Knjiga fraza

bs nešto željeti   »   uk Хотіти що-небудь

70 [sedamdeset]

nešto željeti

nešto željeti

70 [сімдесят]

70 [simdesyat]

Хотіти що-небудь

[Khotity shcho-nebudʹ]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski ukrajinski Igra Više
Želite li pušiti? Хо-ете-к-р---? Х----- к------ Х-ч-т- к-р-т-? -------------- Хочете курити? 0
Kho---te--ur-ty? K------- k------ K-o-h-t- k-r-t-? ---------------- Khochete kuryty?
Želite li plesati? Х--е-е т-н---ати? Х----- т--------- Х-ч-т- т-н-ю-а-и- ----------------- Хочете танцювати? 0
Kh-c-et- -an-sy-vat-? K------- t----------- K-o-h-t- t-n-s-u-a-y- --------------------- Khochete tantsyuvaty?
Želite li šetati? Х-ч-т- й-- гул--и? Х----- й-- г------ Х-ч-т- й-и г-л-т-? ------------------ Хочете йти гуляти? 0
K--c--t--y--- h-l-a--? K------- y--- h------- K-o-h-t- y-t- h-l-a-y- ---------------------- Khochete y̆ty hulyaty?
Ja želim pušiti. Я------к-ри-и. Я х--- к------ Я х-ч- к-р-т-. -------------- Я хочу курити. 0
YA kh-c-u--uryty. Y- k----- k------ Y- k-o-h- k-r-t-. ----------------- YA khochu kuryty.
Želiš li cigaretu? Т- ----в -и-ц-га-к-? Т- х---- б- ц------- Т- х-т-в б- ц-г-р-у- -------------------- Ти хотів би цигарку? 0
T------iv--- tsy---k-? T- k----- b- t-------- T- k-o-i- b- t-y-a-k-? ---------------------- Ty khotiv by tsyharku?
On želi vatru. В-н-хо-ів би --г-ю. В-- х---- б- в----- В-н х-т-в б- в-г-ю- ------------------- Він хотів би вогню. 0
Vi- kho-i- b- --hny-. V-- k----- b- v------ V-n k-o-i- b- v-h-y-. --------------------- Vin khotiv by vohnyu.
Ja želim nešto piti. Я-х-ч--пи-и. Я х--- п---- Я х-ч- п-т-. ------------ Я хочу пити. 0
Y----ochu p-ty. Y- k----- p---- Y- k-o-h- p-t-. --------------- YA khochu pyty.
Ja želim nešto jesti. Я-х-ч---с--. Я х--- ї---- Я х-ч- ї-т-. ------------ Я хочу їсти. 0
Y--k-oc-u--̈s--. Y- k----- i----- Y- k-o-h- i-s-y- ---------------- YA khochu ïsty.
Ja se želim malo odmoriti. Я--оч- в---о-ит-. Я х--- в--------- Я х-ч- в-д-о-и-и- ----------------- Я хочу відпочити. 0
Y- --och--v-d--chyty. Y- k----- v---------- Y- k-o-h- v-d-o-h-t-. --------------------- YA khochu vidpochyty.
Ja Vas želim nešto pitati. Я-х--у В-с д-щ- ---и----. Я х--- В-- д--- з-------- Я х-ч- В-с д-щ- з-п-т-т-. ------------------------- Я хочу Вас дещо запитати. 0
Y--kho--u--as-d---c-- zapytaty. Y- k----- V-- d------ z-------- Y- k-o-h- V-s d-s-c-o z-p-t-t-. ------------------------------- YA khochu Vas deshcho zapytaty.
Ja Vas želim za nešto zamoliti. Я х-чу -ас---що----росит-. Я х--- В-- д--- п--------- Я х-ч- В-с д-щ- п-п-о-и-и- -------------------------- Я хочу Вас дещо попросити. 0
YA-khoch- --- d---c-- ----os---. Y- k----- V-- d------ p--------- Y- k-o-h- V-s d-s-c-o p-p-o-y-y- -------------------------------- YA khochu Vas deshcho poprosyty.
Ja Vas želim na nešto pozvati. Я-хо-----с-к---сь--апр-сит-. Я х--- В-- к----- з--------- Я х-ч- В-с к-д-с- з-п-о-и-и- ---------------------------- Я хочу Вас кудись запросити. 0
Y- -h-c-u V-s ku-ys- zapr---ty. Y- k----- V-- k----- z--------- Y- k-o-h- V-s k-d-s- z-p-o-y-y- ------------------------------- YA khochu Vas kudysʹ zaprosyty.
Šta želite, molim? Щ- Ви--о-е-----пи--? Щ- В- х----- в------ Щ- В- х-ч-т- в-п-т-? -------------------- Що Ви хочете випити? 0
S---o-V- kho--ete--y-y--? S---- V- k------- v------ S-c-o V- k-o-h-t- v-p-t-? ------------------------- Shcho Vy khochete vypyty?
Želite li kafu? Ч- хо-і-- - -и к--и? Ч- х----- б В- к---- Ч- х-т-л- б В- к-в-? -------------------- Чи хотіли б Ви кави? 0
C------tily b-V- --v-? C-- k------ b V- k---- C-y k-o-i-y b V- k-v-? ---------------------- Chy khotily b Vy kavy?
Ili radije želite čaj? Ч- -о--ли б -и--р-щ- ---? Ч- х----- б В- к---- ч--- Ч- х-т-л- б В- к-а-е ч-ю- ------------------------- Чи хотіли б Ви краще чаю? 0
Ch---hotil--b -y---ashc-e c-ayu? C-- k------ b V- k------- c----- C-y k-o-i-y b V- k-a-h-h- c-a-u- -------------------------------- Chy khotily b Vy krashche chayu?
Mi se želimo voziti kući. Ми х--іли----оїхат- --д-му. М- х----- б п------ д------ М- х-т-л- б п-ї-а-и д-д-м-. --------------------------- Ми хотіли б поїхати додому. 0
My-k----ly-----i-khat- do--m-. M- k------ b p-------- d------ M- k-o-i-y b p-i-k-a-y d-d-m-. ------------------------------ My khotily b poïkhaty dodomu.
Želite li vi taksi? Ч- хоті-- б--и-так-і? Ч- х----- б в- т----- Ч- х-т-л- б в- т-к-і- --------------------- Чи хотіли б ви таксі? 0
Chy-kh--i-- - -y -----? C-- k------ b v- t----- C-y k-o-i-y b v- t-k-i- ----------------------- Chy khotily b vy taksi?
Oni žele telefonirati. В--- х-ч-т- ---е-е--н--а-и. В--- х----- з-------------- В-н- х-ч-т- з-т-л-ф-н-в-т-. --------------------------- Вони хочуть зателефонувати. 0
V--y--hoc-u---za---e-o-uv---. V--- k------- z-------------- V-n- k-o-h-t- z-t-l-f-n-v-t-. ----------------------------- Vony khochutʹ zatelefonuvaty.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Dva jezika = dva centra za govor!

