Рјечник

sr На путу   »   hy En route

37 [тридесет и седам]

На путу

На путу

37 [երեսունյոթ]

37 [yeresunyot’]

En route

[Chanaparh]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски јерменски Игра Више
Он се вози мотором. Ն--մոտ----լ է ք-ու-: Ն- մ------- է ք----- Ն- մ-տ-ց-կ- է ք-ո-մ- -------------------- Նա մոտոցիկլ է քշում: 0
Na -o-ots-ik- - --sh-m N- m--------- e k----- N- m-t-t-’-k- e k-s-u- ---------------------- Na motots’ikl e k’shum
Он се вози бициклом. Ն- հ----իվ --քշ---: Ն- հ------ է ք----- Ն- հ-ծ-ն-վ է ք-ո-մ- ------------------- Նա հեծանիվ է քշում: 0
N- -etsa-iv e -’-hum N- h------- e k----- N- h-t-a-i- e k-s-u- -------------------- Na hetsaniv e k’shum
Он иде пешке. Նա-ոտ--- է--նու-: Ն- ո---- է գ----- Ն- ո-ք-վ է գ-ո-մ- ----------------- Նա ոտքով է գնում: 0
N- votk’o----g--m N- v------ e g--- N- v-t-’-v e g-u- ----------------- Na votk’ov e gnum
Он путује бродом. Ն--նա-ո- է-գ---մ: Ն- ն---- է գ----- Ն- ն-վ-վ է գ-ո-մ- ----------------- Նա նավով է գնում: 0
N-----ov-e----m N- n---- e g--- N- n-v-v e g-u- --------------- Na navov e gnum
Он се вози чамцем. Նա --վա-ո------ո--: Ն- ն------ է գ----- Ն- ն-վ-կ-վ է գ-ո-մ- ------------------- Նա նավակով է գնում: 0
N- na-a--v e g--m N- n------ e g--- N- n-v-k-v e g-u- ----------------- Na navakov e gnum
Он плива. Ն----ղ--մ -: Ն- լ----- է- Ն- լ-ղ-ւ- է- ------------ Նա լողում է: 0
Na l-g-u--e N- l----- e N- l-g-u- e ----------- Na loghum e
Да ли је овде опасно? Վտ--գավ--ր-է --ս---: Վ--------- է ա------ Վ-ա-գ-վ-՞- է ա-ս-ե-: -------------------- Վտանգավո՞ր է այստեղ: 0
V-a-gavo-r---a----gh V--------- e a------ V-a-g-v-՞- e a-s-e-h -------------------- Vtangavo՞r e aystegh
Да ли је опасно сам стопирати? Վ---գ--ո՞--- այս--ղ մե---ա-կան-նե-ն-լ: Վ--------- է ա----- մ----- կ---------- Վ-ա-գ-վ-՞- է ա-ս-ե- մ-ք-ն- կ-ն-ն-ց-ե-: -------------------------------------- Վտանգավո՞ր է այստեղ մեքենա կանգնեցնել: 0
V-a--avo---e ays-eg- mek’ye-a kan----s---l V--------- e a------ m------- k----------- V-a-g-v-՞- e a-s-e-h m-k-y-n- k-n-n-t-’-e- ------------------------------------------ Vtangavo՞r e aystegh mek’yena kangnets’nel
Да ли је опасно шетати ноћу? Վ--ն-ա-ո՞ր-է -յս-եղ գ---րով-զբոսն--: Վ--------- է ա----- գ------ զ------- Վ-ա-գ-վ-՞- է ա-ս-ե- գ-շ-ր-վ զ-ո-ն-լ- ------------------------------------ Վտանգավո՞ր է այստեղ գիշերով զբոսնել: 0
Vta-gav-՞- e a-s-e-h gi--er-v z-o-n-l V--------- e a------ g------- z------ V-a-g-v-՞- e a-s-e-h g-s-e-o- z-o-n-l ------------------------------------- Vtangavo՞r e aystegh gisherov zbosnel
Погрешили смо пут. Մեն--ս--լ-են---կ--: Մ--- ս--- ե-- ե---- Մ-ն- ս-ա- ե-ք ե-ե-: ------------------- Մենք սխալ ենք եկել: 0
Me-k- skha- y-nk-----el M---- s---- y---- y---- M-n-’ s-h-l y-n-’ y-k-l ----------------------- Menk’ skhal yenk’ yekel
На погрешном смо путу. Մե-- --ա- -----ար-ի-վ---ե-ք: Մ--- ս--- ճ-------- վ-- ե--- Մ-ն- ս-ա- ճ-ն-պ-ր-ի վ-ա ե-ք- ---------------------------- Մենք սխալ ճանապարհի վրա ենք: 0
