Рјечник

sr На путу   »   be У дарозе

37 [тридесет и седам]

На путу

На путу

37 [трыццаць сем]

37 [trytstsats’ sem]

У дарозе

[U daroze]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски белоруски Игра Више
Он се вози мотором. Ё--е-зе-на-м---цык--. Ё- е--- н- м--------- Ё- е-з- н- м-т-ц-к-е- --------------------- Ён едзе на матацыкле. 0
En -e-ze -------ts-kle. E- y---- n- m---------- E- y-d-e n- m-t-t-y-l-. ----------------------- En yedze na matatsykle.
Он се вози бициклом. Ён-едзе--а веласіп---е. Ё- е--- н- в----------- Ё- е-з- н- в-л-с-п-д-е- ----------------------- Ён едзе на веласіпедзе. 0
En y---e na-velasіp-d-e. E- y---- n- v----------- E- y-d-e n- v-l-s-p-d-e- ------------------------ En yedze na velasіpedze.
Он иде пешке. Ё- і-з--пе--т--. Ё- і--- п------- Ё- і-з- п-х-т-й- ---------------- Ён ідзе пехатой. 0
E---dze ----a---. E- і--- p-------- E- і-z- p-k-a-o-. ----------------- En іdze pekhatoy.
Он путује бродом. Ён-плы----- к-ра--і. Ё- п---- н- к------- Ё- п-ы-е н- к-р-б-і- -------------------- Ён плыве на караблі. 0
En-plyv- -a-k------. E- p---- n- k------- E- p-y-e n- k-r-b-і- -------------------- En plyve na karablі.
Он се вози чамцем. Ё- пл---------дцы. Ё- п---- н- л----- Ё- п-ы-е н- л-д-ы- ------------------ Ён плыве на лодцы. 0
E--pl----n---od---. E- p---- n- l------ E- p-y-e n- l-d-s-. ------------------- En plyve na lodtsy.
Он плива. Ён -лы--. Ё- п----- Ё- п-ы-е- --------- Ён плыве. 0
En-pl-ve. E- p----- E- p-y-e- --------- En plyve.
Да ли је овде опасно? Т-----б--п-ч-а? Т-- н---------- Т-т н-б-с-е-н-? --------------- Тут небяспечна? 0
Tu- -eb---pec--a? T-- n------------ T-t n-b-a-p-c-n-? ----------------- Tut nebyaspechna?
Да ли је опасно сам стопирати? Ц---------ч-----ац--аў--с-оп-м----а--? Ц- н--------- е---- а--------- а------ Ц- н-б-с-е-н- е-а-ь а-т-с-о-а- а-н-м-? -------------------------------------- Ці небяспечна ехаць аўтастопам аднаму? 0
Ts-----ya--e-hna-y-kha--- ----s-op-m-a--am-? T-- n----------- y------- a--------- a------ T-і n-b-a-p-c-n- y-k-a-s- a-t-s-o-a- a-n-m-? -------------------------------------------- Tsі nebyaspechna yekhats’ autastopam adnamu?
Да ли је опасно шетати ноћу? Ці---б-с-еч-- г---ц---начы? Ц- н--------- г----- ў----- Ц- н-б-с-е-н- г-л-ц- ў-а-ы- --------------------------- Ці небяспечна гуляць ўначы? 0
Tsі n--ya------- -u--at-- un-chy? T-- n----------- g------- u------ T-і n-b-a-p-c-n- g-l-a-s- u-a-h-? --------------------------------- Tsі nebyaspechna gulyats’ unachy?
Погрешили смо пут. М---ае-а-і-----уды. М- з------ н- т---- М- з-е-а-і н- т-д-. ------------------- Мы заехалі не туды. 0
My--a-k---- ne t-d-. M- z------- n- t---- M- z-e-h-l- n- t-d-. -------------------- My zaekhalі ne tudy.
На погрешном смо путу. М- на-н--р-в------ ш--ху. М- н- н----------- ш----- М- н- н-п-а-і-ь-ы- ш-я-у- ------------------------- Мы на няправільным шляху. 0
M- na nyapravіl-n-- ---yakhu. M- n- n------------ s-------- M- n- n-a-r-v-l-n-m s-l-a-h-. ----------------------------- My na nyapravіl’nym shlyakhu.
Морамо се вратити. Н-м-т-эб--пава--ч-а-ь-----д. Н-- т---- п---------- н----- Н-м т-э-а п-в-р-ч-а-ь н-з-д- ---------------------------- Нам трэба паварочваць назад. 0
N-m tr--a--a---o-h-a-s’ n--a-. N-- t---- p------------ n----- N-m t-e-a p-v-r-c-v-t-’ n-z-d- ------------------------------ Nam treba pavarochvats’ nazad.
Где се овде може паркирати? Д-е ту--можна п-ы------ацц-? Д-- т-- м---- п------------- Д-е т-т м-ж-а п-ы-а-к-в-ц-а- ---------------------------- Дзе тут можна прыпаркавацца? 0
D-e tut--oz----pr-p-r-a--tsts-? D-- t-- m----- p--------------- D-e t-t m-z-n- p-y-a-k-v-t-t-a- ------------------------------- Dze tut mozhna pryparkavatstsa?
Има ли овде паркиралиште? Ц- ё----т-т --а----? Ц- ё--- т-- с------- Ц- ё-ц- т-т с-а-н-а- -------------------- Ці ёсць тут стаянка? 0
T-- yo--s’-tut-s--ya-ka? T-- y----- t-- s-------- T-і y-s-s- t-t s-a-a-k-? ------------------------ Tsі yosts’ tut stayanka?
Колико дуго се овде може паркирати? На--о--------у ту--мо-н- пр---рка-ацца? Н- к----- ч--- т-- м---- п------------- Н- к-л-к- ч-с- т-т м-ж-а п-ы-а-к-в-ц-а- --------------------------------------- На колькі часу тут можна прыпаркавацца? 0
Na-kol--- c--s- tu- m-zh-a-----ar----ts-sa? N- k----- c---- t-- m----- p--------------- N- k-l-k- c-a-u t-t m-z-n- p-y-a-k-v-t-t-a- ------------------------------------------- Na kol’kі chasu tut mozhna pryparkavatstsa?
Да ли скијате? Вы--ат--цеся-н----ж-х? В- к-------- н- л----- В- к-т-е-е-я н- л-ж-х- ---------------------- Вы катаецеся на лыжах? 0
Vy -a--e--e-y- -- l--h---? V- k---------- n- l------- V- k-t-e-s-s-a n- l-z-a-h- -------------------------- Vy kataetsesya na lyzhakh?
Возите ли се са скијашким лифтом горе? В- е----- -а-е-х-на---д’----ку д-- лыжн--а-? В- е----- н----- н- п--------- д-- л-------- В- е-з-ц- н-в-р- н- п-д-ё-н-к- д-я л-ж-і-а-? -------------------------------------------- Вы едзеце наверх на пад’ёмніку для лыжнікаў? 0
V---edzetse n-ve-k---a--a--e-nіku -lya---z---k--? V- y------- n------ n- p--------- d--- l--------- V- y-d-e-s- n-v-r-h n- p-d-e-n-k- d-y- l-z-n-k-u- ------------------------------------------------- Vy yedzetse naverkh na pad’emnіku dlya lyzhnіkau?
Могу ли се овде изнајмити скије? Ці ---н----- у-----------а----а-? Ц- м---- т-- у---- л--- н-------- Ц- м-ж-а т-т у-я-ь л-ж- н-п-а-а-? --------------------------------- Ці можна тут узяць лыжы напракат? 0
Tsі -------t-- uzy-----ly--y-n--r-ka-? T-- m----- t-- u------ l---- n-------- T-і m-z-n- t-t u-y-t-’ l-z-y n-p-a-a-? -------------------------------------- Tsі mozhna tut uzyats’ lyzhy naprakat?

