Frasario

it Fare spese   »   sr Куповина

54 [cinquantaquattro]

Fare spese

Fare spese

54 [педесет и четири]

54 [pedeset i četiri]

Куповина

[Kupovina]

Scegli come vuoi vedere la traduzione:   
Italiano Serbo Suono di più
Vorrei comprare un regalo. Ја-жели- -у-и----о----. Ја желим купити поклон. Ј- ж-л-м к-п-т- п-к-о-. ----------------------- Ја желим купити поклон. 0
Ja-želim-k---t- p-klon. Ja želim kupiti poklon. J- ž-l-m k-p-t- p-k-o-. ----------------------- Ja želim kupiti poklon.
Ma niente di troppo caro. А-- -и--- п-ев-ше скупо. Али ништа превише скупо. А-и н-ш-а п-е-и-е с-у-о- ------------------------ Али ништа превише скупо. 0
Ali ni-t----evi-e -ku-o. Ali ništa previše skupo. A-i n-š-a p-e-i-e s-u-o- ------------------------ Ali ništa previše skupo.
Forse una borsetta? Има-е-ли---ж-а т----? Имате ли можда ташну? И-а-е л- м-ж-а т-ш-у- --------------------- Имате ли можда ташну? 0
I-a-e li--o-da t--nu? Imate li možda tašnu? I-a-e l- m-ž-a t-š-u- --------------------- Imate li možda tašnu?
Di che colore? К----боју ж--ит-? Коју боју желите? К-ј- б-ј- ж-л-т-? ----------------- Коју боју желите? 0
K-j--b-j- --lite? Koju boju želite? K-j- b-j- ž-l-t-? ----------------- Koju boju želite?
Nera, marrone o bianca? Црн-, бр-он-или-бе-у? Црну, браон или белу? Ц-н-, б-а-н и-и б-л-? --------------------- Црну, браон или белу? 0
Crnu,--r-on-i---belu? Crnu, braon ili belu? C-n-, b-a-n i-i b-l-? --------------------- Crnu, braon ili belu?
Una grande o una piccola? Ве-и-у и-- --лу? Велику или малу? В-л-к- и-и м-л-? ---------------- Велику или малу? 0
Ve--ku -l----lu? Veliku ili malu? V-l-k- i-i m-l-? ---------------- Veliku ili malu?
Posso vedere un po’ questa? Могу ли --дети ову? Могу ли видети ову? М-г- л- в-д-т- о-у- ------------------- Могу ли видети ову? 0
Mo----- -----i o-u? Mogu li videti ovu? M-g- l- v-d-t- o-u- ------------------- Mogu li videti ovu?
È di pelle? Је-л- -- коже? Је ли од коже? Ј- л- о- к-ж-? -------------- Је ли од коже? 0
Je li o- k-že? Je li od kože? J- l- o- k-ž-? -------------- Je li od kože?
O è di materiale sintetico? Ил- ј--од в--т-ч-ог-ма--р---л-? Или је од вештачког материјала? И-и ј- о- в-ш-а-к-г м-т-р-ј-л-? ------------------------------- Или је од вештачког материјала? 0
I-i je--- ve-tačko- -a----j--a? Ili je od veštačkog materijala? I-i j- o- v-š-a-k-g m-t-r-j-l-? ------------------------------- Ili je od veštačkog materijala?
Di pelle naturalmente. На-а-н-,--д--ож-. Наравно, од коже. Н-р-в-о- о- к-ж-. ----------------- Наравно, од коже. 0
Na-av-o,--d-k-ž-. Naravno, od kože. N-r-v-o- o- k-ž-. ----------------- Naravno, od kože.
Questa è di ottima qualità. Т---- н-р-ч--- д--ар --ал----. То је нарочито добар квалитет. Т- ј- н-р-ч-т- д-б-р к-а-и-е-. ------------------------------ То је нарочито добар квалитет. 0
To -- n-ro---o do-ar-k-a---e-. To je naročito dobar kvalitet. T- j- n-r-č-t- d-b-r k-a-i-e-. ------------------------------ To je naročito dobar kvalitet.
E la borsetta è veramente a un buon prezzo. А та------ --ис-- -о--љн-. А ташна је заиста повољна. А т-ш-а ј- з-и-т- п-в-љ-а- -------------------------- А ташна је заиста повољна. 0
A ----- -- -ai-ta-p-v---n-. A tašna je zaista povoljna. A t-š-a j- z-i-t- p-v-l-n-. --------------------------- A tašna je zaista povoljna.
Questa mi piace. Ова--и -е-доп-да. Ова ми се допада. О-а м- с- д-п-д-. ----------------- Ова ми се допада. 0
O---mi-se --p--a. Ova mi se dopada. O-a m- s- d-p-d-. ----------------- Ova mi se dopada.
La prendo. О-у ћ--уз---. Ову ћу узети. О-у ћ- у-е-и- ------------- Ову ћу узети. 0
Ovu---- u-e--. Ovu c-u uzeti. O-u c-u u-e-i- -------------- Ovu ću uzeti.
Posso cambiarla eventualmente? Могу-л--је--в-нтуа--- ---ен-т-? Могу ли је евентуално заменити? М-г- л- ј- е-е-т-а-н- з-м-н-т-? ------------------------------- Могу ли је евентуално заменити? 0
Mogu l---e ev-ntu-lno ---e--t-? Mogu li je eventualno zameniti? M-g- l- j- e-e-t-a-n- z-m-n-t-? ------------------------------- Mogu li je eventualno zameniti?
Naturalmente. П---а-умев----. Подразумева се. П-д-а-у-е-а с-. --------------- Подразумева се. 0
Pod----m-v- s-. Podrazumeva se. P-d-a-u-e-a s-. --------------- Podrazumeva se.
Facciamo un pacco regalo. Зап-ков-ћ-мо ------ ----он. Запаковаћемо је као поклон. З-п-к-в-ћ-м- ј- к-о п-к-о-. --------------------------- Запаковаћемо је као поклон. 0
Z---k---ć-m-------o p--l--. Zapakovac-emo je kao poklon. Z-p-k-v-c-e-o j- k-o p-k-o-. ---------------------------- Zapakovaćemo je kao poklon.
La cassa è da quella parte. Т-м- п--к--је бл--а-на. Тамо преко је благајна. Т-м- п-е-о ј- б-а-а-н-. ----------------------- Тамо преко је благајна. 0
T-m----e----e -lag-j-a. Tamo preko je blagajna. T-m- p-e-o j- b-a-a-n-. ----------------------- Tamo preko je blagajna.

