Рјечник

sr Годишња доба и време   »   ti እዋናት-ዓመትን ኩነታት ኣየርን

16 [шеснаест]

Годишња доба и време

Годишња доба и време

16 [ዓሰርተሽዱሽተ]

16 [‘aseriteshidushite]

እዋናት-ዓመትን ኩነታት ኣየርን

[iwanati-‘ametini kunetati ayerini]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски тигриња Игра Више
Ово су годишња доба: እ-ኦም’-ም እዋናት-ዓ-ት-እ--፥ እ------ እ------- እ--- እ-ኦ-’-ም እ-ና---መ- እ-ም- --------------------- እዚኦም’ቶም እዋናት-ዓመት እዮም፥ 0
iz-’omi’t----iwan-t--‘am--- --o-i፥ i----------- i------------- i----- i-ī-o-i-t-m- i-a-a-i-‘-m-t- i-o-i- ---------------------------------- izī’omi’tomi iwanati-‘ameti iyomi፥
Пролеће, лето, ጽድ-- --ይ ጽ--- ሃ-- ጽ-ያ- ሃ-ይ -------- ጽድያ፣ ሃጋይ 0
t---d---፣ h--ayi t-------- h----- t-’-d-y-፣ h-g-y- ---------------- ts’idiya፣ hagayi
jесен и зима. ከውዒን--ረምትን። ከ--- ክ----- ከ-ዒ- ክ-ም-ን- ----------- ከውዒን ክረምትን። 0
ke---īni----emit-ni። k------- k---------- k-w-‘-n- k-r-m-t-n-። -------------------- kewi‘īni kiremitini።
Лето је вруће. ሓ---ሃሩ- እዩ። ሓ-- ሃ-- እ-- ሓ-ይ ሃ-ር እ-። ----------- ሓጋይ ሃሩር እዩ። 0
ḥagay--ha--ri iyu። h------ h----- i--- h-a-a-i h-r-r- i-u- ------------------- ḥagayi haruri iyu።
Лети сија сунце. ኣ--ሓጋ- ጸሓይ-ትበርቕ--ያ። ኣ- ሓ-- ጸ-- ት--- እ-- ኣ- ሓ-ይ ጸ-ይ ት-ር- እ-። ------------------- ኣብ ሓጋይ ጸሓይ ትበርቕ እያ። 0
abi --agayi --’-ḥay- --be-i--’i --a። a-- h------ t-------- t--------- i--- a-i h-a-a-i t-’-h-a-i t-b-r-k-’- i-a- ------------------------------------- abi ḥagayi ts’eḥayi tiberiḵ’i iya።
Лети радо идемо шетати. ኣ- -ጋ---ነዛው---- -ብ-ና። ኣ- ሓ-- ከ---- ደ- ይ---- ኣ- ሓ-ይ ከ-ዛ-ር ደ- ይ-ለ-። --------------------- ኣብ ሓጋይ ከነዛውር ደስ ይብለና። 0
a-- --a-a-- -e--za--ri -esi-yibi-e--። a-- h------ k--------- d--- y-------- a-i h-a-a-i k-n-z-w-r- d-s- y-b-l-n-። ------------------------------------- abi ḥagayi kenezawiri desi yibilena።
Зима је хладна. ክ-ምቲ-ቁ- -ዩ። ክ--- ቁ- እ-- ክ-ም- ቁ- እ-። ----------- ክረምቲ ቁሪ እዩ። 0
kire---ī---ur- ---። k------- k---- i--- k-r-m-t- k-u-ī i-u- ------------------- kiremitī k’urī iyu።
Зими пада снег или киша. ኣ- ክረ-ቲ--ርጪ -ይ--ይ-ይሃር- -ዩ። ኣ- ክ--- ው-- ወ- ማ- ይ--- እ-- ኣ- ክ-ም- ው-ጪ ወ- ማ- ይ-ር- እ-። -------------------------- ኣብ ክረምቲ ውርጪ ወይ ማይ ይሃርም እዩ። 0
ab--ki-e--t- w----h----ey- --yi-yiharim--iyu። a-- k------- w------- w--- m--- y------- i--- a-i k-r-m-t- w-r-c-’- w-y- m-y- y-h-r-m- i-u- --------------------------------------------- abi kiremitī wirich’ī weyi mayi yiharimi iyu።
Зими радо остајемо код куће. ኣብ --ም- ኣ- ---ምት-ፍ--ስ---ለና። ኣ- ክ--- ኣ- ገ- ም--- ደ- ይ---- ኣ- ክ-ም- ኣ- ገ- ም-ራ- ደ- ይ-ለ-። --------------------------- ኣብ ክረምቲ ኣብ ገዛ ምትራፍ ደስ ይብለና። 0
a---kir-mitī --- g--a-mi-ir-fi -e-i -ib-le-a። a-- k------- a-- g--- m------- d--- y-------- a-i k-r-m-t- a-i g-z- m-t-r-f- d-s- y-b-l-n-። --------------------------------------------- abi kiremitī abi geza mitirafi desi yibilena።
Хладно је. ቁ- ኣ-። ቁ- ኣ-- ቁ- ኣ-። ------ ቁሪ ኣሎ። 0
k’urī--l-። k---- a--- k-u-ī a-o- ---------- k’urī alo።
Пада киша. ማ- ይሃ-ም ኣ-። ማ- ይ--- ኣ-- ማ- ይ-ር- ኣ-። ----------- ማይ ይሃርም ኣሎ። 0
ma-- yih--im- a-o። m--- y------- a--- m-y- y-h-r-m- a-o- ------------------ mayi yiharimi alo።
Ветровито је. ን-ስ -ሎ። ን-- ኣ-- ን-ስ ኣ-። ------- ንፋስ ኣሎ። 0
n--as---lo። n----- a--- n-f-s- a-o- ----------- nifasi alo።
Топло је. ሃ-- --። ሃ-- ኣ-- ሃ-ር ኣ-። ------- ሃሩር ኣሎ። 0
har-ri -lo። h----- a--- h-r-r- a-o- ----------- haruri alo።
Сунчано је. ጸ---ኣ-። ጸ-- ኣ-- ጸ-ይ ኣ-። ------- ጸሓይ ኣላ። 0
ts’e-̣--i-ala። t-------- a--- t-’-h-a-i a-a- -------------- ts’eḥayi ala።
Ведро је. ደበናታት-ኣ--። ደ---- ኣ--- ደ-ና-ት ኣ-ው- ---------- ደበናታት ኣለው። 0
de---------alew-። d--------- a----- d-b-n-t-t- a-e-i- ----------------- debenatati alewi።
Какво је време данас? ሎ----ታ----- ከመይ --? ሎ- ኩ--- ኣ-- ከ-- ድ-- ሎ- ኩ-ታ- ኣ-ር ከ-ይ ድ-? ------------------- ሎሚ ኩነታት ኣየር ከመይ ድዩ? 0
l----ku-eta-i-ay--i-k--e-- diyu? l--- k------- a---- k----- d---- l-m- k-n-t-t- a-e-i k-m-y- d-y-? -------------------------------- lomī kunetati ayeri kemeyi diyu?
Данас је хладно. ሎ- -ሪ-ኣ-። ሎ- ቁ- ኣ-- ሎ- ቁ- ኣ-። --------- ሎሚ ቁሪ ኣሎ። 0
l--ī --ur- -lo። l--- k---- a--- l-m- k-u-ī a-o- --------------- lomī k’urī alo።
Данас је топло. ሎሚ ሃ-- --። ሎ- ሃ-- ኣ-- ሎ- ሃ-ር ኣ-። ---------- ሎሚ ሃሩር ኣሎ። 0
lom----rur- a--። l--- h----- a--- l-m- h-r-r- a-o- ---------------- lomī haruri alo።

