Рјечник

sr Прошлост 3   »   ti ሕሉፍ 3

83 [осамдесет и три]

Прошлост 3

Прошлост 3

83 [ሰማንያንሰለስተን]

83 [semaniyaniselesiteni]

ሕሉፍ 3

ḥilufi 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски тигриња Игра Више
телефонирати ደወለ--ም--ል ደ___ ም___ ደ-ለ- ም-ዋ- --------- ደወለ፣ ምድዋል 0
d-w-le--m---wa-i d______ m_______ d-w-l-፣ m-d-w-l- ---------------- dewele፣ midiwali
Ја сам телефонирао / телефонирала. ኣ- -ዊ- ኔረ። ኣ_ ደ__ ኔ__ ኣ- ደ-ለ ኔ-። ---------- ኣነ ደዊለ ኔረ። 0
a-e --w--e -ē-e። a__ d_____ n____ a-e d-w-l- n-r-። ---------------- ane dewīle nēre።
Ја сам цело време телефонирао / телефонирала. ብዙሕ----ክድው---ዒ-። ብ__ ግ_ ክ___ ው___ ብ-ሕ ግ- ክ-ው- ው-ለ- ---------------- ብዙሕ ግዜ ክድውል ውዒለ። 0
bi--ḥi----- kid--il--w--īle። b_____ g___ k_______ w______ b-z-h-i g-z- k-d-w-l- w-‘-l-። ----------------------------- bizuḥi gizē kidiwili wi‘īle።
питати ሓተተ፣ሕቶ ሓ_____ ሓ-ተ-ሕ- ------ ሓተተ፣ሕቶ 0
ḥat-te፣--ito ḥ__________ h-a-e-e-h-i-o ------------- ḥatete፣ḥito
Ја сам питао / питала. ሓቲተ--ረ። ሓ__ ኔ__ ሓ-ተ ኔ-። ------- ሓቲተ ኔረ። 0
h--tīte-nē--። ḥ_____ n____ h-a-ī-e n-r-። ------------- ḥatīte nēre።
Ја сам увек питао / питала. ብዙ--ግ--ሓቲ- -ረ። ብ__ ግ_ ሓ__ ኔ__ ብ-ሕ ግ- ሓ-ተ ኔ-። -------------- ብዙሕ ግዜ ሓቲተ ኔረ። 0
b-zuh-i--izē-h-a-ī-e--ē--። b_____ g___ ḥ_____ n____ b-z-h-i g-z- h-a-ī-e n-r-። -------------------------- bizuḥi gizē ḥatīte nēre።
испричати ነገረ፣ኣ-ን-ወ---ዝ--ው ነ_________ ም____ ነ-ረ-ኣ-ን-ወ- ም-ን-ው ---------------- ነገረ፣ኣዘንተወ፣ ምዝንታው 0
nege-e፣---n---we--m-zin---wi n________________ m_________ n-g-r-፣-z-n-t-w-፣ m-z-n-t-w- ---------------------------- negere፣azenitewe፣ mizinitawi
Ја сам испричао / испричала. ኣ- እ-----ረ። ኣ_ እ___ ኔ__ ኣ- እ-ግ- ኔ-። ----------- ኣን እነግር ኔረ። 0
ani i-e--r- --re። a__ i______ n____ a-i i-e-i-i n-r-። ----------------- ani inegiri nēre።
Ја сам испричао / испричала целу причу. ኣነ -ሉ ጊ--ታ---እ-ግር-ኔረ። ኣ_ ኩ_ ጊ_ ታ__ እ___ ኔ__ ኣ- ኩ- ጊ- ታ-ኽ እ-ግ- ኔ-። --------------------- ኣነ ኩሉ ጊዜ ታሪኽ እነግር ኔረ። 0
ane------g--- tar--̱- inegi---n-re። a__ k___ g___ t_____ i______ n____ a-e k-l- g-z- t-r-h-i i-e-i-i n-r-። ----------------------------------- ane kulu gīzē tarīẖi inegiri nēre።
учити ምጽ-ዕ--ም--ር ም____ ም___ ም-ና-; ም-ሃ- ---------- ምጽናዕ; ምምሃር 0
m-t--ina-i;-m--ih--i m__________ m_______ m-t-’-n-‘-; m-m-h-r- -------------------- mits’ina‘i; mimihari
Ја сам учио / учила. ኣ---መሃር-ኔረ። ኣ_ እ___ ኔ__ ኣ- እ-ሃ- ኔ-። ----------- ኣነ እመሃር ኔረ። 0
an- -meh-ri --re። a__ i______ n____ a-e i-e-a-i n-r-። ----------------- ane imehari nēre።
Ја сам учио / учила цело вече. ኣነ -ሉእ-ምሸ- --ሃ-----። ኣ_ ም__ ም__ ክ___ ው___ ኣ- ም-እ ም-ት ክ-ሃ- ው-ለ- -------------------- ኣነ ምሉእ ምሸት ክመሃር ውዒለ። 0
ane---l----m-----i k--eh-ri---‘--e። a__ m_____ m______ k_______ w______ a-e m-l-’- m-s-e-i k-m-h-r- w-‘-l-። ----------------------------------- ane milu’i misheti kimehari wi‘īle።
радити ስ-ሕ-ም--ሕ ስ_______ ስ-ሕ-ም-ራ- -------- ስራሕ፣ምስራሕ 0
siraḥ-፣-i-ir---i s______________ s-r-h-i-m-s-r-h-i ----------------- siraḥi፣misiraḥi
Ја сам радио / радила. ኣነ እሰ-- ኔ-። ኣ_ እ___ ኔ__ ኣ- እ-ር- ኔ-። ----------- ኣነ እሰርሕ ኔረ። 0
ane-is---ḥi -ē-e። a__ i______ n____ a-e i-e-i-̣- n-r-። ------------------ ane iseriḥi nēre።
Ја сам радио / радила цели дан. ኣነ-ም---መ-ል---ሰርሕ--ረ። ኣ_ ም__ መ___ እ___ ኔ__ ኣ- ም-እ መ-ል- እ-ር- ኔ-። -------------------- ኣነ ምሉእ መዓልቲ እሰርሕ ኔረ። 0
a-- m-lu’i--e----tī-i-e-ih-i--ēr-። a__ m_____ m_______ i______ n____ a-e m-l-’- m-‘-l-t- i-e-i-̣- n-r-። ---------------------------------- ane milu’i me‘alitī iseriḥi nēre።
јести በ--፣ -ብላዕ በ___ ም___ በ-ዐ- ም-ላ- --------- በልዐ፣ ምብላዕ 0
b-li-ā፣ ----la‘i b______ m_______ b-l-‘-፣ m-b-l-‘- ---------------- beli‘ā፣ mibila‘i
Ја сам јео / јела. ኣነ ብ-ዐ። ኣ_ ብ___ ኣ- ብ-ዐ- ------- ኣነ ብሊዐ። 0
a-------‘-። a__ b______ a-e b-l-‘-። ----------- ane bilī‘ā።
Ја сам појео / појела сву храну. ኣነ-ብ-ሉ- ---ም-ቢ በሊዐ- ። ኣ_ ብ___ እ_ ም__ በ___ ። ኣ- ብ-ሉ- እ- ም-ቢ በ-ዐ- ። --------------------- ኣነ ብምሉኡ እቲ ምግቢ በሊዐዮ ። 0
ane b----u-u-i-ī-mi-ib----l---y- ። a__ b_______ i__ m_____ b_______ ። a-e b-m-l-’- i-ī m-g-b- b-l-‘-y- ። ---------------------------------- ane bimilu’u itī migibī belī‘āyo ።

