Рјечник

sr Јавни локални саобраћај   »   ti ወግዓዊ መጕዓዝያ ኣብ ቀረባ ከባቢ

36 [тридесет и шест]

Јавни локални саобраћај

Јавни локални саобраћај

36 [ሰላሳንሽዱሽተን]

36 [selasanishidushiteni]

ወግዓዊ መጕዓዝያ ኣብ ቀረባ ከባቢ

[wegi‘awī megwi‘aziya abi k’ereba kebabī]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски тигриња Игра Више
Где је аутобуска станица? ቡስ ስቴ---ኣ---ኣሎ? ቡ- ስ--- ኣ-- ኣ-- ቡ- ስ-ሽ- ኣ-ይ ኣ-? --------------- ቡስ ስቴሽን ኣበይ ኣሎ? 0
bus---it----n- a-----a--? b--- s-------- a---- a--- b-s- s-t-s-i-i a-e-i a-o- ------------------------- busi sitēshini abeyi alo?
Који аутобус вози у центар? ኣ-ናይ-ቡስ -- ናብ--እከል-ከተማ-ዝ-ይድ? ኣ--- ቡ- ኢ- ና- ማ--- ከ-- ዝ---- ኣ-ና- ቡ- ኢ- ና- ማ-ከ- ከ-ማ ዝ-ይ-? ---------------------------- ኣየናይ ቡስ ኢዩ ናብ ማእከል ከተማ ዝኸይድ? 0
ay------b--i-īy---ab- ma----li-ket--a zi-----d-? a------ b--- ī-- n--- m------- k----- z--------- a-e-a-i b-s- ī-u n-b- m-’-k-l- k-t-m- z-h-e-i-i- ------------------------------------------------ ayenayi busi īyu nabi ma’ikeli ketema ziẖeyidi?
Коју линију морам узети? ኣየናይ---መር--ስ-ክ-ስ---ለ-? ኣ--- መ--- ቡ- ክ--- ኣ--- ኣ-ና- መ-መ- ቡ- ክ-ስ- ኣ-ኒ- ---------------------- ኣየናይ መስመር ቡስ ክወስድ ኣለኒ? 0
a-e-ayi m----eri-b-s--k-----di-ale--? a------ m------- b--- k------- a----- a-e-a-i m-s-m-r- b-s- k-w-s-d- a-e-ī- ------------------------------------- ayenayi mesimeri busi kiwesidi alenī?
Морам ли преседати? ም--ዝያ ክቕ-ር -ለኒ -? ም---- ክ--- ኣ-- ዶ- ም-ዓ-ያ ክ-ይ- ኣ-ኒ ዶ- ----------------- ምጋዓዝያ ክቕይር ኣለኒ ዶ? 0
m--a-a-iy- -i-̱’i---- -le-ī do? m--------- k--------- a---- d-- m-g-‘-z-y- k-k-’-y-r- a-e-ī d-? ------------------------------- miga‘aziya kiḵ’iyiri alenī do?
Где морам пресести? ኣበ- -----ይ----ኒ? ኣ-- ኢ- ክ--- ዘ--- ኣ-ይ ኢ- ክ-ይ- ዘ-ኒ- ---------------- ኣበይ ኢየ ክቕይር ዘለኒ? 0
ab-yi --e --k--iy-ri ze---ī? a---- ī-- k--------- z------ a-e-i ī-e k-k-’-y-r- z-l-n-? ---------------------------- abeyi īye kiḵ’iyiri zelenī?
Колико кошта карта? ሓደ ቲ-- ክ-----ግኡ? ሓ- ቲ-- ክ--- ዋ--- ሓ- ቲ-ት ክ-ደ- ዋ-ኡ- ---------------- ሓደ ቲከት ክንደይ ዋግኡ? 0
ḥ-----īk--- kin-dey--w--i’u? h---- t----- k------- w------ h-a-e t-k-t- k-n-d-y- w-g-’-? ----------------------------- ḥade tīketi kinideyi wagi’u?
Колико станица има до центра? ክንደይ -ርማ-ታት-ኢ-ም ክሳብ--እከ- ከ---? ክ--- ፌ----- ኢ-- ክ-- ማ--- ከ-- ? ክ-ደ- ፌ-ማ-ታ- ኢ-ም ክ-ብ ማ-ከ- ከ-ማ ? ------------------------------ ክንደይ ፌርማታታት ኢዮም ክሳብ ማእከል ከተማ ? 0
ki------ -ē--mat-ta-----o-i--is--- ma-ike-i -et-ma ? k------- f----------- ī---- k----- m------- k----- ? k-n-d-y- f-r-m-t-t-t- ī-o-i k-s-b- m-’-k-l- k-t-m- ? ---------------------------------------------------- kinideyi fērimatatati īyomi kisabi ma’ikeli ketema ?
Морате овде изаћи. ኣብዚ -ት-ር- --ኩም። ኣ-- ክ---- ኣ---- ኣ-ዚ ክ-ወ-ዱ ኣ-ኩ-። --------------- ኣብዚ ክትወርዱ ኣለኩም። 0
abizī k-t--er--- -leku--። a---- k--------- a------- a-i-ī k-t-w-r-d- a-e-u-i- ------------------------- abizī kitiweridu alekumi።
Морате изаћи назад. ብ -ሕ----ትወር- ኣ-ኩ-። ብ ድ--- ክ---- ኣ---- ብ ድ-ሪ- ክ-ወ-ዱ ኣ-ኩ-። ------------------ ብ ድሕሪት ክትወርዱ ኣለኩም። 0
b- -i-̣-r--i ---iw-r-d- -l--u-i። b- d-------- k--------- a------- b- d-h-i-ī-i k-t-w-r-d- a-e-u-i- -------------------------------- bi diḥirīti kitiweridu alekumi።
Следећи метро долази за 5 минута. ብ---ዘ--„--ባ-“(ትራ-)-ኣ--5 ደቒ- -መ-እ‘ዩ። ብ-- ዘ- „---------- ኣ- 5 ደ-- ክ------ ብ-ጂ ዘ- „---ን-(-ራ-) ኣ- 5 ደ-ቕ ክ-ጽ-‘-። ----------------------------------- ብሕጂ ዘሎ „ኡ-ባን“(ትራም) ኣብ 5 ደቒቕ ክመጽእ‘ዩ። 0
