Knjiga fraza

bs nešto željeti   »   sr нешто желети

70 [sedamdeset]

nešto željeti

nešto željeti

70 [седамдесет]

70 [sedamdeset]

нешто желети

[nešto želeti]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski srpski Igra Više
Želite li pušiti? Же-ите -и-п-ши--? Ж----- л- п------ Ж-л-т- л- п-ш-т-? ----------------- Желите ли пушити? 0
Že-ite -i---š-ti? Ž----- l- p------ Ž-l-t- l- p-š-t-? ----------------- Želite li pušiti?
Želite li plesati? Ж----е-ли -г-а-и? Ж----- л- и------ Ж-л-т- л- и-р-т-? ----------------- Желите ли играти? 0
Ž-l--- li ------? Ž----- l- i------ Ž-l-t- l- i-r-t-? ----------------- Želite li igrati?
Želite li šetati? Же---е--- ш--а--? Ж----- л- ш------ Ж-л-т- л- ш-т-т-? ----------------- Желите ли шетати? 0
Žel--e-li -et--i? Ž----- l- š------ Ž-l-t- l- š-t-t-? ----------------- Želite li šetati?
Ja želim pušiti. Ј- --лим--у-ит-. Ј- ж---- п------ Ј- ж-л-м п-ш-т-. ---------------- Ја желим пушити. 0
J--ž------uš--i. J- ž---- p------ J- ž-l-m p-š-t-. ---------------- Ja želim pušiti.
Želiš li cigaretu? Ж-----ли-ц--а--т-? Ж---- л- ц-------- Ж-л-ш л- ц-г-р-т-? ------------------ Желиш ли цигарету? 0
Ž--iš-l----ga----? Ž---- l- c-------- Ž-l-š l- c-g-r-t-? ------------------ Želiš li cigaretu?
On želi vatru. Он----и-----у. О- ж--- в----- О- ж-л- в-т-у- -------------- Он жели ватру. 0
O- -eli-v--r-. O- ž--- v----- O- ž-l- v-t-u- -------------- On želi vatru.
Ja želim nešto piti. Ја ж-л-- неш-о п-т-. Ј- ж---- н---- п---- Ј- ж-л-м н-ш-о п-т-. -------------------- Ја желим нешто пити. 0
Ja----i- n-š-o -iti. J- ž---- n---- p---- J- ž-l-m n-š-o p-t-. -------------------- Ja želim nešto piti.
Ja želim nešto jesti. Ј- жел-м нешто-ј-с-и. Ј- ж---- н---- ј----- Ј- ж-л-м н-ш-о ј-с-и- --------------------- Ја желим нешто јести. 0
J- ž---m ne--o--e-t-. J- ž---- n---- j----- J- ž-l-m n-š-o j-s-i- --------------------- Ja želim nešto jesti.
Ja se želim malo odmoriti. Ј--с- же-им--а---о-мори--. Ј- с- ж---- м--- о-------- Ј- с- ж-л-м м-л- о-м-р-т-. -------------------------- Ја се желим мало одморити. 0
Ja -e--eli--ma----dm-r-ti. J- s- ž---- m--- o-------- J- s- ž-l-m m-l- o-m-r-t-. -------------------------- Ja se želim malo odmoriti.
Ja Vas želim nešto pitati. Ј--В-- же-и- н-ш-о --т---. Ј- В-- ж---- н---- п------ Ј- В-с ж-л-м н-ш-о п-т-т-. -------------------------- Ја Вас желим нешто питати. 0
Ja-Vas -e--m---što --t---. J- V-- ž---- n---- p------ J- V-s ž-l-m n-š-o p-t-t-. -------------------------- Ja Vas želim nešto pitati.
Ja Vas želim za nešto zamoliti. Ј----с-же--- за --шт--з-----ти. Ј- В-- ж---- з- н---- з-------- Ј- В-с ж-л-м з- н-ш-о з-м-л-т-. ------------------------------- Ја Вас желим за нешто замолити. 0
J- --s---lim----neš------ol--i. J- V-- ž---- z- n---- z-------- J- V-s ž-l-m z- n-š-o z-m-l-t-. ------------------------------- Ja Vas želim za nešto zamoliti.
Ja Vas želim na nešto pozvati. Ј- В---ж--им на--еш-о п----ти. Ј- В-- ж---- н- н---- п------- Ј- В-с ж-л-м н- н-ш-о п-з-а-и- ------------------------------ Ја Вас желим на нешто позвати. 0
Ja Vas--el------ne--o ----a--. J- V-- ž---- n- n---- p------- J- V-s ž-l-m n- n-š-o p-z-a-i- ------------------------------ Ja Vas želim na nešto pozvati.
Šta želite, molim? Ш-а-же-и-е,-м-ли-? Ш-- ж------ м----- Ш-а ж-л-т-, м-л-м- ------------------ Шта желите, молим? 0
Š---že--t----ol-m? Š-- ž------ m----- Š-a ž-l-t-, m-l-m- ------------------ Šta želite, molim?
Želite li kafu? Ж--ите--и ка--? Ж----- л- к---- Ж-л-т- л- к-ф-? --------------- Желите ли кафу? 0
Že-it- -------? Ž----- l- k---- Ž-l-t- l- k-f-? --------------- Želite li kafu?
Ili radije želite čaj? И-и -ад-ј- --л-те --ј? И-- р----- ж----- ч--- И-и р-д-ј- ж-л-т- ч-ј- ---------------------- Или радије желите чај? 0
I-i-r---j--ž-lit- ča-? I-- r----- ž----- č--- I-i r-d-j- ž-l-t- č-j- ---------------------- Ili radije želite čaj?
Mi se želimo voziti kući. Ми с--жели-о возити ку-и. М- с- ж----- в----- к---- М- с- ж-л-м- в-з-т- к-ћ-. ------------------------- Ми се желимо возити кући. 0
Mi se ž-lim--v----i-ku---. M- s- ž----- v----- k----- M- s- ž-l-m- v-z-t- k-c-i- -------------------------- Mi se želimo voziti kući.
Želite li vi taksi? Же--те-л- ---т----? Ж----- л- в- т----- Ж-л-т- л- в- т-к-и- ------------------- Желите ли ви такси? 0
Že---e li-vi t-k--? Ž----- l- v- t----- Ž-l-t- l- v- t-k-i- ------------------- Želite li vi taksi?
Oni žele telefonirati. Они-ж-л---еле-о-и----. О-- ж--- т------------ О-и ж-л- т-л-ф-н-р-т-. ---------------------- Они желе телефонирати. 0
O------e --lefo--ra-i. O-- ž--- t------------ O-i ž-l- t-l-f-n-r-t-. ---------------------- Oni žele telefonirati.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Dva jezika = dva centra za govor!

