Рјечник

sr На путу   »   mk На пат

37 [тридесет и седам]

На путу

На путу

37 [триесет и седум]

37 [triyesyet i syedoom]

На пат

[Na pat]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски македонски Игра Више
Он се вози мотором. Т-ј па-ува-с- мо-о-. Тој патува со мотор. Т-ј п-т-в- с- м-т-р- -------------------- Тој патува со мотор. 0
To- --t---a -- mo---. Toј patoova so motor. T-ј p-t-o-a s- m-t-r- --------------------- Toј patoova so motor.
Он се вози бициклом. То- ----ва ------о---ед. Тој патува со велосипед. Т-ј п-т-в- с- в-л-с-п-д- ------------------------ Тој патува со велосипед. 0
To--pa-oo-a s--v-e-osi-yed. Toј patoova so vyelosipyed. T-ј p-t-o-a s- v-e-o-i-y-d- --------------------------- Toј patoova so vyelosipyed.
Он иде пешке. Т----ешач-. Тој пешачи. Т-ј п-ш-ч-. ----------- Тој пешачи. 0
To- -ye--a-h-. Toј pyeshachi. T-ј p-e-h-c-i- -------------- Toј pyeshachi.
Он путује бродом. Т---п--ува--------. Тој патува со брод. Т-ј п-т-в- с- б-о-. ------------------- Тој патува со брод. 0
T-- pato--a--o-bro-. Toј patoova so brod. T-ј p-t-o-a s- b-o-. -------------------- Toј patoova so brod.
Он се вози чамцем. Т-- ----в- -- ч---ц. Тој патува со чамец. Т-ј п-т-в- с- ч-м-ц- -------------------- Тој патува со чамец. 0
T-ј pa-oo-- s- -h-m----. Toј patoova so chamyetz. T-ј p-t-o-a s- c-a-y-t-. ------------------------ Toј patoova so chamyetz.
Он плива. То----ива. Тој плива. Т-ј п-и-а- ---------- Тој плива. 0
T---p-i-a. Toј pliva. T-ј p-i-a- ---------- Toј pliva.
Да ли је овде опасно? Д--и о-де е---а-но? Дали овде е опасно? Д-л- о-д- е о-а-н-? ------------------- Дали овде е опасно? 0
Da-- -v-ye-y- opa---? Dali ovdye ye opasno? D-l- o-d-e y- o-a-n-? --------------------- Dali ovdye ye opasno?
Да ли је опасно сам стопирати? Д-л--е оп-сно,------ --м---а--т--ир--? Дали е опасно, сам / сама да стопирам? Д-л- е о-а-н-, с-м / с-м- д- с-о-и-а-? -------------------------------------- Дали е опасно, сам / сама да стопирам? 0
Dal- y-----sno,-s-- - ---a-da-stopira-? Dali ye opasno, sam / sama da stopiram? D-l- y- o-a-n-, s-m / s-m- d- s-o-i-a-? --------------------------------------- Dali ye opasno, sam / sama da stopiram?
Да ли је опасно шетати ноћу? Д--и-е оп----, нав------а--- -ди н----ош--к-? Дали е опасно, навечер да се оди на прошетка? Д-л- е о-а-н-, н-в-ч-р д- с- о-и н- п-о-е-к-? --------------------------------------------- Дали е опасно, навечер да се оди на прошетка? 0
D-li -- -pas--,--a-y--hye- -a ----o-i--a -r-sh-e---? Dali ye opasno, navyechyer da sye odi na proshyetka? D-l- y- o-a-n-, n-v-e-h-e- d- s-e o-i n- p-o-h-e-k-? ---------------------------------------------------- Dali ye opasno, navyechyer da sye odi na proshyetka?
Погрешили смо пут. Н----о----ре--в------о-. Ние го погрешивме патот. Н-е г- п-г-е-и-м- п-т-т- ------------------------ Ние го погрешивме патот. 0
Niy- guo -ogu--es-i-m---p-tot. Niye guo poguryeshivmye patot. N-y- g-o p-g-r-e-h-v-y- p-t-t- ------------------------------ Niye guo poguryeshivmye patot.
На погрешном смо путу. Н-- с-- ---п-гре------т. Ние сме на погрешен пат. Н-е с-е н- п-г-е-е- п-т- ------------------------ Ние сме на погрешен пат. 0
N-ye s-ye-na ---ur-es--e- pa-. Niye smye na poguryeshyen pat. N-y- s-y- n- p-g-r-e-h-e- p-t- ------------------------------ Niye smye na poguryeshyen pat.
Морамо се вратити. Н-е м-р--- да--е врати--. Ние мораме да се вратиме. Н-е м-р-м- д- с- в-а-и-е- ------------------------- Ние мораме да се вратиме. 0
N-ye mo-a-ye d----- vr-ti--e. Niye moramye da sye vratimye. N-y- m-r-m-e d- s-e v-a-i-y-. ----------------------------- Niye moramye da sye vratimye.
Где се овде може паркирати? Каде--оже овде да-с- п--к-р-? Каде може овде да се паркира? К-д- м-ж- о-д- д- с- п-р-и-а- ----------------------------- Каде може овде да се паркира? 0
Ka--- moʐ-----d-e da--ye---rki-a? Kadye moʐye ovdye da sye parkira? K-d-e m-ʐ-e o-d-e d- s-e p-r-i-a- --------------------------------- Kadye moʐye ovdye da sye parkira?
Има ли овде паркиралиште? Има л---в-- пар-и--л-ш--? Има ли овде паркиралиште? И-а л- о-д- п-р-и-а-и-т-? ------------------------- Има ли овде паркиралиште? 0
I-a--i ov-y- -ark-r--ish-ye? Ima li ovdye parkiralishtye? I-a l- o-d-e p-r-i-a-i-h-y-? ---------------------------- Ima li ovdye parkiralishtye?
Колико дуго се овде може паркирати? Колк- ----- м-ж--ов-е -а-се--------? Колку долго може овде да се паркира? К-л-у д-л-о м-ж- о-д- д- с- п-р-и-а- ------------------------------------ Колку долго може овде да се паркира? 0
K--k-------uo--o----ov-ye da-sy- ---k--a? Kolkoo dolguo moʐye ovdye da sye parkira? K-l-o- d-l-u- m-ʐ-e o-d-e d- s-e p-r-i-a- ----------------------------------------- Kolkoo dolguo moʐye ovdye da sye parkira?
Да ли скијате? В-з-те -- ски-? Возите ли скии? В-з-т- л- с-и-? --------------- Возите ли скии? 0
Vo--ty--li --i-? Vozitye li skii? V-z-t-e l- s-i-? ---------------- Vozitye li skii?
Возите ли се са скијашким лифтом горе? С----зит- ----аг-ре -- ли---т-з- ски-а--? Се возите ли нагоре со лифтот за скијање? С- в-з-т- л- н-г-р- с- л-ф-о- з- с-и-а-е- ----------------------------------------- Се возите ли нагоре со лифтот за скијање? 0
Sy----z--y---- nag---ye-so l-ft---z- s-iјaњy-? Sye vozitye li naguorye so liftot za skiјaњye? S-e v-z-t-e l- n-g-o-y- s- l-f-o- z- s-i-a-y-? ---------------------------------------------- Sye vozitye li naguorye so liftot za skiјaњye?
Могу ли се овде изнајмити скије? Мож---- -вде -- -- ----јма--с-ии? Може ли овде да се изнајмат скии? М-ж- л- о-д- д- с- и-н-ј-а- с-и-? --------------------------------- Може ли овде да се изнајмат скии? 0
Mo--e-li--v--e--a -ye -----m------i? Moʐye li ovdye da sye iznaјmat skii? M-ʐ-e l- o-d-e d- s-e i-n-ј-a- s-i-? ------------------------------------ Moʐye li ovdye da sye iznaјmat skii?

