Knjiga fraza

bs nešto željeti   »   el θα ήθελα κάτι

70 [sedamdeset]

nešto željeti

nešto željeti

70 [εβδομήντα]

70 [ebdomḗnta]

θα ήθελα κάτι

[tha ḗthela káti]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski grčki Igra Više
Želite li pušiti? Θα---λ--- ν----πνί-ετ-; Θ- θ----- ν- κ--------- Θ- θ-λ-τ- ν- κ-π-ί-ε-ε- ----------------------- Θα θέλατε να καπνίσετε; 0
Th--thél-t--na-kap-í---e? T-- t------ n- k--------- T-a t-é-a-e n- k-p-í-e-e- ------------------------- Tha thélate na kapnísete?
Želite li plesati? Θ- θέλατ--να-χ---ψε--; Θ- θ----- ν- χ-------- Θ- θ-λ-τ- ν- χ-ρ-ψ-τ-; ---------------------- Θα θέλατε να χορέψετε; 0
Tha-t--l-----a -ho-ép----? T-- t------ n- c---------- T-a t-é-a-e n- c-o-é-s-t-? -------------------------- Tha thélate na chorépsete?
Želite li šetati? Θ- ------ -----με----ί--το; Θ- θ----- ν- π--- π-------- Θ- θ-λ-τ- ν- π-μ- π-ρ-π-τ-; --------------------------- Θα θέλατε να πάμε περίπατο; 0
Th--t---a-e----pá-e-p------o? T-- t------ n- p--- p-------- T-a t-é-a-e n- p-m- p-r-p-t-? ----------------------------- Tha thélate na páme perípato?
Ja želim pušiti. Θ- ή--λα να-κα--ίσω. Θ- ή---- ν- κ------- Θ- ή-ε-α ν- κ-π-ί-ω- -------------------- Θα ήθελα να καπνίσω. 0
Th--ḗ-h-la-n- k--n--ō. T-- ḗ----- n- k------- T-a ḗ-h-l- n- k-p-í-ō- ---------------------- Tha ḗthela na kapnísō.
Želiš li cigaretu? Θ---θελ-ς---α-τ--γ-ρο; Θ- ή----- έ-- τ------- Θ- ή-ε-ε- έ-α τ-ι-ά-ο- ---------------------- Θα ήθελες ένα τσιγάρο; 0
Tha---heles é-a-ts--á--? T-- ḗ------ é-- t------- T-a ḗ-h-l-s é-a t-i-á-o- ------------------------ Tha ḗtheles éna tsigáro?
On želi vatru. Θ- ήθ-λε -ω-ι-. Θ- ή---- φ----- Θ- ή-ε-ε φ-τ-ά- --------------- Θα ήθελε φωτιά. 0
T-a--thel- phō---. T-- ḗ----- p------ T-a ḗ-h-l- p-ō-i-. ------------------ Tha ḗthele phōtiá.
Ja želim nešto piti. Θ---θε------π-- -ά--. Θ- ή---- ν- π-- κ---- Θ- ή-ε-α ν- π-ω κ-τ-. --------------------- Θα ήθελα να πιω κάτι. 0
Tha--t--la-n--piō-k-ti. T-- ḗ----- n- p-- k---- T-a ḗ-h-l- n- p-ō k-t-. ----------------------- Tha ḗthela na piō káti.
Ja želim nešto jesti. Θ---θελ--ν- --ω-κ---. Θ- ή---- ν- φ-- κ---- Θ- ή-ε-α ν- φ-ω κ-τ-. --------------------- Θα ήθελα να φάω κάτι. 0
T-- -th-la -a -há- k-t-. T-- ḗ----- n- p--- k---- T-a ḗ-h-l- n- p-á- k-t-. ------------------------ Tha ḗthela na pháō káti.
Ja se želim malo odmoriti. Θ--ή--λ---α-ξ--ου--σ-ώ--ί-ο. Θ- ή---- ν- ξ--------- λ---- Θ- ή-ε-α ν- ξ-κ-υ-α-τ- λ-γ-. ---------------------------- Θα ήθελα να ξεκουραστώ λίγο. 0
T-a--t---a -- -ek-ur-s-- --go. T-- ḗ----- n- x--------- l---- T-a ḗ-h-l- n- x-k-u-a-t- l-g-. ------------------------------ Tha ḗthela na xekourastṓ lígo.
Ja Vas želim nešto pitati. Θα --ε-- -- σ-ς-ρ-τή---κάτι. Θ- ή---- ν- σ-- ρ----- κ---- Θ- ή-ε-α ν- σ-ς ρ-τ-σ- κ-τ-. ---------------------------- Θα ήθελα να σας ρωτήσω κάτι. 0
T-a----ela--- sas-rō-ḗ-- --ti. T-- ḗ----- n- s-- r----- k---- T-a ḗ-h-l- n- s-s r-t-s- k-t-. ------------------------------ Tha ḗthela na sas rōtḗsō káti.
Ja Vas želim za nešto zamoliti. Θ--ήθ-λ- -α --ς-π-ρ--α-έσ----- κάτι. Θ- ή---- ν- σ-- π--------- γ-- κ---- Θ- ή-ε-α ν- σ-ς π-ρ-κ-λ-σ- γ-α κ-τ-. ------------------------------------ Θα ήθελα να σας παρακαλέσω για κάτι. 0
T----t---a na-s-s-paraka---ō --a-ká-i. T-- ḗ----- n- s-- p--------- g-- k---- T-a ḗ-h-l- n- s-s p-r-k-l-s- g-a k-t-. -------------------------------------- Tha ḗthela na sas parakalésō gia káti.
Ja Vas želim na nešto pozvati. Θ---θελ--να σ---κ-λ-σ--σε κ-τι. Θ- ή---- ν- σ-- κ----- σ- κ---- Θ- ή-ε-α ν- σ-ς κ-λ-σ- σ- κ-τ-. ------------------------------- Θα ήθελα να σας καλέσω σε κάτι. 0
Tha -t--l---a-s---k-lé---s- -á-i. T-- ḗ----- n- s-- k----- s- k---- T-a ḗ-h-l- n- s-s k-l-s- s- k-t-. --------------------------------- Tha ḗthela na sas kalésō se káti.
Šta želite, molim? Τ- -- θέ---ε π-ρακ---; Τ- θ- θ----- π-------- Τ- θ- θ-λ-τ- π-ρ-κ-λ-; ---------------------- Τι θα θέλατε παρακαλώ; 0
T--tha ----at- -araka-ṓ? T- t-- t------ p-------- T- t-a t-é-a-e p-r-k-l-? ------------------------ Ti tha thélate parakalṓ?
Želite li kafu? Θα--------έ--ν--α-έ; Θ- θ----- έ--- κ---- Θ- θ-λ-τ- έ-α- κ-φ-; -------------------- Θα θέλατε έναν καφέ; 0
T-- t--lat- -n-n --p--? T-- t------ é--- k----- T-a t-é-a-e é-a- k-p-é- ----------------------- Tha thélate énan kaphé?
Ili radije želite čaj? Ή-μ-π-- θ--π--τ-μο--α-ε έν--τσ--; Ή μ---- θ- π----------- έ-- τ---- Ή μ-π-ς θ- π-ο-ι-ο-σ-τ- έ-α τ-ά-; --------------------------------- Ή μήπως θα προτιμούσατε ένα τσάι; 0
Ḗ-m-p-s --a-protim-ús-t--é-a--s--? Ḗ m---- t-- p----------- é-- t---- Ḗ m-p-s t-a p-o-i-o-s-t- é-a t-á-? ---------------------------------- Ḗ mḗpōs tha protimoúsate éna tsái?
Mi se želimo voziti kući. Θ--θέλαμ---α -ά------τι. Θ- θ----- ν- π--- σ----- Θ- θ-λ-μ- ν- π-μ- σ-ί-ι- ------------------------ Θα θέλαμε να πάμε σπίτι. 0
T-- t-é--m--n- -áme -pí--. T-- t------ n- p--- s----- T-a t-é-a-e n- p-m- s-í-i- -------------------------- Tha thélame na páme spíti.
Želite li vi taksi? Θα-θέ-ατε ----τ---; Θ- θ----- έ-- τ---- Θ- θ-λ-τ- έ-α τ-ξ-; ------------------- Θα θέλατε ένα ταξί; 0
T-- t--late éna----í? T-- t------ é-- t---- T-a t-é-a-e é-a t-x-? --------------------- Tha thélate éna taxí?
Oni žele telefonirati. Θ---θ-λαν -α-κ-ν-υ--έ-- τ-λέ-ων-. Θ- ή----- ν- κ----- έ-- τ-------- Θ- ή-ε-α- ν- κ-ν-υ- έ-α τ-λ-φ-ν-. --------------------------------- Θα ήθελαν να κάνουν ένα τηλέφωνο. 0
T-- ḗth--a- ---k-noun---a--ēlép-ōno. T-- ḗ------ n- k----- é-- t--------- T-a ḗ-h-l-n n- k-n-u- é-a t-l-p-ō-o- ------------------------------------ Tha ḗthelan na kánoun éna tēléphōno.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Dva jezika = dva centra za govor!