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Учење и емоције

Весели нас када смо у могућности да комуницирамо на неком страном језику. Поносни смо на себе и свој напредак у учењу. С друге стране, уколико нисмо врло успешни, то нас разочарава и фрустрира. Због тога се различите емоције повезују са процесом учења. Најновија истраживања су дошла до занимљивих резултата. Показала су да емоције играју значајну улогу у процесу учења. Зато што утичу на успешност учења. Учење за наш мозак увек представља “проблем”. И о н се увек труди да тај проблем реши. Да ли у томе успевамо или не, зависи од наших емоција. Уколико смо уверени да проблем можемо решити, много смо самопоузданији. Ова емоционална стабилност потпомаже процес учења. Позитивно мишљење унапређује наше интелектуалне способности. С друге стране, учење под стресом не функционише баш најбоље. Сумња или брига поткопава добре резултате. Уколико се плашимо, скоро да и нисмо у стању да било шта научимо. У том случају мозак није у могућности да прима нове садржаје. Стога је веома важно да смо мотивисани у процесу учења. Дакле, емоције утичу на процес учења. Али, и учење утиче на наше емоције. Исте структуре мозга обрађују и чињенице и емоције. Зато нас учење може усрећити, а они који су срећни, уче много боље. Разуме се да учење није увек забава и да може бити и врло напорно. Зато је неопходно да пред себе увек поставимо мањи циљ. На тај начин нећемо преоптеретити свој мозак. И гарантујемо да ћемо испунити своја очекивања. Успех нам је у том случају награда која нас изнова мотивише. Што ће рећи: Учите смешкајући се при том!
Да ли си знао?
Грчки спада у индоевропске језике. Међутим, ни с једним другим језиком на свету није заиста у блиском сродству. Не сме се мешати модерни грчки са старогрчким. Тај антички грчки језик се и данас подучава у многим школама и на многим универзитетима. Пре је то био језик филозофије и науке. И онај ко је путовао античким светом, користио је грчки као лингуа франка. Новогрчки је, с друге стране, данас матерњи језик око 13 милиона људи. Развио се из старогрчког. Кад је тачно настао савремени грчки, тешко је рећи. Али је сигурно да је једноставније структуре него старогрчки. Ипак су се у новогрчком задржали бројни архаични облици. То је такође веома уједначен језик у којем нема јако изражених дијалеката. Пише се грчком абецедом која је стара скоро 2500 година. Интересантно је да грчки спада у језике који има највећи лексички фонд. Ко радо учи речи, треба да почне од грчког...