Men-- --h-l ch--ap--hi vr- ye-k’ M---- s---- c--------- v-- y---- M-n-’ s-h-l c-a-a-a-h- v-a y-n-’ -------------------------------- Menk’ skhal chanaparhi vra yenk’
Морамо се вратити. Մ--ք-պ-տք - --- -առ--նք: Մ--- պ--- է հ-- դ------- Մ-ն- պ-տ- է հ-տ դ-ռ-ա-ք- ------------------------ Մենք պետք է հետ դառնանք: 0
Men----e-k’-e --t -a-rn-n-’ M---- p---- e h-- d-------- M-n-’ p-t-’ e h-t d-r-n-n-’ --------------------------- Menk’ petk’ e het darrnank’
Где се овде може паркирати? Ո--ե-ղ կա-ող--ն---ե-են---այ--ե--կան-ն---ե-: Ո----- կ---- ե-- մ------ ա----- կ---------- Ո-տ-՞- կ-ր-ղ ե-ք մ-ք-ն-ն ա-ս-ե- կ-ն-ն-ց-ե-: ------------------------------------------- Որտե՞ղ կարող ենք մեքենան այստեղ կանգնեցնել: 0
Vo------ k--og--y--k--me----nan ay----h-k--g-et--nel V------- k----- y---- m-------- a------ k----------- V-r-e-g- k-r-g- y-n-’ m-k-y-n-n a-s-e-h k-n-n-t-’-e- ---------------------------------------------------- Vorte՞gh karogh yenk’ mek’yenan aystegh kangnets’nel
Има ли овде паркиралиште? Ա----ղ--եքե--յ--կա--նա---- կ-՞: Ա----- մ------- կ--------- կ--- Ա-ս-ե- մ-ք-ն-յ- կ-յ-ն-տ-ղ- կ-՞- ------------------------------- Այստեղ մեքենայի կայանատեղի կա՞: 0
A-st-gh-m---y--ay- k-y--a-eg-- k-՞ A------ m--------- k---------- k-- A-s-e-h m-k-y-n-y- k-y-n-t-g-i k-՞ ---------------------------------- Aystegh mek’yenayi kayanateghi ka՞
Колико дуго се овде може паркирати? Ի-----ն-ժա-ա-ակ-- կ-ր------այ--ե--մեքենան կա-գ-ե-ն-լ: Ի------ ժ-------- կ----- է ա----- մ------ կ---------- Ի-չ-ա-ն ժ-մ-ն-կ-վ կ-ր-լ- է ա-ս-ե- մ-ք-ն-ն կ-ն-ն-ց-ե-: ----------------------------------------------------- Ինչքա՞ն ժամանակով կարելի է այստեղ մեքենան կանգնեցնել: 0
In-h’-’-՞--zh---n---------l--- ------- m-------n-kan--ets-nel I--------- z--------- k----- e a------ m-------- k----------- I-c-’-’-՞- z-a-a-a-o- k-r-l- e a-s-e-h m-k-y-n-n k-n-n-t-’-e- ------------------------------------------------------------- Inch’k’a՞n zhamanakov kareli e aystegh mek’yenan kangnets’nel
Да ли скијате? Դա--ւկ--շ--՞--եք: Դ----- ք----- ե-- Դ-հ-ւ- ք-ո-՞- ե-: ----------------- Դահուկ քշու՞մ եք: 0
Da--k k’--u-m-y-k’ D---- k------ y--- D-h-k k-s-u-m y-k- ------------------ Dahuk k’shu՞m yek’
Возите ли се са скијашким лифтом горе? Դա---կ---ն վեր-----վ--՞ք-գ-ում--ե-ի-վե--: Դ--------- վ-------- ե-- գ---- դ--- վ---- Դ-հ-ւ-ա-ի- վ-ր-լ-կ-վ ե-ք գ-ո-մ դ-պ- վ-ր-: ----------------------------------------- Դահուկային վերելակով ե՞ք գնում դեպի վերև: 0
Dahuk--in verel-ko--y-՞k- -n---dep- v-r-v D-------- v-------- y---- g--- d--- v---- D-h-k-y-n v-r-l-k-v y-՞-’ g-u- d-p- v-r-v ----------------------------------------- Dahukayin verelakov ye՞k’ gnum depi verev
Могу ли се овде изнајмити скије? Կարել-- է -յ-տեղ -ահո-կներ վ-ր-ել: Կ------ է ա----- դ-------- վ------ Կ-ր-լ-՞ է ա-ս-ե- դ-հ-ւ-ն-ր վ-ր-ե-: ---------------------------------- Կարելի՞ է այստեղ դահուկներ վարձել: 0
Kare-i՞ e -y--egh-dah--ner -a-d--l K------ e a------ d------- v------ K-r-l-՞ e a-s-e-h d-h-k-e- v-r-z-l ---------------------------------- Kareli՞ e aystegh dahukner vardzel

