Рјечник

sr На путу   »   nn En route

37 [тридесет и седам]

На путу

На путу

37 [trettisju]

En route

Изаберите како желите да видите превод:   
српски нинорск Игра Више
Он се вози мотором. Han--øy--r--o-o-s--kel. H-- k----- m----------- H-n k-y-e- m-t-r-y-k-l- ----------------------- Han køyrer motorsykkel. 0
Он се вози бициклом. Han s---a-. H-- s------ H-n s-k-a-. ----------- Han syklar. 0
Он иде пешке. H---gå- -----ot-. H-- g-- t-- f---- H-n g-r t-l f-t-. ----------------- Han går til fots. 0
Он путује бродом. H-n-rei-er me- sk-p-t. H-- r----- m-- s------ H-n r-i-e- m-d s-i-e-. ---------------------- Han reiser med skipet. 0
Он се вози чамцем. H---r-is-r med bå-e-. H-- r----- m-- b----- H-n r-i-e- m-d b-t-n- --------------------- Han reiser med båten. 0
Он плива. Han---ømme-. H-- s------- H-n s-ø-m-r- ------------ Han svømmer. 0
Да ли је овде опасно? Er--et--a-l------? E- d-- f----- h--- E- d-t f-r-e- h-r- ------------------ Er det farleg her? 0
Да ли је опасно сам стопирати? E--d-- f---e--å-ha-ke -lein-? E- d-- f----- å h---- å------ E- d-t f-r-e- å h-i-e å-e-n-? ----------------------------- Er det farleg å haike åleine? 0
Да ли је опасно шетати ноћу? E- -et fa---g-- gå-t-r o- ----a? E- d-- f----- å g- t-- o- n----- E- d-t f-r-e- å g- t-r o- n-t-a- -------------------------------- Er det farleg å gå tur om natta? 0
Погрешили смо пут. Vi---r ---r--o-s ----. V- h-- k---- o-- v---- V- h-r k-y-t o-s v-l-. ---------------------- Vi har køyrt oss vill. 0
На погрешном смо путу. Vi-e------ei- ve-. V- e- p- f--- v--- V- e- p- f-i- v-g- ------------------ Vi er på feil veg. 0
Морамо се вратити. Vi--- snu. V- m- s--- V- m- s-u- ---------- Vi må snu. 0
Где се овде може паркирати? K-a- ------ ------e-he-? K--- k-- e- p------ h--- K-a- k-n e- p-r-e-e h-r- ------------------------ Kvar kan eg parkere her? 0
Има ли овде паркиралиште? F-n-t-d-- --- p-r--r-ngs-las--her? F---- d-- e-- p-------------- h--- F-n-t d-t e-n p-r-e-i-g-p-a-s h-r- ---------------------------------- Finst det ein parkeringsplass her? 0
Колико дуго се овде може паркирати? K-r----g- ka- e- p--k--- h-r? K-- l---- k-- e- p------ h--- K-r l-n-e k-n e- p-r-e-e h-r- ----------------------------- Kor lenge kan eg parkere her? 0
Да ли скијате? Går--- -å-s--? G-- d- p- s--- G-r d- p- s-i- -------------- Går du på ski? 0
Возите ли се са скијашким лифтом горе? K-y-er -u---p-m-d--kihei-e-? K----- d- o-- m-- s--------- K-y-e- d- o-p m-d s-i-e-s-n- ---------------------------- Køyrer du opp med skiheisen? 0
Могу ли се овде изнајмити скије? G-r --t a----l-ige---i he-? G-- d-- a- å l---- s-- h--- G-r d-t a- å l-i-e s-i h-r- --------------------------- Går det an å leige ski her? 0

Монолози

Када неко разговара сам са собом, људи се чуде. А ипак, сви ми редовно водимо разговоре сами са собом. Према процени психолога, неких 95% људи то чини. Када се деца играју, скоро увек да разговарају сама са собом. Према томе, сасвим је нормално када сами са собом разговарамо. У питању је само један посебан облик комуникације. Он има и својих предности! Кроз разговор организујемо своје мисли. Монолози су моменти кад наш унутарњни глас избија на површину. Могли бисмо рећи да је у ствари у питању размишљање наглас. Посебно расејани људи често воде разговоре ове врсте. У њиховом случају су одређени делови мозга мање активни. Зато су мање организовани. Монолози им помажу да делују плански. Када разговарамо сами са собом лакше доносимо одлуке. Ова врста разговора нам такође помаже да боље савладамо стрес. Њом се повећава концентрација и унапређује продуктивност. То је зато што је потребно више времена када нешто кажемо од онога када на то само мислимо. Када говоримо свеснији смо сопствених мисли. Уколико разговарамо сами са собом док решавамо компликоване тестове, бићемо успешнији. Ово су показали разни огледи. Ми такође себе храбримо у оваквим разговорима. Многи спортисти намерно разговарају сами са собом како би се боље мотивисали. Нажалост, већином у негативним ситуацијама разговарамо сами са собом. Из тог разлога треба да настојимо да увек будемо позитивни. И треба да често понављамо то што желимо. На тај начин кроз говор позитивно утичемо на своје деловање. Ово, разуме се, функционише само уколико смо реалистични.
Да ли си знао?
Румунски спада у источнороманске језике. То је матерњи језик око 28 милиона људи. Они углавном живе у Румунији и Молдавији. Румунски је такође службени језик Републике Молдавије. И у Србији и Украјини има већих заједница које говоре румунски. Румунски је настао из латинског. Римљани су прије у региону око Дунава имали две провинције. Италијански је најсроднији румунском. Румуни зато могу у већини случајева добро разумети Италијане. Док обратно то није увек случај. Разлог је што румунски има пуно словенских речи. И на гласовни систем румунског су утицали суседни словенски језици. У румунској абецеди зато има неколико посебних знакова. Румунски се пише како се изговара. И још увек има пуно сличности са старим латинским структурама… Али управо то чини откривање овог језика тако узбудљив!