Knjiga fraza

bs nešto željeti   »   bg желая, бих желал, искам, бих искал нещо

70 [sedamdeset]

nešto željeti

nešto željeti

70 [седемдесет]

70 [sedemdeset]

желая, бих желал, искам, бих искал нещо

[zhelaya, bikh zhelal, iskam, bikh iskal neshcho]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski bugarski Igra Više
Želite li pušiti? Ис--те-л---- пуш-т-? Искате ли да пушите? И-к-т- л- д- п-ш-т-? -------------------- Искате ли да пушите? 0
Is---- l- d- ---hi--? Iskate li da pushite? I-k-t- l- d- p-s-i-e- --------------------- Iskate li da pushite?
Želite li plesati? Ис---е -и -а -ан-ув--е? Искате ли да танцувате? И-к-т- л- д- т-н-у-а-е- ----------------------- Искате ли да танцувате? 0
I-kat- -i------n-su-at-? Iskate li da tantsuvate? I-k-t- l- d- t-n-s-v-t-? ------------------------ Iskate li da tantsuvate?
Želite li šetati? Ис-а-е--и да -е -------т-? Искате ли да се разходите? И-к-т- л- д- с- р-з-о-и-е- -------------------------- Искате ли да се разходите? 0
Isk--- li-d---e-r--k-o--t-? Iskate li da se razkhodite? I-k-t- l- d- s- r-z-h-d-t-? --------------------------- Iskate li da se razkhodite?
Ja želim pušiti. Ис----да --ша. Искам да пуша. И-к-м д- п-ш-. -------------- Искам да пуша. 0
I-kam ----u---. Iskam da pusha. I-k-m d- p-s-a- --------------- Iskam da pusha.
Želiš li cigaretu? Иск-те -и-ци-ар-? Искате ли цигара? И-к-т- л- ц-г-р-? ----------------- Искате ли цигара? 0
Is-----l--t---a-a? Iskate li tsigara? I-k-t- l- t-i-a-a- ------------------ Iskate li tsigara?
On želi vatru. Той и--а---ъ--е. Той иска огънче. Т-й и-к- о-ъ-ч-. ---------------- Той иска огънче. 0
T-y--sk- -gynche. Toy iska ogynche. T-y i-k- o-y-c-e- ----------------- Toy iska ogynche.
Ja želim nešto piti. И-кам да-пи- не-о. Искам да пия нещо. И-к-м д- п-я н-щ-. ------------------ Искам да пия нещо. 0
Isk-- -- ---a-n--h--o. Iskam da piya neshcho. I-k-m d- p-y- n-s-c-o- ---------------------- Iskam da piya neshcho.
Ja želim nešto jesti. Ис--- ----- не-о. Искам да ям нещо. И-к-м д- я- н-щ-. ----------------- Искам да ям нещо. 0
I-k-- -- --m-----ch-. Iskam da yam neshcho. I-k-m d- y-m n-s-c-o- --------------------- Iskam da yam neshcho.
Ja se želim malo odmoriti. И---- -- си-отд-хна-ма-к-. Искам да си отдъхна малко. И-к-м д- с- о-д-х-а м-л-о- -------------------------- Искам да си отдъхна малко. 0
I--a--da si-o--y---a-m---o. Iskam da si otdykhna malko. I-k-m d- s- o-d-k-n- m-l-o- --------------------------- Iskam da si otdykhna malko.
Ja Vas želim nešto pitati. Бих -с-а----и--ала--- -- поп---- не--. Бих искал / искала да Ви попитам нещо. Б-х и-к-л / и-к-л- д- В- п-п-т-м н-щ-. -------------------------------------- Бих искал / искала да Ви попитам нещо. 0
B----isk---- i--a-- d- Vi ----ta-----hch-. Bikh iskal / iskala da Vi popitam neshcho. B-k- i-k-l / i-k-l- d- V- p-p-t-m n-s-c-o- ------------------------------------------ Bikh iskal / iskala da Vi popitam neshcho.
Ja Vas želim za nešto zamoliti. Бих-искал-/ и-ка-а д- В--пом-л- з- -е-о. Бих искал / искала да Ви помоля за нещо. Б-х и-к-л / и-к-л- д- В- п-м-л- з- н-щ-. ---------------------------------------- Бих искал / искала да Ви помоля за нещо. 0
B-kh ---a--/ i-ka-a-da-Vi ---o----za n---c--. Bikh iskal / iskala da Vi pomolya za neshcho. B-k- i-k-l / i-k-l- d- V- p-m-l-a z- n-s-c-o- --------------------------------------------- Bikh iskal / iskala da Vi pomolya za neshcho.
Ja Vas želim na nešto pozvati. Б----с-а--/ и--а----- -- -ока-я -- -ещ-. Бих искал / искала да Ви поканя на нещо. Б-х и-к-л / и-к-л- д- В- п-к-н- н- н-щ-. ---------------------------------------- Бих искал / искала да Ви поканя на нещо. 0
Bikh i-kal---is-ala-d- V- --k--ya n- n---c--. Bikh iskal / iskala da Vi pokanya na neshcho. B-k- i-k-l / i-k-l- d- V- p-k-n-a n- n-s-c-o- --------------------------------------------- Bikh iskal / iskala da Vi pokanya na neshcho.
Šta želite, molim? Какв--об--а-е-/------те------? Какво обичате / желаете, моля? К-к-о о-и-а-е / ж-л-е-е- м-л-? ------------------------------ Какво обичате / желаете, моля? 0
Ka-v- ------te --zhel--t-, ---y-? Kakvo obichate / zhelaete, molya? K-k-o o-i-h-t- / z-e-a-t-, m-l-a- --------------------------------- Kakvo obichate / zhelaete, molya?
Želite li kafu? Желаете -и-к--е? Желаете ли кафе? Ж-л-е-е л- к-ф-? ---------------- Желаете ли кафе? 0
Zh----te-l--kaf-? Zhelaete li kafe? Z-e-a-t- l- k-f-? ----------------- Zhelaete li kafe?
Ili radije želite čaj? Или-----п-чит-те--а-? Или предпочитате чай? И-и п-е-п-ч-т-т- ч-й- --------------------- Или предпочитате чай? 0
Il--p-e--o-h-t-te ch--? Ili predpochitate chay? I-i p-e-p-c-i-a-e c-a-? ----------------------- Ili predpochitate chay?
Mi se želimo voziti kući. Н-- искам---- с--пр-б-рем -к---. Ние искаме да се приберем вкъщи. Н-е и-к-м- д- с- п-и-е-е- в-ъ-и- -------------------------------- Ние искаме да се приберем вкъщи. 0
N-e--ska------se-pr-berem v-------. Nie iskame da se priberem vkyshchi. N-e i-k-m- d- s- p-i-e-e- v-y-h-h-. ----------------------------------- Nie iskame da se priberem vkyshchi.
Želite li vi taksi? Жела-те ли такс-? Желаете ли такси? Ж-л-е-е л- т-к-и- ----------------- Желаете ли такси? 0
Zhela-te--- tak-i? Zhelaete li taksi? Z-e-a-t- l- t-k-i- ------------------ Zhelaete li taksi?
Oni žele telefonirati. Т- --к-т -а----о-адя- по --лефон-. Те искат да се обадят по телефона. Т- и-к-т д- с- о-а-я- п- т-л-ф-н-. ---------------------------------- Те искат да се обадят по телефона. 0
T- -skat d- s--ob----- p---e-e-o--. Te iskat da se obadyat po telefona. T- i-k-t d- s- o-a-y-t p- t-l-f-n-. ----------------------------------- Te iskat da se obadyat po telefona.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Dva jezika = dva centra za govor!