biḥ-jī-zel- ---ban-“(-irami- -bi---d----īk---------s’i--‘yu። b------ z--- „--------------- a-- 5 d--------- k------------- b-h-i-ī z-l- „---a-i-(-i-a-i- a-i 5 d-k-’-k-’- k-m-t-’-’-‘-u- ------------------------------------------------------------- biḥijī zelo „u-bani“(tirami) abi 5 deḵ’īḵ’i kimets’i’i‘yu።
Следећи трамвај долази за 10 минута. ብሕ---- ት-ም-ና- ጽ---) -ብ 10 -ቒ- ክመ-እ-ዩ። ብ-- ዘ- ት----- ጽ---- ኣ- 1- ደ-- ክ------ ብ-ጂ ዘ- ት-ም-ና- ጽ-ግ-) ኣ- 1- ደ-ቕ ክ-ጽ-‘-። ------------------------------------- ብሕጂ ዘሎ ትራም(ናይ ጽርግያ) ኣብ 10 ደቒቕ ክመጽእ‘ዩ። 0
biḥi---zelo-t---mi-n--i-t---ri-iy-)---i 10-----’---’- -i--ts--’i‘-u። b------ z--- t---------- t---------- a-- 1- d--------- k------------- b-h-i-ī z-l- t-r-m-(-a-i t-’-r-g-y-) a-i 1- d-k-’-k-’- k-m-t-’-’-‘-u- --------------------------------------------------------------------- biḥijī zelo tirami(nayi ts’irigiya) abi 10 deḵ’īḵ’i kimets’i’i‘yu።
Следећи аутобус долази за 15 минута. ብሕ- ዘ---ስ ኣ- 15---- ክ--እ‘-። ብ-- ዘ- ቡ- ኣ- 1- ደ-- ክ------ ብ-ጂ ዘ- ቡ- ኣ- 1- ደ-ቕ ክ-ጽ-‘-። --------------------------- ብሕጂ ዘሎ ቡስ ኣብ 15 ደቒቕ ክመጽእ‘ዩ። 0
b-h--jī-z--o bu-i -b---- ------k-’i ---ets’i--‘--። b------ z--- b--- a-- 1- d--------- k------------- b-h-i-ī z-l- b-s- a-i 1- d-k-’-k-’- k-m-t-’-’-‘-u- -------------------------------------------------- biḥijī zelo busi abi 15 deḵ’īḵ’i kimets’i’i‘yu።
Када вози задњи метро? እታ ---መ-ዳእታ-ትራ--መ-ስ -ላ ? እ- ና- መ---- ት-- መ-- ኣ- ? እ- ና- መ-ዳ-ታ ት-ም መ-ስ ኣ- ? ------------------------ እታ ናይ መወዳእታ ትራም መዓስ ኣላ ? 0
i-a--ay--me-eda’i-a--i-am----‘-s- a-- ? i-- n--- m--------- t----- m----- a-- ? i-a n-y- m-w-d-’-t- t-r-m- m-‘-s- a-a ? --------------------------------------- ita nayi meweda’ita tirami me‘asi ala ?
Када вози задњи трамвај? እቲ-መወዳእታ-ት-ም-ና--ጽ--ያ) -ዓስ ክ-ይ---ያ? እ- መ---- ት----- ጽ---- መ-- ክ--- ኢ-- እ- መ-ዳ-ታ ት-ም-ና- ጽ-ግ-) መ-ስ ክ-ይ- ኢ-? ---------------------------------- እቲ መወዳእታ ትራም(ናይ ጽርግያ) መዓስ ክኸይድ ኢያ? 0
i-- -ewed--ita-t----i(n-yi -------iy-) me-asi---h-ey-di--ya? i-- m--------- t---------- t---------- m----- k-------- ī--- i-ī m-w-d-’-t- t-r-m-(-a-i t-’-r-g-y-) m-‘-s- k-h-e-i-i ī-a- ------------------------------------------------------------ itī meweda’ita tirami(nayi ts’irigiya) me‘asi kiẖeyidi īya?
Када вози задњи аутобус? እ--መ---- ቡ----- ክ-ይ---ያ? እ- መ---- ቡ- መ-- ክ--- ኢ-- እ- መ-ረ-ታ ቡ- መ-ስ ክ-ይ- ኢ-? ------------------------ እቲ መጨረሽታ ቡስ መዓስ ክኸይድ ኢያ? 0
itī-m--h’ere--i-a b-si ---a-----ẖ-yid- ī--? i-- m------------ b--- m----- k-------- ī--- i-ī m-c-’-r-s-i-a b-s- m-‘-s- k-h-e-i-i ī-a- -------------------------------------------- itī mech’ereshita busi me‘asi kiẖeyidi īya?
Имате ли возну карту? ቲከት -ለ-ም -? ቲ-- ኣ--- ዶ- ቲ-ት ኣ-ኩ- ዶ- ----------- ቲከት ኣለኩም ዶ? 0
tīke-i---e-umi do? t----- a------ d-- t-k-t- a-e-u-i d-? ------------------ tīketi alekumi do?
Возну карту? – Не, немам. ቲ-ት ?--፣-የ---ን። ቲ-- ? ኖ- የ----- ቲ-ት ? ኖ- የ-ለ-ን- --------------- ቲከት ? ኖ፣ የብለይን። 0
tī-----? no--yebi-e----። t----- ? n-- y---------- t-k-t- ? n-፣ y-b-l-y-n-። ------------------------ tīketi ? no፣ yebileyini።
Онда морате платити казну. እሞ መ--ዕ----ከፍሉ -ለ-ም። እ- መ---- ክ---- ኣ---- እ- መ-ጻ-ቲ ክ-ከ-ሉ ኣ-ኩ-። -------------------- እሞ መቕጻዕቲ ክትከፍሉ ኣለኩም። 0
im--me-̱’-ts-a---- ki-----il- -lekum-። i-- m------------- k--------- a------- i-o m-k-’-t-’-‘-t- k-t-k-f-l- a-e-u-i- -------------------------------------- imo meḵ’its’a‘itī kitikefilu alekumi።

