Knjiga fraza

bs nešto željeti   »   hr nešto željeti

70 [sedamdeset]

nešto željeti

nešto željeti

70 [sedamdeset]

nešto željeti

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski hrvatski Igra Više
Želite li pušiti? Ž--ite -i pu-it-? Želite li pušiti? Ž-l-t- l- p-š-t-? ----------------- Želite li pušiti? 0
Želite li plesati? Že--t- l--ple--ti? Želite li plesati? Ž-l-t- l- p-e-a-i- ------------------ Želite li plesati? 0
Želite li šetati? Že--t- l- -e š-----? Želite li se šetati? Ž-l-t- l- s- š-t-t-? -------------------- Želite li se šetati? 0
Ja želim pušiti. Žel-m p--it-. Želim pušiti. Ž-l-m p-š-t-. ------------- Želim pušiti. 0
Želiš li cigaretu? Ž--iš-----i---et-? Želiš li cigaretu? Ž-l-š l- c-g-r-t-? ------------------ Želiš li cigaretu? 0
On želi vatru. On----i ----u. On želi vatru. O- ž-l- v-t-u- -------------- On želi vatru. 0
Ja želim nešto piti. Žel-m-ne-to pit-. Želim nešto piti. Ž-l-m n-š-o p-t-. ----------------- Želim nešto piti. 0
Ja želim nešto jesti. Žel-m ---------t-. Želim nešto jesti. Ž-l-m n-š-o j-s-i- ------------------ Želim nešto jesti. 0
Ja se želim malo odmoriti. Ž---m -e-m--- ---o-it-. Želim se malo odmoriti. Ž-l-m s- m-l- o-m-r-t-. ----------------------- Želim se malo odmoriti. 0
Ja Vas želim nešto pitati. Žel---V---neš-----t--i. Želim Vas nešto pitati. Ž-l-m V-s n-š-o p-t-t-. ----------------------- Želim Vas nešto pitati. 0
Ja Vas želim za nešto zamoliti. Že-i- Vas-n-š---z-m---ti. Želim Vas nešto zamoliti. Ž-l-m V-s n-š-o z-m-l-t-. ------------------------- Želim Vas nešto zamoliti. 0
Ja Vas želim na nešto pozvati. Žel---Va- na ---t--pozvati. Želim Vas na nešto pozvati. Ž-l-m V-s n- n-š-o p-z-a-i- --------------------------- Želim Vas na nešto pozvati. 0
Šta želite, molim? Š-----l---,----im? Šta želite, molim? Š-a ž-l-t-, m-l-m- ------------------ Šta želite, molim? 0
Želite li kafu? Ž-li---li-kav-? Želite li kavu? Ž-l-t- l- k-v-? --------------- Želite li kavu? 0
Ili radije želite čaj? Il---e---e--adij- -aj? Ili želite radije čaj? I-i ž-l-t- r-d-j- č-j- ---------------------- Ili želite radije čaj? 0
Mi se želimo voziti kući. Ž----- -e-v-ziti ---i. Želimo se voziti kući. Ž-l-m- s- v-z-t- k-ć-. ---------------------- Želimo se voziti kući. 0
Želite li vi taksi? Ž--i-e--------i? Želite li taksi? Ž-l-t- l- t-k-i- ---------------- Želite li taksi? 0
Oni žele telefonirati. Oni ž--- t----on-r-ti. Oni žele telefonirati. O-i ž-l- t-l-f-n-r-t-. ---------------------- Oni žele telefonirati. 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Dva jezika = dva centra za govor!

Našem mozgu je svejedno kada učimo neki jezik. Jer različite jezike pohranjuje u različitim područjima. Ne pohranjuju se svi jezici koje učimo na istom mjestu. Jezici koje učimo kao odrasli imaju vlastiti spremnik. To znači da mozak obrađuje nova pravila na jednom drugom mjestu. Ne pohranjuju se zajedno s materinjim jezikom. Ljudima koji odrastaju dvojezično potrebno je samo jedno područje. Do tog zaključka se došlo u mnogim istraživanja. Neuronaučnici su ispitivali različite ispitanike. Ti ispitanici su tečno govorili dva jezika. Međutim, jedan dio ispitanika je odrastao s dva jezika. Drugi dio je kasnije naučio drugi jezik. Istraživači su mjerili moždanu aktivnost tokom jezičkih testova. Tako su vidjeli koja područja mozga rade kod testova. I uvidjeli su da “kasniji” učenici imaju dva jezična centra! Istraživači su već duže vrijeme pretpostavljali da je to tako. Ljudi s ozljedama mozga pokazuju različite simptome. Na taj način ozljeda mozga vodi do poteškoća u govoru. Oboljeli tako ne mogu izgovoriti ili razumjeti riječi. Međutim, ponekad dvojezičke žrtve nesreće pokazuju neobične simptome. Njihove jezičke poteškoće ne moraju uvijek pogoditi oba jezika. Ako je ozlijeđeno samo jedno područje mozga, drugo može još uvijek funkcionirati. Tada pacijenti govore jedan jezik bolje od drugog. Dva jezika se opet nauče različitim tempom. To dokazuje da se oba jezika ne pohranjuju na isto mjesto. Budući da se ne nauče istovremeno, formiraju se dva centra. Još nije poznato na koji tačno način naš mozak upravlja s više jezika. Međutim, nova saznanja bi mogla dovesti do novih strategija učenja.