Рјечник

sr На путу   »   ti ኣብ መገዲ

37 [тридесет и седам]

На путу

На путу

37 [ሳላሳንሸውዓተን]

37 [salasanishewi‘ateni]

ኣብ መገዲ

[abi megedī]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски тигриња Игра Више
Он се вози мотором. ንሱ------ እ- ዝ-ዓ- ። ን- ብ---- እ- ዝ--- ። ን- ብ-ግ-ግ እ- ዝ-ዓ- ። ------------------ ንሱ ብቱግቱግ እዩ ዝጉዓዝ ። 0
n--u b------ug- i-u--i-u--zi-። n--- b--------- i-- z------- ። n-s- b-t-g-t-g- i-u z-g-‘-z- ። ------------------------------ nisu bitugitugi iyu zigu‘azi ።
Он се вози бициклом. ን--ብብሽ--- -- -ጉ-- ። ን- ብ----- እ- ዝ--- ። ን- ብ-ሽ-ለ- እ- ዝ-ዓ- ። ------------------- ንሱ ብብሽግለታ እዩ ዝጉዓዝ ። 0
n-s- b-bis-ig-l-t- iyu -igu---i ። n--- b------------ i-- z------- ። n-s- b-b-s-i-i-e-a i-u z-g-‘-z- ። --------------------------------- nisu bibishigileta iyu zigu‘azi ።
Он иде пешке. ን---እግ--እ------ ። ን- ብ--- እ- ይ--- ። ን- ብ-ግ- እ- ይ-ይ- ። ----------------- ንሱ ብእግሪ እዩ ይኸይድ ። 0
nis- --’--i-ī------i---yid--። n--- b------- i-- y-------- ። n-s- b-’-g-r- i-u y-h-e-i-i ። ----------------------------- nisu bi’igirī iyu yiẖeyidi ።
Он путује бродом. ንሱ-ብመርከ- እ- ዝጉዓዝ-። ን- ብ---- እ- ዝ--- ። ን- ብ-ር-ብ እ- ዝ-ዓ- ። ------------------ ንሱ ብመርከብ እዩ ዝጉዓዝ ። 0
n-su-bime-ikeb----u-zi--‘a-i-። n--- b--------- i-- z------- ። n-s- b-m-r-k-b- i-u z-g-‘-z- ። ------------------------------ nisu bimerikebi iyu zigu‘azi ።
Он се вози чамцем. ንሱ---ል- -ዩ -ጉዓዝ-። ን- ብ--- እ- ዝ--- ። ን- ብ-ል- እ- ዝ-ዓ- ። ----------------- ንሱ ብጃልባ እዩ ዝጉዓዝ ። 0
ni-u-bi-a-ib- i-- zigu--zi-። n--- b------- i-- z------- ። n-s- b-j-l-b- i-u z-g-‘-z- ። ---------------------------- nisu bijaliba iyu zigu‘azi ።
Он плива. ንሱ ይሕ-ብ- -ዩ። ን- ይ---- እ-- ን- ይ-ም-ስ እ-። ------------ ንሱ ይሕምብስ እዩ። 0
ni-u y-ḥ-mi-is- -yu። n--- y---------- i--- n-s- y-h-i-i-i-i i-u- --------------------- nisu yiḥimibisi iyu።
Да ли је овде опасно? እዚ-ሓደ-ኛ ድዩ? እ- ሓ--- ድ-- እ- ሓ-ገ- ድ-? ----------- እዚ ሓደገኛ ድዩ? 0
i-ī h---e--n-a--i-u? i-- h--------- d---- i-ī h-a-e-e-y- d-y-? -------------------- izī ḥadegenya diyu?
Да ли је опасно сам стопирати? በ-----ት--ፕ“-ም--ር (መኪ--ጠ---እ--በልካ--ሓ--ኛ ድዩ? በ--- „----- ም--- (--- ጠ-- እ------ ሓ--- ድ-- በ-ን- „-ረ-ፕ- ም-ባ- (-ኪ- ጠ-ው እ-ኣ-ል-) ሓ-ገ- ድ-? ------------------------------------------ በይንኻ „ትረምፕ“ ምግባር (መኪና ጠጠው እናኣበልካ) ሓደገኛ ድዩ? 0
b------̱a-„-i--mi--- --gi-ari (mekī----’---e-i -n--ab---k-- --a-ege--a-d-y-? b-------- „--------- m------- (------ t------- i----------- h--------- d---- b-y-n-h-a „-i-e-i-i- m-g-b-r- (-e-ī-a t-e-’-w- i-a-a-e-i-a- h-a-e-e-y- d-y-? ---------------------------------------------------------------------------- beyiniẖa „tiremipi“ migibari (mekīna t’et’ewi ina’abelika) ḥadegenya diyu?
Да ли је опасно шетати ноћу? ብ-ለ-ቲ-ምዝ------ኛ ድ-? ብ ለ-- ም--- ሓ--- ድ-- ብ ለ-ቲ ም-ዋ- ሓ-ገ- ድ-? ------------------- ብ ለይቲ ምዝዋር ሓደገኛ ድዩ? 0
bi---y-t--m----a-i -̣a-e-en-- diy-? b- l----- m------- h--------- d---- b- l-y-t- m-z-w-r- h-a-e-e-y- d-y-? ----------------------------------- bi leyitī miziwari ḥadegenya diyu?
