Рјечник

sr На путу   »   fa ‫در راه‬

37 [тридесет и седам]

На путу

На путу

‫37 [سی و هفت]‬

37 [see-o-haft]

‫در راه‬

[dar râh]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски персијски Игра Више
Он се вози мотором. ‫ا----ر---ب--مو-و---ک---حر------ک-د.‬ ‫-- (---- ب- م--------- ح--- م------- ‫-و (-ر-) ب- م-ت-ر-ی-ل- ح-ک- م-‌-ن-.- ------------------------------------- ‫او (مرد) با موتورسیکلت حرکت می‌کند.‬ 0
oo -â m-to-sik-e--h---k-----k-na-. o- b- m---------- h------ m------- o- b- m-t-r-i-l-t h-r-k-t m-k-n-d- ---------------------------------- oo bâ motorsiklet harekat mikonad.
Он се вози бициклом. ‫ا--(-رد- با د-چ-خ--حرکت --‌کند-‬ ‫-- (---- ب- د----- ح--- م------- ‫-و (-ر-) ب- د-چ-خ- ح-ک- م-‌-ن-.- --------------------------------- ‫او (مرد) با دوچرخه حرکت می‌کند.‬ 0
o- bâ --ch---h----rekat m---nad. o- b- d-------- h------ m------- o- b- d-c-a-k-e h-r-k-t m-k-n-d- -------------------------------- oo bâ docharkhe harekat mikonad.
Он иде пешке. ‫-- -مرد- -ی-ده م-‌-و--‬ ‫-- (---- پ---- م------- ‫-و (-ر-) پ-ا-ه م-‌-و-.- ------------------------ ‫او (مرد) پیاده می‌رود.‬ 0
o-------de-m-rava-. o- p------ m------- o- p---â-e m-r-v-d- ------------------- oo pi-yâde miravad.
Он путује бродом. ‫-- (-ر-- -ا----ی---کت-می‌کن--‬ ‫-- (---- ب- ک--- ح--- م------- ‫-و (-ر-) ب- ک-ت- ح-ک- م-‌-ن-.- ------------------------------- ‫او (مرد) با کشتی حرکت می‌کند.‬ 0
o- -- -as-t- h-rekat m-k----. o- b- k----- h------ m------- o- b- k-s-t- h-r-k-t m-k-n-d- ----------------------------- oo bâ kashti harekat mikonad.
Он се вози чамцем. ‫ا- (-رد- -- -ای- -رک- می‌----‬ ‫-- (---- ب- ق--- ح--- م------- ‫-و (-ر-) ب- ق-ی- ح-ک- م-‌-ن-.- ------------------------------- ‫او (مرد) با قایق حرکت می‌کند.‬ 0
o--bâ g-â---h -ar-k-t--ikon-d. o- b- g------ h------ m------- o- b- g-â-e-h h-r-k-t m-k-n-d- ------------------------------ oo bâ ghâyegh harekat mikonad.
Он плива. ‫ا--(م-د- -ن- ----ن--‬ ‫-- (---- ش-- م------- ‫-و (-ر-) ش-ا م-‌-ن-.- ---------------------- ‫او (مرد) شنا می‌کند.‬ 0
o---------ik-na-. o- s---- m------- o- s-e-â m-k-n-d- ----------------- oo shenâ mikonad.
Да ли је овде опасно? ‫ا--جا--ای-خ-ر--کی----؟‬ ‫----- ج-- خ------ ا---- ‫-ی-ج- ج-ی خ-ر-ا-ی ا-ت-‬ ------------------------ ‫اینجا جای خطرناکی است؟‬ 0
i-jâ jây--k-a-arnâ-i-a--? i--- j--- k--------- a--- i-j- j-y- k-a-a-n-k- a-t- ------------------------- injâ jâye khatarnâki ast?
Да ли је опасно сам стопирати? ‫آیا---ه-ی- قدم-ز-ن--ط-ن-ک----؟‬ ‫--- ت----- ق-- ز-- خ----- ا---- ‫-ی- ت-ه-ی- ق-م ز-ن خ-ر-ا- ا-ت-‬ -------------------------------- ‫آیا تنهایی قدم زدن خطرناک است؟‬ 0
â----a---y- -------za--- kh-tarn-k ast? â-- t------ g----- z---- k-------- a--- â-â t-n-â-i g-a-a- z-d-n k-a-a-n-k a-t- --------------------------------------- âyâ tanhâyi ghadam zadan khatarnâk ast?
Да ли је опасно шетати ноћу? ‫-یا پی-ده--وی -ر-ش- خط-ن-- --ت؟‬ ‫--- پ---- ر-- د- ش- خ----- ا---- ‫-ی- پ-ا-ه ر-ی د- ش- خ-ر-ا- ا-ت-‬ --------------------------------- ‫آیا پیاده روی در شب خطرناک است؟‬ 0
âyâ-s--------e -i--e --v- raftan --at-rn-k --t? â-- s------ b- p---- r--- r----- k-------- a--- â-â s-a---â b- p-â-e r-v- r-f-a- k-a-a-n-k a-t- ----------------------------------------------- âyâ shab-hâ be piâde ravi raftan khatarnâk ast?
