Zbirka izraza

hr Na željezničkom kolodvoru   »   es En la estación de tren

33 [trideset i tri]

Na željezničkom kolodvoru

Na željezničkom kolodvoru

33 [treinta y tres]

En la estación de tren

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski španjolski igra Više
Kada polazi sljedeći vlak za Berlin? ¿Cuándo sal- el--róx-m- -r-n---ra B-r---? ¿------ s--- e- p------ t--- p--- B------ ¿-u-n-o s-l- e- p-ó-i-o t-e- p-r- B-r-í-? ----------------------------------------- ¿Cuándo sale el próximo tren para Berlín?
Kada polazi sljedeći vlak za Pariz? ¿C-á--o -al- ---próx--- t-en ---a---r--? ¿------ s--- e- p------ t--- p--- P----- ¿-u-n-o s-l- e- p-ó-i-o t-e- p-r- P-r-s- ---------------------------------------- ¿Cuándo sale el próximo tren para París?
Kada polazi sljedeći vlak za London? ¿C-án------- e---r--im- -ren-p--- -ondr-s? ¿------ s--- e- p------ t--- p--- L------- ¿-u-n-o s-l- e- p-ó-i-o t-e- p-r- L-n-r-s- ------------------------------------------ ¿Cuándo sale el próximo tren para Londres?
U koliko sati polazi vlak za Varšavu? ¿- q---h--a-s--- e---ren qu--v--a Vars----? ¿- q-- h--- s--- e- t--- q-- v- a V-------- ¿- q-é h-r- s-l- e- t-e- q-e v- a V-r-o-i-? ------------------------------------------- ¿A qué hora sale el tren que va a Varsovia?
U koliko sati polazi vlak za Stockholm? ¿--q-é h-r---ale e--t-en--ue va --Es-oc--mo? ¿- q-- h--- s--- e- t--- q-- v- a E--------- ¿- q-é h-r- s-l- e- t-e- q-e v- a E-t-c-l-o- -------------------------------------------- ¿A qué hora sale el tren que va a Estocolmo?
U koliko sati polazi vlak za Budimpeštu? ¿A q-é---r- s-l- e- tr-n q-- -- a -u----st? ¿- q-- h--- s--- e- t--- q-- v- a B-------- ¿- q-é h-r- s-l- e- t-e- q-e v- a B-d-p-s-? ------------------------------------------- ¿A qué hora sale el tren que va a Budapest?
Htio / htjela bih kartu za vlak za Madrid. Q--rría-un-b--le-e --Madrid. Q------ u- b------ a M------ Q-e-r-a u- b-l-e-e a M-d-i-. ---------------------------- Querría un billete a Madrid.
Htio / htjela bih kartu za vlak za Prag. Que--í- un billete --P---a. Q------ u- b------ a P----- Q-e-r-a u- b-l-e-e a P-a-a- --------------------------- Querría un billete a Praga.
Htio / htjela bih kartu za vlak za Bern. Q------ un b-ll-t- - ----a. Q------ u- b------ a B----- Q-e-r-a u- b-l-e-e a B-r-a- --------------------------- Querría un billete a Berna.
Kada stiže vlak u Beč? ¿A q-é ---a-l-e------tren-- Vie-a? ¿- q-- h--- l---- e- t--- a V----- ¿- q-é h-r- l-e-a e- t-e- a V-e-a- ---------------------------------- ¿A qué hora llega el tren a Viena?
Kada stiže vlak u Moskvu? ¿A qu-----a -le---e- tr---a-Mo-cú? ¿- q-- h--- l---- e- t--- a M----- ¿- q-é h-r- l-e-a e- t-e- a M-s-ú- ---------------------------------- ¿A qué hora llega el tren a Moscú?
Kada stiže vlak u Amsterdam? ¿----é ---- -------l-tr---- Á----r--m? ¿- q-- h--- l---- e- t--- a Á--------- ¿- q-é h-r- l-e-a e- t-e- a Á-s-e-d-m- -------------------------------------- ¿A qué hora llega el tren a Ámsterdam?
Moram li presjedati? ¿Deb- c-mbi-r--e-t--n? ¿---- c------ d- t---- ¿-e-o c-m-i-r d- t-e-? ---------------------- ¿Debo cambiar de tren?
S kojeg kolosijeka polazi vlak? ¿-e-q-é vía -a-- ---tr--? ¿-- q-- v-- s--- e- t---- ¿-e q-é v-a s-l- e- t-e-? ------------------------- ¿De qué vía sale el tren?
Ima li kola za spavanje u vlaku? ¿Ti-ne --che-c--a -l -r--? ¿----- c--------- e- t---- ¿-i-n- c-c-e-c-m- e- t-e-? -------------------------- ¿Tiene coche-cama el tren?
Htio / htjela bih samo vožnju u jednom smjeru do Brisela. Q-er-í---n bi---te-sól--de--d- a-B--s----. Q------ u- b------ s--- d- i-- a B-------- Q-e-r-a u- b-l-e-e s-l- d- i-a a B-u-e-a-. ------------------------------------------ Querría un billete sólo de ida a Bruselas.
Htio / htjela bih povratnu kartu za Kopenhagen. Qu-r----u---i-le----e i---y--u--t- a ---enh-g--. Q------ u- b------ d- i-- y v----- a C---------- Q-e-r-a u- b-l-e-e d- i-a y v-e-t- a C-p-n-a-u-. ------------------------------------------------ Querría un billete de ida y vuelta a Copenhague.
Koliko košta mjesto u kolima za spavanje? ¿Cu-nto-----------laza -n -- -o----c--a? ¿------ v--- u-- p---- e- e- c---------- ¿-u-n-o v-l- u-a p-a-a e- e- c-c-e-c-m-? ---------------------------------------- ¿Cuánto vale una plaza en el coche-cama?