Našem mozgu je svejedno kada učimo neki jezik. Jer različite jezike pohranjuje u različitim područjima. Ne pohranjuju se svi jezici koje učimo na istom mjestu. Jezici koje učimo kao odrasli imaju vlastiti spremnik. To znači da mozak obrađuje nova pravila na jednom drugom mjestu. Ne pohranjuju se zajedno s materinjim jezikom. Ljudima koji odrastaju dvojezično potrebno je samo jedno područje. Do tog zaključka se došlo u mnogim istraživanja. Neuronaučnici su ispitivali različite ispitanike. Ti ispitanici su tečno govorili dva jezika. Međutim, jedan dio ispitanika je odrastao s dva jezika. Drugi dio je kasnije naučio drugi jezik. Istraživači su mjerili moždanu aktivnost tokom jezičkih testova. Tako su vidjeli koja područja mozga rade kod testova. I uvidjeli su da “kasniji” učenici imaju dva jezična centra! Istraživači su već duže vrijeme pretpostavljali da je to tako. Ljudi s ozljedama mozga pokazuju različite simptome. Na taj način ozljeda mozga vodi do poteškoća u govoru. Oboljeli tako ne mogu izgovoriti ili razumjeti riječi. Međutim, ponekad dvojezičke žrtve nesreće pokazuju neobične simptome. Njihove jezičke poteškoće ne moraju uvijek pogoditi oba jezika. Ako je ozlijeđeno samo jedno područje mozga, drugo može još uvijek funkcionirati. Tada pacijenti govore jedan jezik bolje od drugog. Dva jezika se opet nauče različitim tempom. To dokazuje da se oba jezika ne pohranjuju na isto mjesto. Budući da se ne nauče istovremeno, formiraju se dva centra. Još nije poznato na koji tačno način naš mozak upravlja s više jezika. Međutim, nova saznanja bi mogla dovesti do novih strategija učenja.