Našem mozgu je svejedno kada učimo neki jezik. Jer različite jezike pohranjuje u različitim područjima. Ne pohranjuju se svi jezici koje učimo na istom mjestu. Jezici koje učimo kao odrasli imaju vlastiti spremnik. To znači da mozak obrađuje nova pravila na jednom drugom mjestu. Ne pohranjuju se zajedno s materinjim jezikom. Ljudima koji odrastaju dvojezično potrebno je samo jedno područje. Do tog zaključka se došlo u mnogim istraživanja. Neuronaučnici su ispitivali različite ispitanike. Ti ispitanici su tečno govorili dva jezika. Međutim, jedan dio ispitanika je odrastao s dva jezika. Drugi dio je kasnije naučio drugi jezik. Istraživači su mjerili moždanu aktivnost tokom jezičkih testova. Tako su vidjeli koja područja mozga rade kod testova. I uvidjeli su da “kasniji” učenici imaju dva jezična centra! Istraživači su već duže vrijeme pretpostavljali da je to tako. Ljudi s ozljedama mozga pokazuju različite simptome. Na taj način ozljeda mozga vodi do poteškoća u govoru. Oboljeli tako ne mogu izgovoriti ili razumjeti riječi. Međutim, ponekad dvojezičke žrtve nesreće pokazuju neobične simptome. Njihove jezičke poteškoće ne moraju uvijek pogoditi oba jezika. Ako je ozlijeđeno samo jedno područje mozga, drugo može još uvijek funkcionirati. Tada pacijenti govore jedan jezik bolje od drugog. Dva jezika se opet nauče različitim tempom. To dokazuje da se oba jezika ne pohranjuju na isto mjesto. Budući da se ne nauče istovremeno, formiraju se dva centra. Još nije poznato na koji tačno način naš mozak upravlja s više jezika. Međutim, nova saznanja bi mogla dovesti do novih strategija učenja.