Рјечник

sr На путу   »   hu Úton / Útközben

37 [тридесет и седам]

На путу

На путу

37 [harminchét]

Úton / Útközben

Изаберите како желите да видите превод:   
српски мађарски Игра Више
Он се вози мотором. Ő -oto--al---g-. Ő m_______ m____ Ő m-t-r-a- m-g-. ---------------- Ő motorral megy. 0
Он се вози бициклом. Ő--ic------- meg-. Ő b_________ m____ Ő b-c-k-i-e- m-g-. ------------------ Ő biciklivel megy. 0
Он иде пешке. Ő----log-m--y. Ő g_____ m____ Ő g-a-o- m-g-. -------------- Ő gyalog megy. 0
Он путује бродом. Ő h-jó-ik. Ő h_______ Ő h-j-z-k- ---------- Ő hajózik. 0
Он се вози чамцем. Ő -sónaká-ik. Ő c__________ Ő c-ó-a-á-i-. ------------- Ő csónakázik. 0
Он плива. Ő--sz-k. Ő ú_____ Ő ú-z-k- -------- Ő úszik. 0
Да ли је овде опасно? V-szé--e-----i--? V________ e_ i___ V-s-é-y-s e- i-t- ----------------- Veszélyes ez itt? 0
Да ли је опасно сам стопирати? V-s------ egyed-l----ppo-ni? V________ e______ s_________ V-s-é-y-s e-y-d-l s-o-p-l-i- ---------------------------- Veszélyes egyedül stoppolni? 0
Да ли је опасно шетати ноћу? V-s-é-yes--s-----tá-n-? V________ e___ s_______ V-s-é-y-s e-t- s-t-l-i- ----------------------- Veszélyes este sétálni? 0
Погрешили смо пут. El--v------. E___________ E-t-v-d-ü-k- ------------ Eltévedtünk. 0
На погрешном смо путу. R-ssz-úton v-gyun-. R____ ú___ v_______ R-s-z ú-o- v-g-u-k- ------------------- Rossz úton vagyunk. 0
Морамо се вратити. V--sza-k--l----du-n---. V_____ k___ f__________ V-s-z- k-l- f-r-u-n-n-. ----------------------- Vissza kell fordulnunk. 0
Где се овде може паркирати? Ho- -ehet---t p--k---i? H__ l____ i__ p________ H-l l-h-t i-t p-r-o-n-? ----------------------- Hol lehet itt parkolni? 0
Има ли овде паркиралиште? V-- i-- --y park-lóhe--? V__ i__ e__ p___________ V-n i-t e-y p-r-o-ó-e-y- ------------------------ Van itt egy parkolóhely? 0
Колико дуго се овде може паркирати? M-nnyi--d----l-h-t-i-t ----o--i? M_____ i____ l____ i__ p________ M-n-y- i-e-g l-h-t i-t p-r-o-n-? -------------------------------- Mennyi ideig lehet itt parkolni? 0
Да ли скијате? Sí-l ön? S___ ö__ S-e- ö-? -------- Síel ön? 0
Возите ли се са скијашким лифтом горе? A ----f---- megy f-l? A s________ m___ f___ A s-l-f-t-l m-g- f-l- --------------------- A sílifttel megy fel? 0
Могу ли се овде изнајмити скије? L---t i-t----el----elést -ölc--n---i? L____ i__ s_____________ k___________ L-h-t i-t s-f-l-z-r-l-s- k-l-s-n-z-i- ------------------------------------- Lehet itt sífelszerelést kölcsönözni? 0

Монолози

Када неко разговара сам са собом, људи се чуде. А ипак, сви ми редовно водимо разговоре сами са собом. Према процени психолога, неких 95% људи то чини. Када се деца играју, скоро увек да разговарају сама са собом. Према томе, сасвим је нормално када сами са собом разговарамо. У питању је само један посебан облик комуникације. Он има и својих предности! Кроз разговор организујемо своје мисли. Монолози су моменти кад наш унутарњни глас избија на површину. Могли бисмо рећи да је у ствари у питању размишљање наглас. Посебно расејани људи често воде разговоре ове врсте. У њиховом случају су одређени делови мозга мање активни. Зато су мање организовани. Монолози им помажу да делују плански. Када разговарамо сами са собом лакше доносимо одлуке. Ова врста разговора нам такође помаже да боље савладамо стрес. Њом се повећава концентрација и унапређује продуктивност. То је зато што је потребно више времена када нешто кажемо од онога када на то само мислимо. Када говоримо свеснији смо сопствених мисли. Уколико разговарамо сами са собом док решавамо компликоване тестове, бићемо успешнији. Ово су показали разни огледи. Ми такође себе храбримо у оваквим разговорима. Многи спортисти намерно разговарају сами са собом како би се боље мотивисали. Нажалост, већином у негативним ситуацијама разговарамо сами са собом. Из тог разлога треба да настојимо да увек будемо позитивни. И треба да често понављамо то што желимо. На тај начин кроз говор позитивно утичемо на своје деловање. Ово, разуме се, функционише само уколико смо реалистични.
Да ли си знао?
Румунски спада у источнороманске језике. То је матерњи језик око 28 милиона људи. Они углавном живе у Румунији и Молдавији. Румунски је такође службени језик Републике Молдавије. И у Србији и Украјини има већих заједница које говоре румунски. Румунски је настао из латинског. Римљани су прије у региону око Дунава имали две провинције. Италијански је најсроднији румунском. Румуни зато могу у већини случајева добро разумети Италијане. Док обратно то није увек случај. Разлог је што румунски има пуно словенских речи. И на гласовни систем румунског су утицали суседни словенски језици. У румунској абецеди зато има неколико посебних знакова. Румунски се пише како се изговара. И још увек има пуно сличности са старим латинским структурама… Али управо то чини откривање овог језика тако узбудљив!