Zbirka izraza

hr U školi   »   kk At school

4 [četiri]

U školi

U školi

4 [төрт]

4 [tört]

At school

[Mektepte]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski kazaški igra Više
Gdje smo mi? Біз-қай-а-ыз? Б-- қ-------- Б-з қ-й-а-ы-? ------------- Біз қайдамыз? 0
B-z -aydam--? B-- q-------- B-z q-y-a-ı-? ------------- Biz qaydamız?
Mi smo u školi. Бі--мек-еп--міз. Б-- м----------- Б-з м-к-е-т-м-з- ---------------- Біз мектептеміз. 0
B-z -ektep---i-. B-- m----------- B-z m-k-e-t-m-z- ---------------- Biz mekteptemiz.
Imamo nastavu. Бізде саб-қ. Б---- с----- Б-з-е с-б-қ- ------------ Бізде сабақ. 0
Bi-de -a-aq. B---- s----- B-z-e s-b-q- ------------ Bizde sabaq.
Ovo su učenici. Мы-ау — о-ушы---. М---- — о-------- М-н-у — о-у-ы-а-. ----------------- Мынау — оқушылар. 0
Mı--w - -qw--l-r. M---- — o-------- M-n-w — o-w-ı-a-. ----------------- Mınaw — oqwşılar.
Ovo je učiteljica. Мын-у---мұ--л-- --ай. М---- — м------ а---- М-н-у — м-ғ-л-м а-а-. --------------------- Мынау — мұғалім апай. 0
Mı-a- — --ğ---m --ay. M---- — m------ a---- M-n-w — m-ğ-l-m a-a-. --------------------- Mınaw — muğalim apay.
Ovo je razred. Мын---- с----. М---- - с----- М-н-у - с-н-п- -------------- Мынау - сынып. 0
Mınaw-- s--ı-. M---- - s----- M-n-w - s-n-p- -------------- Mınaw - sınıp.
Što radimo? Бі- -- і---й-із? Б-- н- і-------- Б-з н- і-т-й-і-? ---------------- Біз не істейміз? 0
B-z ----ste-mi-? B-- n- i-------- B-z n- i-t-y-i-? ---------------- Biz ne isteymiz?
Učimo. Б---оқим--. Б-- о------ Б-з о-и-ы-. ----------- Біз оқимыз. 0
B-------ı-. B-- o------ B-z o-ï-ı-. ----------- Biz oqïmız.
Učimo jezik. Бі---і----р-н--із. Б-- т-- ү--------- Б-з т-л ү-р-н-м-з- ------------------ Біз тіл үйренеміз. 0
Biz--i---y-e---i-. B-- t-- ü--------- B-z t-l ü-r-n-m-z- ------------------ Biz til üyrenemiz.
Učim engleski. Мен--ғ-лшы-ш---йрене---. М-- а-------- ү--------- М-н а-ы-ш-н-а ү-р-н-м-н- ------------------------ Мен ағылшынша үйренемін. 0
Men -ğ-lşın-- üyrenem-n. M-- a-------- ü--------- M-n a-ı-ş-n-a ü-r-n-m-n- ------------------------ Men ağılşınşa üyrenemin.
Učiš španjolski. Се--ис-анш- үйре-есің. С-- и------ ү--------- С-н и-п-н-а ү-р-н-с-ң- ---------------------- Сен испанша үйренесің. 0
Sen --p-nşa -y-e-----. S-- ï------ ü--------- S-n ï-p-n-a ü-r-n-s-ñ- ---------------------- Sen ïspanşa üyrenesiñ.
On uči njemački. Ол --м-сше--й----д-. О- н------ ү-------- О- н-м-с-е ү-р-н-д-. -------------------- Ол немісше үйренеді. 0
Ol---misşe--y-----i. O- n------ ü-------- O- n-m-s-e ü-r-n-d-. -------------------- Ol nemisşe üyrenedi.
Učimo francuski. Б-з----н-узша-үй--н-м--. Б-- ф-------- ү--------- Б-з ф-а-ц-з-а ү-р-н-м-з- ------------------------ Біз французша үйренеміз. 0
B-z -ra----şa----e-e--z. B-- f-------- ü--------- B-z f-a-c-z-a ü-r-n-m-z- ------------------------ Biz francwzşa üyrenemiz.
Učite talijanski. Се--е-------янш- ү-р--ес-ң--р. С----- и-------- ү------------ С-н-е- и-а-ь-н-а ү-р-н-с-ң-е-. ------------------------------ Сендер итальянша үйренесіңдер. 0
S--d-r--ta--a-ş--üy--n--i-der. S----- ï-------- ü------------ S-n-e- ï-a-y-n-a ü-r-n-s-ñ-e-. ------------------------------ Sender ïtalyanşa üyrenesiñder.
Oni uče ruski. Ол-р ---сша----е--ді. О--- о----- ү-------- О-а- о-ы-ш- ү-р-н-д-. --------------------- Олар орысша үйренеді. 0
O-a--o--sş- üy--n-di. O--- o----- ü-------- O-a- o-ı-ş- ü-r-n-d-. --------------------- Olar orısşa üyrenedi.
Učiti jezike je interesantno. Ті- үй--ну-қ---қ. Т-- ү----- қ----- Т-л ү-р-н- қ-з-қ- ----------------- Тіл үйрену қызық. 0
T----yrenw-q--ıq. T-- ü----- q----- T-l ü-r-n- q-z-q- ----------------- Til üyrenw qızıq.
Želimo razumjeti ljude. Біз--дам-а--- тү----ім-з ке-е--. Б-- а-------- т--------- к------ Б-з а-а-д-р-ы т-с-н-і-і- к-л-д-. -------------------------------- Біз адамдарды түсінгіміз келеді. 0
B-z-ada--ar-ı--ü---gimi- kel--i. B-- a-------- t--------- k------ B-z a-a-d-r-ı t-s-n-i-i- k-l-d-. -------------------------------- Biz adamdardı tüsingimiz keledi.
Želimo razgovarati s ljudima. Б-- а-а---рмен--өйле----із--е----. Б-- а--------- с---------- к------ Б-з а-а-д-р-е- с-й-е-к-м-з к-л-д-. ---------------------------------- Біз адамдармен сөйлескіміз келеді. 0
Bi- a-a-dar-e--söyl----m-- kel-di. B-- a--------- s---------- k------ B-z a-a-d-r-e- s-y-e-k-m-z k-l-d-. ---------------------------------- Biz adamdarmen söyleskimiz keledi.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Dan materinjeg jezika