Našem mozgu je svejedno kada učimo neki jezik. Jer različite jezike pohranjuje u različitim područjima. Ne pohranjuju se svi jezici koje učimo na istom mjestu. Jezici koje učimo kao odrasli imaju vlastiti spremnik. To znači da mozak obrađuje nova pravila na jednom drugom mjestu. Ne pohranjuju se zajedno s materinjim jezikom. Ljudima koji odrastaju dvojezično potrebno je samo jedno područje. Do tog zaključka se došlo u mnogim istraživanja. Neuronaučnici su ispitivali različite ispitanike. Ti ispitanici su tečno govorili dva jezika. Međutim, jedan dio ispitanika je odrastao s dva jezika. Drugi dio je kasnije naučio drugi jezik. Istraživači su mjerili moždanu aktivnost tokom jezičkih testova. Tako su vidjeli koja područja mozga rade kod testova. I uvidjeli su da “kasniji” učenici imaju dva jezična centra! Istraživači su već duže vrijeme pretpostavljali da je to tako. Ljudi s ozljedama mozga pokazuju različite simptome. Na taj način ozljeda mozga vodi do poteškoća u govoru. Oboljeli tako ne mogu izgovoriti ili razumjeti riječi. Međutim, ponekad dvojezičke žrtve nesreće pokazuju neobične simptome. Njihove jezičke poteškoće ne moraju uvijek pogoditi oba jezika. Ako je ozlijeđeno samo jedno područje mozga, drugo može još uvijek funkcionirati. Tada pacijenti govore jedan jezik bolje od drugog. Dva jezika se opet nauče različitim tempom. To dokazuje da se oba jezika ne pohranjuju na isto mjesto. Budući da se ne nauče istovremeno, formiraju se dva centra. Još nije poznato na koji tačno način naš mozak upravlja s više jezika. Međutim, nova saznanja bi mogla dovesti do novih strategija učenja.