Погрешили смо пут. ‫ما-را-------- ما-ین- اشت-اه -ف-ه-ایم-‬ ‫-- ر-- ر- (-- م----- ا----- ر--- ا---- ‫-ا ر-ه ر- (-ا م-ش-ن- ا-ت-ا- ر-ت- ا-م-‬ --------------------------------------- ‫ما راه را (با ماشین) اشتباه رفته ایم.‬ 0
m- -----â--bâ ---h--)--s----âh--afte--m. m- r-- r- (-- m------ e------- r-------- m- r-h r- (-â m-s-i-) e-h-e-â- r-f-e-i-. ---------------------------------------- mâ râh râ (bâ mâshin) eshtebâh rafte-im.
На погрешном смо путу. ‫-- -ر ---ر----با--ه-ت-م-‬ ‫-- د- م--- ا----- ه------ ‫-ا د- م-ی- ا-ت-ا- ه-ت-م-‬ -------------------------- ‫ما در مسیر اشتباه هستیم.‬ 0
m----- mas--e -sh-eb-- hast-m. m- d-- m----- e------- h------ m- d-r m-s-r- e-h-e-â- h-s-i-. ------------------------------ mâ dar masire eshtebâh hastim.
Морамо се вратити. ‫ ما-ب-ی- ---رد-م-‬ ‫ م- ب--- ب-------- ‫ م- ب-ی- ب-گ-د-م-‬ ------------------- ‫ ما باید برگردیم.‬ 0
m--bâya---a--ga-dim. m- b---- b-- g------ m- b-y-d b-r g-r-i-. -------------------- mâ bâyad bar gardim.
Где се овде може паркирати? ‫ای--ا-ک-ا-می-شو---ا-ک-ک-د؟‬ ‫----- ک-- م----- پ--- ک---- ‫-ی-ج- ک-ا م-‌-و- پ-ر- ک-د-‬ ---------------------------- ‫اینجا کجا می‌شود پارک کرد؟‬ 0
in-â ko-â -isha-ad-p--- k-rd? i--- k--- m------- p--- k---- i-j- k-j- m-s-a-a- p-r- k-r-? ----------------------------- injâ kojâ mishavad pârk kard?
Има ли овде паркиралиште? ‫----‫ای-ج- پ---ین--ه-ت؟‬ ‫--- ‫----- پ------ ه---- ‫-ی- ‫-ی-ج- پ-ر-ی-گ ه-ت-‬ ------------------------- ‫آیا ‫اینجا پارکینگ هست؟‬ 0
in-â --r-i---v-ju- dâ-ad? i--- p------ v---- d----- i-j- p-r-i-g v-j-d d-r-d- ------------------------- injâ pârking vojud dârad?
Колико дуго се овде може паркирати? ‫-قد--می‌-و--اینج- -ارک -رد-‬ ‫---- م----- ا---- پ--- ک---- ‫-ق-ر م-‌-و- ا-ن-ا پ-ر- ک-د-‬ ----------------------------- ‫چقدر می‌شود اینجا پارک کرد؟‬ 0
c-e --d-d-t-----vân-i--â---r- --rd? c-- m------ m------ i--- p--- k---- c-e m-d-d-t m-t-v-n i-j- p-r- k-r-? ----------------------------------- che mod-dat mitavân injâ pârk kard?
Да ли скијате? ‫شما--سک- م-‌-ن--؟‬ ‫--- ا--- م-------- ‫-م- ا-ک- م-‌-ن-د-‬ ------------------- ‫شما اسکی می‌کنید؟‬ 0
shomâ-e--i-m-kon-d? s---- e--- m------- s-o-â e-k- m-k-n-d- ------------------- shomâ eski mikonid?
Возите ли се са скијашким лифтом горе? ‫-ا ت----ی--(بالا-ر-ا--ی--با-ا -ی-رو-د-‬ ‫-- ت-- س-- (------ ا---- ب--- م-------- ‫-ا ت-ه س-ژ (-ا-ا-ر ا-ک-) ب-ل- م-‌-و-د-‬ ---------------------------------------- ‫با تله سیژ (بالابر اسکی) بالا می‌روید؟‬ 0
b--te---sij -bâl--a---e-----b--- mira--d? b- t------- (-------- e---- b--- m------- b- t-l---i- (-â-â-a-e e-k-) b-l- m-r-v-d- ----------------------------------------- be tele-sij (bâlâbare eski) bâlâ miravid?
Могу ли се овде изнајмити скије? ‫-یا-می--ود --ن-- -و- اس-ی -رای- کرد-‬ ‫--- م----- ا---- چ-- ا--- ک---- ک---- ‫-ی- م-‌-و- ا-ن-ا چ-ب ا-ک- ک-ا-ه ک-د-‬ -------------------------------------- ‫آیا می‌شود اینجا چوب اسکی کرایه کرد؟‬ 0
âyâ -i-a--n inj--ch-be e--- ---âye--ard? â-- m------ i--- c---- e--- k----- k---- â-â m-t-v-n i-j- c-u-e e-k- k-r-y- k-r-? ---------------------------------------- âyâ mitavân injâ chube eski kerâye kard?