Volite li svoj materinji jezik? U tom slučaju biste ga ubuduće trebali slaviti! I to uvijek 21. veljače. To je Međunarodni dan materinjeg jezika. Slavi se od 2000. jednom u godini. Taj dan je ustanovio UNESCO. UNESCO je organizacija Ujedinjenih naroda (UN). Bavi se temama iz znanosti, obrazovanja i kulture. UNESCO se zalaže za zaštitu kulturne baštine čovječanstva. Jezici također spadaju u kulturnu baštinu. Stoga ih se mora zaštititi, njegovati i promicati. 21. veljače se slavi jezična raznolikost. Procjenjuje se da na svijetu postoji 6000 do 7000 jezika. Međutim, polovici prijeti izumiranje. Svakih dva tjedna zauvijek nestane jedan jezik. Svaki jezik predstavlja ogromnu riznicu znanja. U jezici se sakuplja znanje naroda. Povijest jednog naroda odražava se kroz jezik. Iskustva i tradicije se također prenose jezikom. Stoga je materinji jezik sastavni dio svakog nacionalnog identiteta. Kad jedan jezik izumre, gubi se više od samih riječi. 21. veljače trebamo misliti na sve ovo. Ljudi moraju uvidjeti važnost jezika. Također bi trebali razmisliti što mogu učiniti kako bi zaštitili jezike. Stoga pokažite svom jeziku da Vam je važan! Možda mu možete ispeći kolač? S lijepim šećernim natpisom. Na Vašem materinjem jeziku, naravno!
Dali si znao?
Bosanski je južnoslavenski jezik. Prvenstveno se govori u Bosni i Hercegovini. Ali govornika ovog jezika ima i u Srbiji, Hrvatskoj, Makedoniji i Crnoj Gori. Za oko 2,5 milijuna ljudi bosanski je materinski jezik. Veoma je sličan srpskom i hrvatskom. Jezični fond, pravopis i gramatika jedva da se razlikuju. Ko govori bosanski, vrlo dobro razumije Srbe i Hrvate. Zato je status bosanskog jezika često predmet diskusije. Neki jezikoslovci sumnjaju da je bosanski uopće poseban jezik. Tvrde da je to samo nacionalna varijanta srpskohrvatskog jezika. Interesantni su mnogi strani utjecaji u bosanskom. Prije je područje gdje se govori bosanski dugo vremena naizmjenično pripadalo Istoku i Zapadu. Zato se u ovom jeziku sreće puno arapskih, turskih i perzijskih riječi u jezičkom fondu. U slavenskim jezicima je to zapravo veoma rijetko. Upravo to čini bosanski jezik tako jedinstvenim.