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Монолози

Када неко разговара сам са собом, људи се чуде. А ипак, сви ми редовно водимо разговоре сами са собом. Према процени психолога, неких 95% људи то чини. Када се деца играју, скоро увек да разговарају сама са собом. Према томе, сасвим је нормално када сами са собом разговарамо. У питању је само један посебан облик комуникације. Он има и својих предности! Кроз разговор организујемо своје мисли. Монолози су моменти кад наш унутарњни глас избија на површину. Могли бисмо рећи да је у ствари у питању размишљање наглас. Посебно расејани људи често воде разговоре ове врсте. У њиховом случају су одређени делови мозга мање активни. Зато су мање организовани. Монолози им помажу да делују плански. Када разговарамо сами са собом лакше доносимо одлуке. Ова врста разговора нам такође помаже да боље савладамо стрес. Њом се повећава концентрација и унапређује продуктивност. То је зато што је потребно више времена када нешто кажемо од онога када на то само мислимо. Када говоримо свеснији смо сопствених мисли. Уколико разговарамо сами са собом док решавамо компликоване тестове, бићемо успешнији. Ово су показали разни огледи. Ми такође себе храбримо у оваквим разговорима. Многи спортисти намерно разговарају сами са собом како би се боље мотивисали. Нажалост, већином у негативним ситуацијама разговарамо сами са собом. Из тог разлога треба да настојимо да увек будемо позитивни. И треба да често понављамо то што желимо. На тај начин кроз говор позитивно утичемо на своје деловање. Ово, разуме се, функционише само уколико смо реалистични.
Да ли си знао?
Румунски спада у источнороманске језике. То је матерњи језик око 28 милиона људи. Они углавном живе у Румунији и Молдавији. Румунски је такође службени језик Републике Молдавије. И у Србији и Украјини има већих заједница које говоре румунски. Румунски је настао из латинског. Римљани су прије у региону око Дунава имали две провинције. Италијански је најсроднији румунском. Румуни зато могу у већини случајева добро разумети Италијане. Док обратно то није увек случај. Разлог је што румунски има пуно словенских речи. И на гласовни систем румунског су утицали суседни словенски језици. У румунској абецеди зато има неколико посебних знакова. Румунски се пише како се изговара. И још увек има пуно сличности са старим латинским структурама… Али управо то чини откривање овог језика тако узбудљив!