Монолози

Када неко разговара сам са собом, људи се чуде. А ипак, сви ми редовно водимо разговоре сами са собом. Према процени психолога, неких 95% људи то чини. Када се деца играју, скоро увек да разговарају сама са собом. Према томе, сасвим је нормално када сами са собом разговарамо. У питању је само један посебан облик комуникације. Он има и својих предности! Кроз разговор организујемо своје мисли. Монолози су моменти кад наш унутарњни глас избија на површину. Могли бисмо рећи да је у ствари у питању размишљање наглас. Посебно расејани људи често воде разговоре ове врсте. У њиховом случају су одређени делови мозга мање активни. Зато су мање организовани. Монолози им помажу да делују плански. Када разговарамо сами са собом лакше доносимо одлуке. Ова врста разговора нам такође помаже да боље савладамо стрес. Њом се повећава концентрација и унапређује продуктивност. То је зато што је потребно више времена када нешто кажемо од онога када на то само мислимо. Када говоримо свеснији смо сопствених мисли. Уколико разговарамо сами са собом док решавамо компликоване тестове, бићемо успешнији. Ово су показали разни огледи. Ми такође себе храбримо у оваквим разговорима. Многи спортисти намерно разговарају сами са собом како би се боље мотивисали. Нажалост, већином у негативним ситуацијама разговарамо сами са собом. Из тог разлога треба да настојимо да увек будемо позитивни. И треба да често понављамо то што желимо. На тај начин кроз говор позитивно утичемо на своје деловање. Ово, разуме се, функционише само уколико смо реалистични.
Да ли си знао?
Румунски спада у источнороманске језике. То је матерњи језик око 28 милиона људи. Они углавном живе у Румунији и Молдавији. Румунски је такође службени језик Републике Молдавије. И у Србији и Украјини има већих заједница које говоре румунски. Румунски је настао из латинског. Римљани су прије у региону око Дунава имали две провинције. Италијански је најсроднији румунском. Румуни зато могу у већини случајева добро разумети Италијане. Док обратно то није увек случај. Разлог је што румунски има пуно словенских речи. И на гласовни систем румунског су утицали суседни словенски језици. У румунској абецеди зато има неколико посебних знакова. Румунски се пише како се изговара. И још увек има пуно сличности са старим латинским структурама… Али управо то чини откривање овог језика тако узбудљив!