Рјечник

sr Прошлост 3   »   ti ሕሉፍ 3

83 [осамдесет и три]

Прошлост 3

Прошлост 3

83 [ሰማንያንሰለስተን]

83 [semaniyaniselesiteni]

ሕሉፍ 3

[ḥilufi 3]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски тигриња Игра Више
телефонирати ደ-ለ፣ ---ል ደወለ፣ ምድዋል ደ-ለ- ም-ዋ- --------- ደወለ፣ ምድዋል 0
d----e- midi---i dewele፣ midiwali d-w-l-፣ m-d-w-l- ---------------- dewele፣ midiwali
Ја сам телефонирао / телефонирала. ኣ----ለ -ረ። ኣነ ደዊለ ኔረ። ኣ- ደ-ለ ኔ-። ---------- ኣነ ደዊለ ኔረ። 0
a-e-d---le-nēr-። ane dewīle nēre። a-e d-w-l- n-r-። ---------------- ane dewīle nēre።
Ја сам цело време телефонирао / телефонирала. ብ------ክ--- ---። ብዙሕ ግዜ ክድውል ውዒለ። ብ-ሕ ግ- ክ-ው- ው-ለ- ---------------- ብዙሕ ግዜ ክድውል ውዒለ። 0
b-z-h-- --z--k----i-i----ī-e። bizuh-i gizē kidiwili wi‘īle። b-z-h-i g-z- k-d-w-l- w-‘-l-። ----------------------------- bizuḥi gizē kidiwili wi‘īle።
питати ሓ-ተ፣ሕቶ ሓተተ፣ሕቶ ሓ-ተ-ሕ- ------ ሓተተ፣ሕቶ 0
h-a---e፣--i-o h-atete፣h-ito h-a-e-e-h-i-o ------------- ḥatete፣ḥito
Ја сам питао / питала. ሓ-- ኔ-። ሓቲተ ኔረ። ሓ-ተ ኔ-። ------- ሓቲተ ኔረ። 0
h-at-t--nēre። h-atīte nēre። h-a-ī-e n-r-። ------------- ḥatīte nēre።
Ја сам увек питао / питала. ብዙ---ዜ ሓቲተ -ረ። ብዙሕ ግዜ ሓቲተ ኔረ። ብ-ሕ ግ- ሓ-ተ ኔ-። -------------- ብዙሕ ግዜ ሓቲተ ኔረ። 0
bizu--- -i-ē h-a--te ---e። bizuh-i gizē h-atīte nēre። b-z-h-i g-z- h-a-ī-e n-r-። -------------------------- bizuḥi gizē ḥatīte nēre።
испричати ነ-ረ-ኣዘን--- -ዝንታው ነገረ፣ኣዘንተወ፣ ምዝንታው ነ-ረ-ኣ-ን-ወ- ም-ን-ው ---------------- ነገረ፣ኣዘንተወ፣ ምዝንታው 0
n---re-a-enit-we፣ --z------i negere፣azenitewe፣ mizinitawi n-g-r-፣-z-n-t-w-፣ m-z-n-t-w- ---------------------------- negere፣azenitewe፣ mizinitawi
Ја сам испричао / испричала. ኣን-እነግ- --። ኣን እነግር ኔረ። ኣ- እ-ግ- ኔ-። ----------- ኣን እነግር ኔረ። 0
a-i-------- nē-e። ani inegiri nēre። a-i i-e-i-i n-r-። ----------------- ani inegiri nēre።
Ја сам испричао / испричала целу причу. ኣነ-ኩሉ ----ሪ- እነ-ር ኔረ። ኣነ ኩሉ ጊዜ ታሪኽ እነግር ኔረ። ኣ- ኩ- ጊ- ታ-ኽ እ-ግ- ኔ-። --------------------- ኣነ ኩሉ ጊዜ ታሪኽ እነግር ኔረ። 0
ane k----gī-- tarī--- -neg------re። ane kulu gīzē tarīh-i inegiri nēre። a-e k-l- g-z- t-r-h-i i-e-i-i n-r-። ----------------------------------- ane kulu gīzē tarīẖi inegiri nēre።
учити ምጽና-; ም--ር ምጽናዕ; ምምሃር ም-ና-; ም-ሃ- ---------- ምጽናዕ; ምምሃር 0
mi-s------- -i---a-i mits’ina‘i; mimihari m-t-’-n-‘-; m-m-h-r- -------------------- mits’ina‘i; mimihari
Ја сам учио / учила. ኣነ -መ-ር---። ኣነ እመሃር ኔረ። ኣ- እ-ሃ- ኔ-። ----------- ኣነ እመሃር ኔረ። 0
a-----eha-i-n-re። ane imehari nēre። a-e i-e-a-i n-r-። ----------------- ane imehari nēre።
Ја сам учио / учила цело вече. ኣ--ም-- -ሸ--ክ--ር-ው-ለ። ኣነ ምሉእ ምሸት ክመሃር ውዒለ። ኣ- ም-እ ም-ት ክ-ሃ- ው-ለ- -------------------- ኣነ ምሉእ ምሸት ክመሃር ውዒለ። 0
a----ilu-- m--h-----ime-ari wi-īl-። ane milu’i misheti kimehari wi‘īle። a-e m-l-’- m-s-e-i k-m-h-r- w-‘-l-። ----------------------------------- ane milu’i misheti kimehari wi‘īle።
радити ስ-ሕ፣--ራሕ ስራሕ፣ምስራሕ ስ-ሕ-ም-ራ- -------- ስራሕ፣ምስራሕ 0
s--ah--፣-is-r-ḥi sirah-i፣misirah-i s-r-h-i-m-s-r-h-i ----------------- siraḥi፣misiraḥi
Ја сам радио / радила. ኣነ-እሰር---ረ። ኣነ እሰርሕ ኔረ። ኣ- እ-ር- ኔ-። ----------- ኣነ እሰርሕ ኔረ። 0
an- i-e--h-i nēr-። ane iserih-i nēre። a-e i-e-i-̣- n-r-። ------------------ ane iseriḥi nēre።
Ја сам радио / радила цели дан. ኣ- -----ዓ-ቲ --ርሕ-ኔ-። ኣነ ምሉእ መዓልቲ እሰርሕ ኔረ። ኣ- ም-እ መ-ል- እ-ር- ኔ-። -------------------- ኣነ ምሉእ መዓልቲ እሰርሕ ኔረ። 0
a----i--’i--e--l--- i----ḥ- n-re። ane milu’i me‘alitī iserih-i nēre። a-e m-l-’- m-‘-l-t- i-e-i-̣- n-r-። ---------------------------------- ane milu’i me‘alitī iseriḥi nēre።
јести በልዐ፣-ም-ላዕ በልዐ፣ ምብላዕ በ-ዐ- ም-ላ- --------- በልዐ፣ ምብላዕ 0
be-i‘---mib-l--i beli‘ā፣ mibila‘i b-l-‘-፣ m-b-l-‘- ---------------- beli‘ā፣ mibila‘i
Ја сам јео / јела. ኣ- -ሊ-። ኣነ ብሊዐ። ኣ- ብ-ዐ- ------- ኣነ ብሊዐ። 0
ane -i----። ane bilī‘ā። a-e b-l-‘-። ----------- ane bilī‘ā።
Ја сам појео / појела сву храну. ኣ--ብምሉኡ እ- --ቢ--ሊዐዮ ። ኣነ ብምሉኡ እቲ ምግቢ በሊዐዮ ። ኣ- ብ-ሉ- እ- ም-ቢ በ-ዐ- ። --------------------- ኣነ ብምሉኡ እቲ ምግቢ በሊዐዮ ። 0
a---bim--u-- ----m-g-b--belī‘--o-። ane bimilu’u itī migibī belī‘āyo ። a-e b-m-l-’- i-ī m-g-b- b-l-‘-y- ። ---------------------------------- ane bimilu’u itī migibī belī‘āyo ።

