Рјечник

sr На путу   »   cs Na cestách

37 [тридесет и седам]

На путу

На путу

37 [třicet sedm]

Na cestách

Изаберите како желите да видите превод:   
српски чешки Игра Више
Он се вози мотором. Je-e--a-mo--r-e. J--- n- m------- J-d- n- m-t-r-e- ---------------- Jede na motorce. 0
Он се вози бициклом. J--- -a-kole. J--- n- k---- J-d- n- k-l-. ------------- Jede na kole. 0
Он иде пешке. Jd------y. J-- p----- J-e p-š-y- ---------- Jde pěšky. 0
Он путује бродом. J----l--í. J--- l---- J-d- l-d-. ---------- Jede lodí. 0
Он се вози чамцем. J-d---e-č---u. J--- v- č----- J-d- v- č-u-u- -------------- Jede ve člunu. 0
Он плива. Plave. P----- P-a-e- ------ Plave. 0
Да ли је овде опасно? J---- tu neb-z-ečn-? J- t- t- n---------- J- t- t- n-b-z-e-n-? -------------------- Je to tu nebezpečné? 0
Да ли је опасно сам стопирати? Je-n--ezp--n- sám-stop-v--? J- n--------- s-- s-------- J- n-b-z-e-n- s-m s-o-o-a-? --------------------------- Je nebezpečné sám stopovat? 0
Да ли је опасно шетати ноћу? Je--e------n--se-proch--et v---ci? J- n--------- s- p-------- v n---- J- n-b-z-e-n- s- p-o-h-z-t v n-c-? ---------------------------------- Je nebezpečné se procházet v noci? 0
Погрешили смо пут. Z-bl------ js-e. Z--------- j---- Z-b-o-d-l- j-m-. ---------------- Zabloudili jsme. 0
На погрешном смо путу. Js---na--pa--é----tě. J--- n- š----- c----- J-m- n- š-a-n- c-s-ě- --------------------- Jsme na špatné cestě. 0
Морамо се вратити. Mu---e -e-ot-čit. M----- s- o------ M-s-m- s- o-o-i-. ----------------- Musíme se otočit. 0
Где се овде може паркирати? K-e -e ta-y-d--pa----a-? K-- s- t--- d- p-------- K-e s- t-d- d- p-r-o-a-? ------------------------ Kde se tady dá parkovat? 0
Има ли овде паркиралиште? J- -ad- něj-k---arko-i--ě? J- t--- n----- p---------- J- t-d- n-j-k- p-r-o-i-t-? -------------------------- Je tady nějaké parkoviště? 0
Колико дуго се овде може паркирати? Jak-d-o--- -- ta-y -m- --rk--a-? J-- d----- s- t--- s-- p-------- J-k d-o-h- s- t-d- s-í p-r-o-a-? -------------------------------- Jak dlouho se tady smí parkovat? 0
Да ли скијате? J-----e--a ----ch? J------ n- l------ J-z-í-e n- l-ž-c-? ------------------ Jezdíte na lyžích? 0
Возите ли се са скијашким лифтом горе? J---te-naho---vl--e-? J----- n----- v------ J-d-t- n-h-r- v-e-e-? --------------------- Jedete nahoru vlekem? 0
Могу ли се овде изнајмити скије? D-----e--a-- -ůjčit l-že? D--- s- t--- p----- l---- D-j- s- t-d- p-j-i- l-ž-? ------------------------- Dají se tady půjčit lyže? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Монолози

Када неко разговара сам са собом, људи се чуде. А ипак, сви ми редовно водимо разговоре сами са собом. Према процени психолога, неких 95% људи то чини. Када се деца играју, скоро увек да разговарају сама са собом. Према томе, сасвим је нормално када сами са собом разговарамо. У питању је само један посебан облик комуникације. Он има и својих предности! Кроз разговор организујемо своје мисли. Монолози су моменти кад наш унутарњни глас избија на површину. Могли бисмо рећи да је у ствари у питању размишљање наглас. Посебно расејани људи често воде разговоре ове врсте. У њиховом случају су одређени делови мозга мање активни. Зато су мање организовани. Монолози им помажу да делују плански. Када разговарамо сами са собом лакше доносимо одлуке. Ова врста разговора нам такође помаже да боље савладамо стрес. Њом се повећава концентрација и унапређује продуктивност. То је зато што је потребно више времена када нешто кажемо од онога када на то само мислимо. Када говоримо свеснији смо сопствених мисли. Уколико разговарамо сами са собом док решавамо компликоване тестове, бићемо успешнији. Ово су показали разни огледи. Ми такође себе храбримо у оваквим разговорима. Многи спортисти намерно разговарају сами са собом како би се боље мотивисали. Нажалост, већином у негативним ситуацијама разговарамо сами са собом. Из тог разлога треба да настојимо да увек будемо позитивни. И треба да често понављамо то што желимо. На тај начин кроз говор позитивно утичемо на своје деловање. Ово, разуме се, функционише само уколико смо реалистични.
Да ли си знао?
Румунски спада у источнороманске језике. То је матерњи језик око 28 милиона људи. Они углавном живе у Румунији и Молдавији. Румунски је такође службени језик Републике Молдавије. И у Србији и Украјини има већих заједница које говоре румунски. Румунски је настао из латинског. Римљани су прије у региону око Дунава имали две провинције. Италијански је најсроднији румунском. Румуни зато могу у већини случајева добро разумети Италијане. Док обратно то није увек случај. Разлог је што румунски има пуно словенских речи. И на гласовни систем румунског су утицали суседни словенски језици. У румунској абецеди зато има неколико посебних знакова. Румунски се пише како се изговара. И још увек има пуно сличности са старим латинским структурама… Али управо то чини откривање овог језика тако узбудљив!