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Развој језика

Сасвим је јасно зашто разговарамо једни са другима. Желимо да разменимо идеје и међусобно се разумемо. Међутим, није најјасније како је настао језик. На ту тему су се развиле многе теорије. Извесно је једино да је језик веома стар феномен. Предуслов за говор су извесне физичке црте. Оне су неопходне за стварање звукова. Још од времена Неандерталаца људи су у стању да употребљавају свој глас. На тај начин су се разликовали од животиња. Сем тога, моћан, чист глас био је неопходан чинилац самоодбране. Њиме је особа могла застрашити непријатеља. У то време су се производила оруђа и користила се ватра. Ово знање је требало на неки начин преносити. Језик је такође играо важну улогу за време лова. Једноставно споразумевање међу људима старо је преко две хиљаде година. Први лингвистички елементи били су знакови и гестови. Али, људи су желели да буду у могућности да комуницирају и у мраку. Осим тога, морали су разговарати једни с другима а да се не виде. Тако се развио глас који је заменио гестове. Језик у данашњем смислу стар је барем 50.000 година. Када је Хомо сапиенс напустио Африку, језик се раширио земаљском куглом. Тада је дошло до раздвајања језика у различитим регионима. Што ће рећи: дошло је до настанка различитих језичких породица. Оне су садржавалe само основе језичких система. У поређењу са данашњим језицима први језици су били много мање сложени. До њиховог развоја дошло је путем граматике, фонологије и семантике. Могло би се рећи да су различити језици у ствари различита решења. Али, проблем је увек био исти: На који начин да покажем о чему размишљам?
Да ли си знао?
Бразилски португалски спада у романске језике. Настао је из европског португалског. Донесен је током колонијалне политике Португала све до Јужне Америке. Данас је Бразил највећа нација на свету која говори португалски. Око 190 милиона људи говори бразилски португалски као матерњи језик. А језик има и велик утицај на друге јужноамеричке земље… Чак постоји мешани језик који садржи португалске и шпанске елементе. Некад се Бразил језички уско оријентисао на свој европски узор. Од 1930. пробудила се нова свест за бразилску културу. Бразилци су били поносни на свој језик па су желели јаче нагласити његове посебности. Али било је стално и напора да се ова два језика не раздвајају. У међувремену постоји, на пример, споразум о заједничком правопису. Највећа разлика између два варијетета данас се огледа у изговору. У бразилском језичком фонду има неколико појмова из индијанског језика којих нема у Европи. Откријте овај узбудљиви језик који спада у најважније језике на свету!