjerne spørre deg noe. 0
Ja Vas želim za nešto zamoliti. J---vil-gjer-e be deg -m n-e. J-- v-- g----- b- d-- o- n--- J-g v-l g-e-n- b- d-g o- n-e- ----------------------------- Jeg vil gjerne be deg om noe. 0
Ja Vas želim na nešto pozvati. Je- v-- gj-rne in--te---d-g----n--. J-- v-- g----- i------- d-- p- n--- J-g v-l g-e-n- i-v-t-r- d-g p- n-e- ----------------------------------- Jeg vil gjerne invitere deg på noe. 0
Šta želite, molim? H-a-----d- --? H-- v-- d- h-- H-a v-l d- h-? -------------- Hva vil du ha? 0
Želite li kafu? Vil du-h---n kaffe? V-- d- h- e- k----- V-l d- h- e- k-f-e- ------------------- Vil du ha en kaffe? 0
Ili radije želite čaj? E---r vil-du--e---- ----n---? E---- v-- d- h----- h- e- t-- E-l-r v-l d- h-l-e- h- e- t-? ----------------------------- Eller vil du heller ha en te? 0
Mi se želimo voziti kući. Vi--i---j---e-k-øre-h--m. V- v-- g----- k---- h---- V- v-l g-e-n- k-ø-e h-e-. ------------------------- Vi vil gjerne kjøre hjem. 0
Želite li vi taksi? V---d-re--a -- ---sj-? V-- d--- h- e- d------ V-l d-r- h- e- d-o-j-? ---------------------- Vil dere ha en drosje? 0
Oni žele telefonirati. D- vil-g-ern---i-g-. D- v-- g----- r----- D- v-l g-e-n- r-n-e- -------------------- De vil gjerne ringe. 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Dva jezika = dva centra za govor!

Našem mozgu je svejedno kada učimo neki jezik. Jer različite jezike pohranjuje u različitim područjima. Ne pohranjuju se svi jezici koje učimo na istom mjestu. Jezici koje učimo kao odrasli imaju vlastiti spremnik. To znači da mozak obrađuje nova pravila na jednom drugom mjestu. Ne pohranjuju se zajedno s materinjim jezikom. Ljudima koji odrastaju dvojezično potrebno je samo jedno područje. Do tog zaključka se došlo u mnogim istraživanja. Neuronaučnici su ispitivali različite ispitanike. Ti ispitanici su tečno govorili dva jezika. Međutim, jedan dio ispitanika je odrastao s dva jezika. Drugi dio je kasnije naučio drugi jezik. Istraživači su mjerili moždanu aktivnost tokom jezičkih testova. Tako su vidjeli koja područja mozga rade kod testova. I uvidjeli su da “kasniji” učenici imaju dva jezična centra! Istraživači su već duže vrijeme pretpostavljali da je to tako. Ljudi s ozljedama mozga pokazuju različite simptome. Na taj način ozljeda mozga vodi do poteškoća u govoru. Oboljeli tako ne mogu izgovoriti ili razumjeti riječi. Međutim, ponekad dvojezičke žrtve nesreće pokazuju neobične simptome. Njihove jezičke poteškoće ne moraju uvijek pogoditi oba jezika. Ako je ozlijeđeno samo jedno područje mozga, drugo može još uvijek funkcionirati. Tada pacijenti govore jedan jezik bolje od drugog. Dva jezika se opet nauče različitim tempom. To dokazuje da se oba jezika ne pohranjuju na isto mjesto. Budući da se ne nauče istovremeno, formiraju se dva centra. Još nije poznato na koji tačno način naš mozak upravlja s više jezika. Međutim, nova saznanja bi mogla dovesti do novih strategija učenja.