Knjiga fraza

bs nešto željeti   »   af om van iets te hou

70 [sedamdeset]

nešto željeti

nešto željeti

70 [sewentig]

om van iets te hou

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski afrikaans Igra Više
Želite li pušiti? Wil-u-r---? W-- u r---- W-l u r-o-? ----------- Wil u rook? 0
Želite li plesati? W-l u--a--? W-- u d---- W-l u d-n-? ----------- Wil u dans? 0
Želite li šetati? W---u-ga-n s-a-? W-- u g--- s---- W-l u g-a- s-a-? ---------------- Wil u gaan stap? 0
Ja želim pušiti. Ek w-l--raa---ook. E- w-- g---- r---- E- w-l g-a-g r-o-. ------------------ Ek wil graag rook. 0
Želiš li cigaretu? Wi--j- ’- --g-re---ê? W-- j- ’- s------ h-- W-l j- ’- s-g-r-t h-? --------------------- Wil jy ’n sigaret hê? 0
On želi vatru. Hy-s-ek--n---ur--utj-e-- aans--ker. H- s--- ’- v---------- / a--------- H- s-e- ’- v-u-h-u-j-e / a-n-t-k-r- ----------------------------------- Hy soek ’n vuurhoutjie / aansteker. 0
Ja želim nešto piti. E--wi- g--a--i--s----n-. E- w-- g---- i--- d----- E- w-l g-a-g i-t- d-i-k- ------------------------ Ek wil graag iets drink. 0
Ja želim nešto jesti. E--w-l --aag -ets e--. E- w-- g---- i--- e--- E- w-l g-a-g i-t- e-t- ---------------------- Ek wil graag iets eet. 0
Ja se želim malo odmoriti. E--wi-----------tjie--nts--n. E- w-- g---- b------ o------- E- w-l g-a-g b-e-j-e o-t-p-n- ----------------------------- Ek wil graag bietjie ontspan. 0
Ja Vas želim nešto pitati. Ek--il-u g-aa--ie-----a. E- w-- u g---- i--- v--- E- w-l u g-a-g i-t- v-a- ------------------------ Ek wil u graag iets vra. 0
Ja Vas želim za nešto zamoliti. E- w-l-u-gr--g-vir----s vra. E- w-- u g---- v-- i--- v--- E- w-l u g-a-g v-r i-t- v-a- ---------------------------- Ek wil u graag vir iets vra. 0
Ja Vas želim na nešto pozvati. Ek w-- - g---g ---ie-s --t----. E- w-- u g---- n- i--- u------- E- w-l u g-a-g n- i-t- u-t-o-i- ------------------------------- Ek wil u graag na iets uitnooi. 0
Šta želite, molim? Wa--w-l----ê? W-- w-- u h-- W-t w-l u h-? ------------- Wat wil u hê? 0
Želite li kafu? Wil - kof--e -ê? W-- u k----- h-- W-l u k-f-i- h-? ---------------- Wil u koffie hê? 0
Ili radije želite čaj? Of--il ---ie--r tee -ê? O- w-- u l----- t-- h-- O- w-l u l-e-e- t-e h-? ----------------------- Of wil u liewer tee hê? 0
Mi se želimo voziti kući. Ons w-l hu---toe---. O-- w-- h--- t-- r-- O-s w-l h-i- t-e r-. -------------------- Ons wil huis toe ry. 0
Želite li vi taksi? So-k--u--e-’---a-i? S--- j---- ’- t---- S-e- j-l-e ’- t-x-? ------------------- Soek julle ’n taxi? 0
Oni žele telefonirati. H--l--w-l-gr-ag--- op-oe- --a-. H---- w-- g---- ’- o----- m---- H-l-e w-l g-a-g ’- o-r-e- m-a-. ------------------------------- Hulle wil graag ’n oproep maak. 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Dva jezika = dva centra za govor!

Našem mozgu je svejedno kada učimo neki jezik. Jer različite jezike pohranjuje u različitim područjima. Ne pohranjuju se svi jezici koje učimo na istom mjestu. Jezici koje učimo kao odrasli imaju vlastiti spremnik. To znači da mozak obrađuje nova pravila na jednom drugom mjestu. Ne pohranjuju se zajedno s materinjim jezikom. Ljudima koji odrastaju dvojezično potrebno je samo jedno područje. Do tog zaključka se došlo u mnogim istraživanja. Neuronaučnici su ispitivali različite ispitanike. Ti ispitanici su tečno govorili dva jezika. Međutim, jedan dio ispitanika je odrastao s dva jezika. Drugi dio je kasnije naučio drugi jezik. Istraživači su mjerili moždanu aktivnost tokom jezičkih testova. Tako su vidjeli koja područja mozga rade kod testova. I uvidjeli su da “kasniji” učenici imaju dva jezična centra! Istraživači su već duže vrijeme pretpostavljali da je to tako. Ljudi s ozljedama mozga pokazuju različite simptome. Na taj način ozljeda mozga vodi do poteškoća u govoru. Oboljeli tako ne mogu izgovoriti ili razumjeti riječi. Međutim, ponekad dvojezičke žrtve nesreće pokazuju neobične simptome. Njihove jezičke poteškoće ne moraju uvijek pogoditi oba jezika. Ako je ozlijeđeno samo jedno područje mozga, drugo može još uvijek funkcionirati. Tada pacijenti govore jedan jezik bolje od drugog. Dva jezika se opet nauče različitim tempom. To dokazuje da se oba jezika ne pohranjuju na isto mjesto. Budući da se ne nauče istovremeno, formiraju se dva centra. Još nije poznato na koji tačno način naš mozak upravlja s više jezika. Međutim, nova saznanja bi mogla dovesti do novih strategija učenja.