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Монолози

Када неко разговара сам са собом, људи се чуде. А ипак, сви ми редовно водимо разговоре сами са собом. Према процени психолога, неких 95% људи то чини. Када се деца играју, скоро увек да разговарају сама са собом. Према томе, сасвим је нормално када сами са собом разговарамо. У питању је само један посебан облик комуникације. Он има и својих предности! Кроз разговор организујемо своје мисли. Монолози су моменти кад наш унутарњни глас избија на површину. Могли бисмо рећи да је у ствари у питању размишљање наглас. Посебно расејани људи често воде разговоре ове врсте. У њиховом случају су одређени делови мозга мање активни. Зато су мање организовани. Монолози им помажу да делују плански. Када разговарамо сами са собом лакше доносимо одлуке. Ова врста разговора нам такође помаже да боље савладамо стрес. Њом се повећава концентрација и унапређује продуктивност. То је зато што је потребно више времена када нешто кажемо од онога када на то само мислимо. Када говоримо свеснији смо сопствених мисли. Уколико разговарамо сами са собом док решавамо компликоване тестове, бићемо успешнији. Ово су показали разни огледи. Ми такође себе храбримо у оваквим разговорима. Многи спортисти намерно разговарају сами са собом како би се боље мотивисали. Нажалост, већином у негативним ситуацијама разговарамо сами са собом. Из тог разлога треба да настојимо да увек будемо позитивни. И треба да често понављамо то што желимо. На тај начин кроз говор позитивно утичемо на своје деловање. Ово, разуме се, функционише само уколико смо реалистични.
Да ли си знао?
Румунски спада у источнороманске језике. То је матерњи језик око 28 милиона људи. Они углавном живе у Румунији и Молдавији. Румунски је такође службени језик Републике Молдавије. И у Србији и Украјини има већих заједница које говоре румунски. Румунски је настао из латинског. Римљани су прије у региону око Дунава имали две провинције. Италијански је најсроднији румунском. Румуни зато могу у већини случајева добро разумети Италијане. Док обратно то није увек случај. Разлог је што румунски има пуно словенских речи. И на гласовни систем румунског су утицали суседни словенски језици. У румунској абецеди зато има неколико посебних знакова. Румунски се пише како се изговара. И још увек има пуно сличности са старим латинским структурама… Али управо то чини откривање овог језика тако узбудљив!