Историја лингвистике

Људи су одувек били фасцинирани језицима. Зато је и историја лингвистике врло дуга. Лингвистика је систематично проучавање језика. Људи су се чак и пре 10.000 година бавили размишљањем о језицима. Тако су се у различитим културама развили и различити језички системи. На тај начин су настали и различити описи језика. Данашња лингвистика се у највећој мери заснива на античким теоријама. Посебно у Грчкој су постојале многе традиције. Ипак, најстарији познати спис о језику потиче из Индије. Сачинио га је познати граматичар Сакатајана пре 3000 година. У античка времена су се философи попут Платона бавили језицима. Касније су римски аутори наставили са развојем својих теорија. Арапи су такође развили сопственe традицијe у 8. веку. У њиховим радовима наилазимо на прецизан опис арапског језика. У модерној ери је човек првенствено хтео да сазна одакле језик потиче. Учени људи су се посебно занимали за историју језика. У 18. веку људи су почели да упоређују језике. Желели су да сазнају како су се језици развили. Касније је пажња посвеђена језичким системима. Централно место имало је питање на који начин језици функционишу. У данашње време у оквиру лингвистике постоје бројни правци. Од педесетих година наовамо су се развиле многе различите дисциплине. Оне су делимично биле под јаким утицајем других наука. Као пример може се навести психолингвистика или међукултурна комуникација. Нови лингвистички правци су врло специјализовани. На пример феминистичка лингвистика. И тако се историја лингвистике наставља. Све док постоје језици, човек ће о њима размишљати.