Našem mozgu je svejedno kada učimo neki jezik. Jer različite jezike pohranjuje u različitim područjima. Ne pohranjuju se svi jezici koje učimo na istom mjestu. Jezici koje učimo kao odrasli imaju vlastiti spremnik. To znači da mozak obrađuje nova pravila na jednom drugom mjestu. Ne pohranjuju se zajedno s materinjim jezikom. Ljudima koji odrastaju dvojezično potrebno je samo jedno područje. Do tog zaključka se došlo u mnogim istraživanja. Neuronaučnici su ispitivali različite ispitanike. Ti ispitanici su tečno govorili dva jezika. Međutim, jedan dio ispitanika je odrastao s dva jezika. Drugi dio je kasnije naučio drugi jezik. Istraživači su mjerili moždanu aktivnost tokom jezičkih testova. Tako su vidjeli koja područja mozga rade kod testova. I uvidjeli su da “kasniji” učenici imaju dva jezična centra! Istraživači su već duže vrijeme pretpostavljali da je to tako. Ljudi s ozljedama mozga pokazuju različite simptome. Na taj način ozljeda mozga vodi do poteškoća u govoru. Oboljeli tako ne mogu izgovoriti ili razumjeti riječi. Međutim, ponekad dvojezičke žrtve nesreće pokazuju neobične simptome. Njihove jezičke poteškoće ne moraju uvijek pogoditi oba jezika. Ako je ozlijeđeno samo jedno područje mozga, drugo može još uvijek funkcionirati. Tada pacijenti govore jedan jezik bolje od drugog. Dva jezika se opet nauče različitim tempom. To dokazuje da se oba jezika ne pohranjuju na isto mjesto. Budući da se ne nauče istovremeno, formiraju se dva centra. Još nije poznato na koji tačno način naš mozak upravlja s više jezika. Međutim, nova saznanja bi mogla dovesti do novih strategija učenja.