Zbirka izraza

hr U školi   »   nl Op school

4 [četiri]

U školi

U školi

4 [vier]

Op school

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski nizozemski igra Više
Gdje smo mi? Wa-- ---n--e? Waar zijn we? W-a- z-j- w-? ------------- Waar zijn we? 0
Mi smo u školi. W--z-j--op-s-----. We zijn op school. W- z-j- o- s-h-o-. ------------------ We zijn op school. 0
Imamo nastavu. W- --bben-le-. We hebben les. W- h-b-e- l-s- -------------- We hebben les. 0
Ovo su učenici. D-t---j- -e-l--rli--e-. Dat zijn de leerlingen. D-t z-j- d- l-e-l-n-e-. ----------------------- Dat zijn de leerlingen. 0
Ovo je učiteljica. D-t -s -e -er-re-. Dat is de lerares. D-t i- d- l-r-r-s- ------------------ Dat is de lerares. 0
Ovo je razred. D-t is-de-k---. Dat is de klas. D-t i- d- k-a-. --------------- Dat is de klas. 0
Što radimo? Wa--d--n-w-? Wat doen we? W-t d-e- w-? ------------ Wat doen we? 0
Učimo. W-----en. We leren. W- l-r-n- --------- We leren. 0
Učimo jezik. W-- ---en--en t-a-. Wij leren een taal. W-j l-r-n e-n t-a-. ------------------- Wij leren een taal. 0
Učim engleski. Ik--eer -n-e--. Ik leer Engels. I- l-e- E-g-l-. --------------- Ik leer Engels. 0
Učiš španjolski. Ji- le-r--S---n-. Jij leert Spaans. J-j l-e-t S-a-n-. ----------------- Jij leert Spaans. 0
On uči njemački. Hij -e-rt --i-s. Hij leert Duits. H-j l-e-t D-i-s- ---------------- Hij leert Duits. 0
Učimo francuski. W-j--er-n -ra--. Wij leren Frans. W-j l-r-n F-a-s- ---------------- Wij leren Frans. 0
Učite talijanski. J-lli--le----I-a---ans. Jullie leren Italiaans. J-l-i- l-r-n I-a-i-a-s- ----------------------- Jullie leren Italiaans. 0
Oni uče ruski. Z-j-l--e- R--si-ch. Zij leren Russisch. Z-j l-r-n R-s-i-c-. ------------------- Zij leren Russisch. 0
Učiti jezike je interesantno. Tal-n --r-n-is--nt--essa--. Talen leren is interessant. T-l-n l-r-n i- i-t-r-s-a-t- --------------------------- Talen leren is interessant. 0
Želimo razumjeti ljude. W---il-e- --ns-n ---r--p--. We willen mensen begrijpen. W- w-l-e- m-n-e- b-g-i-p-n- --------------------------- We willen mensen begrijpen. 0
Želimo razgovarati s ljudima. W----l--- -e- me--e- --rek-n. We willen met mensen spreken. W- w-l-e- m-t m-n-e- s-r-k-n- ----------------------------- We willen met mensen spreken. 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Dan materinjeg jezika

Volite li svoj materinji jezik? U tom slučaju biste ga ubuduće trebali slaviti! I to uvijek 21. veljače. To je Međunarodni dan materinjeg jezika. Slavi se od 2000. jednom u godini. Taj dan je ustanovio UNESCO. UNESCO je organizacija Ujedinjenih naroda (UN). Bavi se temama iz znanosti, obrazovanja i kulture. UNESCO se zalaže za zaštitu kulturne baštine čovječanstva. Jezici također spadaju u kulturnu baštinu. Stoga ih se mora zaštititi, njegovati i promicati. 21. veljače se slavi jezična raznolikost. Procjenjuje se da na svijetu postoji 6000 do 7000 jezika. Međutim, polovici prijeti izumiranje. Svakih dva tjedna zauvijek nestane jedan jezik. Svaki jezik predstavlja ogromnu riznicu znanja. U jezici se sakuplja znanje naroda. Povijest jednog naroda odražava se kroz jezik. Iskustva i tradicije se također prenose jezikom. Stoga je materinji jezik sastavni dio svakog nacionalnog identiteta. Kad jedan jezik izumre, gubi se više od samih riječi. 21. veljače trebamo misliti na sve ovo. Ljudi moraju uvidjeti važnost jezika. Također bi trebali razmisliti što mogu učiniti kako bi zaštitili jezike. Stoga pokažite svom jeziku da Vam je važan! Možda mu možete ispeći kolač? S lijepim šećernim natpisom. Na Vašem materinjem jeziku, naravno!
Dali si znao?
Bosanski je južnoslavenski jezik. Prvenstveno se govori u Bosni i Hercegovini. Ali govornika ovog jezika ima i u Srbiji, Hrvatskoj, Makedoniji i Crnoj Gori. Za oko 2,5 milijuna ljudi bosanski je materinski jezik. Veoma je sličan srpskom i hrvatskom. Jezični fond, pravopis i gramatika jedva da se razlikuju. Ko govori bosanski, vrlo dobro razumije Srbe i Hrvate. Zato je status bosanskog jezika često predmet diskusije. Neki jezikoslovci sumnjaju da je bosanski uopće poseban jezik. Tvrde da je to samo nacionalna varijanta srpskohrvatskog jezika. Interesantni su mnogi strani utjecaji u bosanskom. Prije je područje gdje se govori bosanski dugo vremena naizmjenično pripadalo Istoku i Zapadu. Zato se u ovom jeziku sreće puno arapskih, turskih i perzijskih riječi u jezičkom fondu. U slavenskim jezicima je to zapravo veoma rijetko. Upravo to čini bosanski jezik tako jedinstvenim.