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Монолози

Када неко разговара сам са собом, људи се чуде. А ипак, сви ми редовно водимо разговоре сами са собом. Према процени психолога, неких 95% људи то чини. Када се деца играју, скоро увек да разговарају сама са собом. Према томе, сасвим је нормално када сами са собом разговарамо. У питању је само један посебан облик комуникације. Он има и својих предности! Кроз разговор организујемо своје мисли. Монолози су моменти кад наш унутарњни глас избија на површину. Могли бисмо рећи да је у ствари у питању размишљање наглас. Посебно расејани људи често воде разговоре ове врсте. У њиховом случају су одређени делови мозга мање активни. Зато су мање организовани. Монолози им помажу да делују плански. Када разговарамо сами са собом лакше доносимо одлуке. Ова врста разговора нам такође помаже да боље савладамо стрес. Њом се повећава концентрација и унапређује продуктивност. То је зато што је потребно више времена када нешто кажемо од онога када на то само мислимо. Када говоримо свеснији смо сопствених мисли. Уколико разговарамо сами са собом док решавамо компликоване тестове, бићемо успешнији. Ово су показали разни огледи. Ми такође себе храбримо у оваквим разговорима. Многи спортисти намерно разговарају сами са собом како би се боље мотивисали. Нажалост, већином у негативним ситуацијама разговарамо сами са собом. Из тог разлога треба да настојимо да увек будемо позитивни. И треба да често понављамо то што желимо. На тај начин кроз говор позитивно утичемо на своје деловање. Ово, разуме се, функционише само уколико смо реалистични.
Да ли си знао?
Румунски спада у источнороманске језике. То је матерњи језик око 28 милиона људи. Они углавном живе у Румунији и Молдавији. Румунски је такође службени језик Републике Молдавије. И у Србији и Украјини има већих заједница које говоре румунски. Румунски је настао из латинског. Римљани су прије у региону око Дунава имали две провинције. Италијански је најсроднији румунском. Румуни зато могу у већини случајева добро разумети Италијане. Док обратно то није увек случај. Разлог је што румунски има пуно словенских речи. И на гласовни систем румунског су утицали суседни словенски језици. У румунској абецеди зато има неколико посебних знакова. Румунски се пише како се изговара. И још увек има пуно сличности са старим латинским структурама… Али управо то чини откривање овог језика тако узбудљив!