Погрешили смо пут. መ--ዲ -ጋ-ና ። መ--- ተ--- ። መ-ገ- ተ-ጊ- ። ----------- መንገዲ ተጋጊና ። 0
me---edī---g--īna ። m------- t------- ። m-n-g-d- t-g-g-n- ። ------------------- menigedī tegagīna ።
На погрешном смо путу. ኣ----- መ----ና ዘ-ና። ኣ- ግ-- መ-- ኢ- ዘ--- ኣ- ግ-ይ መ-ዲ ኢ- ዘ-ና- ------------------ ኣብ ግጉይ መገዲ ኢና ዘሎና። 0
ab--g-g-yi m-g-d--ī-a z--o--። a-- g----- m----- ī-- z------ a-i g-g-y- m-g-d- ī-a z-l-n-። ----------------------------- abi giguyi megedī īna zelona።
Морамо се вратити. ክ-ምለስ-ኣለና። ክ---- ኣ--- ክ-ም-ስ ኣ-ና- ---------- ክንምለስ ኣለና። 0
k-ni--le-i -l-na። k--------- a----- k-n-m-l-s- a-e-a- ----------------- kinimilesi alena።
Где се овде може паркирати? ኣብዚ -----ርክ--ትገ-ር ይ---? ኣ-- ኣ-- ፓ-- ክ---- ይ---- ኣ-ዚ ኣ-ይ ፓ-ክ ክ-ገ-ር ይ-እ-? ----------------------- ኣብዚ ኣበይ ፓርክ ክትገብር ይኽእል? 0
a------be-i--ar-k- -iti-eb----y---i----? a---- a---- p----- k--------- y--------- a-i-ī a-e-i p-r-k- k-t-g-b-r- y-h-i-i-i- ---------------------------------------- abizī abeyi pariki kitigebiri yiẖi’ili?
Има ли овде паркиралиште? ፓ-ክ ኣሎ-- --ዚ? ፓ-- ኣ- ዶ ኣ--- ፓ-ክ ኣ- ዶ ኣ-ዚ- ------------- ፓርክ ኣሎ ዶ ኣብዚ? 0
p-riki --o-do -bi-ī? p----- a-- d- a----- p-r-k- a-o d- a-i-ī- -------------------- pariki alo do abizī?
Колико дуго се овде може паркирати? ንኽ--- ስ-ት-ኣብ- ፓር- ክትገብ--ትኽእ--? ን---- ስ-- ኣ-- ፓ-- ክ---- ት--- ? ን-ን-ይ ስ-ት ኣ-ዚ ፓ-ክ ክ-ገ-ር ት-እ- ? ------------------------------ ንኽንደይ ስዓት ኣብዚ ፓርክ ክትገብር ትኽእል ? 0
n-ẖ----ey- s--a-- --izī p-r--- ki----biri t-ẖ--ili-? n---------- s----- a---- p----- k--------- t-------- ? n-h-i-i-e-i s-‘-t- a-i-ī p-r-k- k-t-g-b-r- t-h-i-i-i ? ------------------------------------------------------ niẖinideyi si‘ati abizī pariki kitigebiri tiẖi’ili ?
Да ли скијате? ብበረ--(ና- -ርጪ-----)-ም-ድ----ል-ዶ? ብ--- (-- ው-- ስ---- ም-- ት--- ዶ- ብ-ረ- (-ይ ው-ጪ ስ-ር-) ም-ድ ት-እ- ዶ- ------------------------------ ብበረድ (ናይ ውርጪ ስፖርት) ምኻድ ትኽእል ዶ? 0
bib---di-(---i-w--ich’- s------i- mi---di --ẖ-’i----o? b------- (---- w------- s-------- m------ t-------- d-- b-b-r-d- (-a-i w-r-c-’- s-p-r-t-) m-h-a-i t-h-i-i-i d-? ------------------------------------------------------- biberedi (nayi wirich’ī siporiti) miẖadi tiẖi’ili do?
Возите ли се са скијашким лифтом горе? ምስ-----ሊፍ-“ ንላ-- ት-ይ----? ም- „-- ሊ--- ን--- ት--- ዲ-- ም- „-ኪ ሊ-ት- ን-ዕ- ት-ይ- ዲ-? ------------------------- ምስ „ስኪ ሊፍት“ ንላዕሊ ትድይብ ዲኻ? 0
m-si --i-ī līf--i“ nila‘--- tid--ibi ----a? m--- „---- l------ n------- t------- d----- m-s- „-i-ī l-f-t-“ n-l-‘-l- t-d-y-b- d-h-a- ------------------------------------------- misi „sikī līfiti“ nila‘ilī tidiyibi dīẖa?
Могу ли се овде изнајмити скије? ኣብዚ -በ-- -ኻ--ይክኣ- ዲ- ? ኣ-- ብ--- ም-- ይ--- ዲ- ? ኣ-ዚ ብ-ረ- ም-ድ ይ-ኣ- ዲ- ? ---------------------- ኣብዚ ብበረድ ምኻድ ይክኣል ዲዩ ? 0
abiz--b---red- ------i --ki--li d-yu-? a---- b------- m------ y------- d--- ? a-i-ī b-b-r-d- m-h-a-i y-k-’-l- d-y- ? -------------------------------------- abizī biberedi miẖadi yiki’ali dīyu ?