Jezična promjena

Svijet u kojem živimo svakodnevno se mijenja. Stoga niti naš jezik ne može stagnirati. On se zajedno s nama dalje razvija te je stoga dinamičan. Ta promjena može pogoditi sva područja jezika. Drugim riječima, ona se može primijeniti na različite aspekte. Fonološka promjena pogađa zvučni sustav jezika. Kod semantičke promjene mijenja se značenje riječi. Leksička promjena uključuje i promjene vokabulara. Gramatička promjena mijenja gramatičku strukturu. Razlozi jezične promjene su različiti. Često postoje ekonomski razlozi. Govornici ili spisatelji žele uštedjeti na vremenu ili naporu. Stoga pojednostavljuju svoj jezik. Inovacije također potiču jezičnu promjenu. To je, na primjer, slučaj kod izuma novih stvari. Tim stvarima su potrebni nazivi, što vodi do nastanka novih riječi. Jezična je promjena većinom neplanirana. To je prirodan proces i često se dešava automatski. Doduše, govornici mogu sasvim svjesno mijenjati svoj jezik. To čine kada žele postići određeni učinak. Utjecaj stranih jezika također potiče jezične promjene. To je posebno uočljivo u vrijeme globalizacije. Engleski jezik prije svega utječe na ostale jezike. Danas se u gotovo svakom jeziku mogu naći engleske riječi. One se nazivaju anglicizmima. Promjena jezika se oduvijek kritizirala ili je se pribojavalo. Istovremeno je ona pozitivan znak. Zato jer dokazuje da naš jezik živi – isto kao i mi!
Dali si znao?
Perzijski jezik spada u iranske jezike. Prvenstveno se govori u Iranu, Afganistanu i u Tadžikistanu. Ali i u drugim zemljama je to važan jezik. Tu se ubrajaju Uzbekistan, Turkmenistan, Bahrein, Irak i Indija. Za oko 70 milijuna ljudi perzijski je materinski jezik. Njima se pridružuje još 50 milijuna ljudi koji vladaju perzijskim kao drugim jezikom. U ovisnosti od regije koriste se različiti dijalekti. U Iranu teheranski dijalekt se smatra razgovornim standardnim jezikom. Pored toga se mora još naučiti i službeni perzijski kao književni jezik. Perzijski sistem znakova je varijanta arapske abecede. Persijski ne poznaje gramatički član. Takođe nema ni gramatičkog roda. Prije je perzijski bio najvažnija lingua franca orijenta. Tko uči perzijski, vrlo brzo otkriva fascinantnu kulturu. A perzijska kultura spada u najznačajnije na svijetu...