Scarica MP3 (.zip File)

Ci capiamo?

Nel mondo ci sono 7 miliardi persone e tutte parlano la propria lingua. Purtroppo, non è per tutti la stessa. Per parlare con gente di altri paesi, dobbiamo imparare la loro lingua e questo è spesso molto faticoso. Ci sono anche lingue che si assomigliano e i parlanti si capiscono, anche se non parlano la lingua dell’altro. Questo fenomeno è noto come mutual intelligibility e prevede due varianti. La prima è la reciproca intelligibilità orale. I parlanti si capirebbero, ma non comprenderebbero la lingua scritta dell’altro. Ciò potrebbe dipendere dal fatto che adottano sistemi di scrittura diversi. La lingua hindi e l’urdu sono un esempio evidente. La reciproca intelligibilità nell’espressione scritta costituisce la seconda variante. In questo caso, i parlanti si comprenderebbero in un contesto scritto, ma non orale. La diversa pronuncia delle lingue potrebbe spiegare tale fenomeno. Un esempio è dato dal tedesco e dall’olandese. Le lingue caratterizzate da una stretta parentela linguistica comprendono le due varianti e rendono possibile la comprensione reciproca delle persone in un contesto scritto ed orale. Alcuni esempi sono il russo e l’ucraino, il tailandese e il laotiano. Si parla, invece, di forma asimmetrica di mutual intelligibility quando alcuni parlanti capiscono bene gli altri, ma non viceversa. I portoghesi capirebbero bene gli spagnoli, ma non sarebbe vero il contrario. Gli austriaci capirebbero bene i tedeschi, ma non viceversa. In questi esempi, la pronuncia o le varianti dialettali possono rappresentare il grande ostacolo. Chi vuole parlare con gli altri, deve imparare a farlo …