Knjiga fraza

bs nešto željeti   »   ca agradar alguna cosa

70 [sedamdeset]

nešto željeti

nešto željeti

70 [setanta]

agradar alguna cosa

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski katalonski Igra Više
Želite li pušiti? Qu- l- ag--d--ia -uma--a -----? Q-- l- a-------- f---- a v----- Q-e l- a-r-d-r-a f-m-r a v-s-è- ------------------------------- Que li agradaria fumar a vostè? 0
Želite li plesati? Q-e-li ----d------a---r-a -os-è? Q-- l- a-------- b----- a v----- Q-e l- a-r-d-r-a b-l-a- a v-s-è- -------------------------------- Que li agradaria ballar a vostè? 0
Želite li šetati? Q---li agrad-r-- pass--a- - v-s--? Q-- l- a-------- p------- a v----- Q-e l- a-r-d-r-a p-s-e-a- a v-s-è- ---------------------------------- Que li agradaria passejar a vostè? 0
Ja želim pušiti. M-a----ar-a-f-mar. M---------- f----- M-a-r-d-r-a f-m-r- ------------------ M’agradaria fumar. 0
Želiš li cigaretu? Vol----s--n-c---r-e-? V------- u- c-------- V-l-r-e- u- c-g-r-e-? --------------------- Voldries un cigarret? 0
On želi vatru. (E-l----l-r-- f-c. (---- v------ f--- (-l-) v-l-r-a f-c- ------------------ (Ell) voldria foc. 0
Ja želim nešto piti. M-ag-a--ria be-re alg--a-c-s-. M---------- b---- a----- c---- M-a-r-d-r-a b-u-e a-g-n- c-s-. ------------------------------ M’agradaria beure alguna cosa. 0
Ja želim nešto jesti. M’a--ada--- ---ja- a--u-a -o--. M---------- m----- a----- c---- M-a-r-d-r-a m-n-a- a-g-n- c-s-. ------------------------------- M’agradaria menjar alguna cosa. 0
Ja se želim malo odmoriti. M’a-rada--a--es---s-r una---ca. M---------- d-------- u-- m---- M-a-r-d-r-a d-s-a-s-r u-a m-c-. ------------------------------- M’agradaria descansar una mica. 0
Ja Vas želim nešto pitati. M’-g-a---i--pr--u-t-r-l--u---cos-. M---------- p----------- u-- c---- M-a-r-d-r-a p-e-u-t-r-l- u-a c-s-. ---------------------------------- M’agradaria preguntar-li una cosa. 0
Ja Vas želim za nešto zamoliti. M---rad--i---e-a-a---i---- cos-. M---------- d--------- u-- c---- M-a-r-d-r-a d-m-n-r-l- u-a c-s-. -------------------------------- M’agradaria demanar-li una cosa. 0
Ja Vas želim na nešto pozvati. M-agrada----co--i--r--i a-una-c--a. M---------- c---------- a u-- c---- M-a-r-d-r-a c-n-i-a---i a u-a c-s-. ----------------------------------- M’agradaria convidar-li a una cosa. 0
Šta želite, molim? Q---l----r-dari- p--n-r----i-us plau? Q-- l- a-------- p------- s- u- p---- Q-è l- a-r-d-r-a p-e-d-e- s- u- p-a-? ------------------------------------- Què li agradaria prendre, si us plau? 0
Želite li kafu? V-l------------? V------ u- c---- V-l-r-a u- c-f-? ---------------- Voldria un cafè? 0
Ili radije želite čaj? O---e--r-r-a un --? O p--------- u- t-- O p-e-e-i-i- u- t-? ------------------- O preferiria un te? 0
Mi se želimo voziti kući. En- -gra-aria-ana- a c-sa. E-- a-------- a--- a c---- E-s a-r-d-r-a a-a- a c-s-. -------------------------- Ens agradaria anar a casa. 0
Želite li vi taksi? Vol-- -- -a--? V---- u- t---- V-l-u u- t-x-? -------------- Voleu un taxi? 0
Oni žele telefonirati. V--dr-e- --------er telèfo-. V------- t----- p-- t------- V-l-r-e- t-u-a- p-r t-l-f-n- ---------------------------- Voldrien trucar per telèfon. 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Dva jezika = dva centra za govor!

Našem mozgu je svejedno kada učimo neki jezik. Jer različite jezike pohranjuje u različitim područjima. Ne pohranjuju se svi jezici koje učimo na istom mjestu. Jezici koje učimo kao odrasli imaju vlastiti spremnik. To znači da mozak obrađuje nova pravila na jednom drugom mjestu. Ne pohranjuju se zajedno s materinjim jezikom. Ljudima koji odrastaju dvojezično potrebno je samo jedno područje. Do tog zaključka se došlo u mnogim istraživanja. Neuronaučnici su ispitivali različite ispitanike. Ti ispitanici su tečno govorili dva jezika. Međutim, jedan dio ispitanika je odrastao s dva jezika. Drugi dio je kasnije naučio drugi jezik. Istraživači su mjerili moždanu aktivnost tokom jezičkih testova. Tako su vidjeli koja područja mozga rade kod testova. I uvidjeli su da “kasniji” učenici imaju dva jezična centra! Istraživači su već duže vrijeme pretpostavljali da je to tako. Ljudi s ozljedama mozga pokazuju različite simptome. Na taj način ozljeda mozga vodi do poteškoća u govoru. Oboljeli tako ne mogu izgovoriti ili razumjeti riječi. Međutim, ponekad dvojezičke žrtve nesreće pokazuju neobične simptome. Njihove jezičke poteškoće ne moraju uvijek pogoditi oba jezika. Ako je ozlijeđeno samo jedno područje mozga, drugo može još uvijek funkcionirati. Tada pacijenti govore jedan jezik bolje od drugog. Dva jezika se opet nauče različitim tempom. To dokazuje da se oba jezika ne pohranjuju na isto mjesto. Budući da se ne nauče istovremeno, formiraju se dva centra. Još nije poznato na koji tačno način naš mozak upravlja s više jezika. Međutim, nova saznanja bi mogla dovesti do novih strategija učenja.