Историја лингвистике

Људи су одувек били фасцинирани језицима. Зато је и историја лингвистике врло дуга. Лингвистика је систематично проучавање језика. Људи су се чак и пре 10.000 година бавили размишљањем о језицима. Тако су се у различитим културама развили и различити језички системи. На тај начин су настали и различити описи језика. Данашња лингвистика се у највећој мери заснива на античким теоријама. Посебно у Грчкој су постојале многе традиције. Ипак, најстарији познати спис о језику потиче из Индије. Сачинио га је познати граматичар Сакатајана пре 3000 година. У античка времена су се философи попут Платона бавили језицима. Касније су римски аутори наставили са развојем својих теорија. Арапи су такође развили сопственe традицијe у 8. веку. У њиховим радовима наилазимо на прецизан опис арапског језика. У модерној ери је човек првенствено хтео да сазна одакле језик потиче. Учени људи су се посебно занимали за историју језика. У 18. веку људи су почели да упоређују језике. Желели су да сазнају како су се језици развили. Касније је пажња посвеђена језичким системима. Централно место имало је питање на који начин језици функционишу. У данашње време у оквиру лингвистике постоје бројни правци. Од педесетих година наовамо су се развиле многе различите дисциплине. Оне су делимично биле под јаким утицајем других наука. Као пример може се навести психолингвистика или међукултурна комуникација. Нови лингвистички правци су врло специјализовани. На пример феминистичка лингвистика. И тако се историја лингвистике наставља. Све док постоје језици, човек ће о њима размишљати.