Монолози

Када неко разговара сам са собом, људи се чуде. А ипак, сви ми редовно водимо разговоре сами са собом. Према процени психолога, неких 95% људи то чини. Када се деца играју, скоро увек да разговарају сама са собом. Према томе, сасвим је нормално када сами са собом разговарамо. У питању је само један посебан облик комуникације. Он има и својих предности! Кроз разговор организујемо своје мисли. Монолози су моменти кад наш унутарњни глас избија на површину. Могли бисмо рећи да је у ствари у питању размишљање наглас. Посебно расејани људи често воде разговоре ове врсте. У њиховом случају су одређени делови мозга мање активни. Зато су мање организовани. Монолози им помажу да делују плански. Када разговарамо сами са собом лакше доносимо одлуке. Ова врста разговора нам такође помаже да боље савладамо стрес. Њом се повећава концентрација и унапређује продуктивност. То је зато што је потребно више времена када нешто кажемо од онога када на то само мислимо. Када говоримо свеснији смо сопствених мисли. Уколико разговарамо сами са собом док решавамо компликоване тестове, бићемо успешнији. Ово су показали разни огледи. Ми такође себе храбримо у оваквим разговорима. Многи спортисти намерно разговарају сами са собом како би се боље мотивисали. Нажалост, већином у негативним ситуацијама разговарамо сами са собом. Из тог разлога треба да настојимо да увек будемо позитивни. И треба да често понављамо то што желимо. На тај начин кроз говор позитивно утичемо на своје деловање. Ово, разуме се, функционише само уколико смо реалистични.
Да ли си знао?
Румунски спада у источнороманске језике. То је матерњи језик око 28 милиона људи. Они углавном живе у Румунији и Молдавији. Румунски је такође службени језик Републике Молдавије. И у Србији и Украјини има већих заједница које говоре румунски. Румунски је настао из латинског. Римљани су прије у региону око Дунава имали две провинције. Италијански је најсроднији румунском. Румуни зато могу у већини случајева добро разумети Италијане. Док обратно то није увек случај. Разлог је што румунски има пуно словенских речи. И на гласовни систем румунског су утицали суседни словенски језици. У румунској абецеди зато има неколико посебних знакова. Румунски се пише како се изговара. И још увек има пуно сличности са старим латинским структурама… Али управо то чини откривање овог језика тако узбудљив!